Crna Gora je pre nekoliko dana najavila da bi uskoro moglo doći do uvođenja novog krivičnog dela kojim će se suzbiti sve prisutniji problem takozvane osvetničke pornografije. Hrvatska je to već učinila, a ukoliko vam se u Srbiji dogodi da vam neko preti objavljivanjem vašeg intimnog sadržaja, spremite se za dugu i mučnu pravnu golgotu pred srpskim sudovima, jer kod nas ovo krivično delo još nije prepoznato na ovaj način.
U važećem srpskom zakonodavstvu trenutno ne postoji termin „osvetnička pornografija“ koja u eri globalizacije postaje sveprisutniji trend. Prisilan globalni prelazak na društvene mreže i virtualizacija privatnog života usled pandemije korona virusa napravili su pogodno tle za sve veći razvoj osvetničke pornografije. Prvi na udaru našli su se mladi koji sadržaj iz privatnog života rado dele sa prijateljima na društvenim mrežama.
Nedavno su crnogorski mediji objavili da je donet nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Crne Gore kojim je predloženo uvođenje posebnog krivičnog dela – zloupotreba tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksulno eksplicitnim sadržajem jer se time želi zaustaviti rasprostranjenost “osvetničke pornografije”, kao društvenog fenomena u vreme ekspanzije društvenih mreža i interneta.
PROČITAJTE JOŠ:
”Osvetnička pornografija” je ovim Nacrtom predstavljena kao fenomen koji poprima velike razmere i postaje dominantan vid seksualnog nasilja pretežno nad osobama ženskog pola. Takođe, kako ovaj termin definiše Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE), ona predstavlja „postavljanje preko interneta seksualno eksplicitnih fotografija ili video zapisa bez pristanka osobe na njima“.
Osvetnička pornografija је oblik nasilja prema ženama i predstavlja alat za seksualno uznemiravanje i prinudnu kontrolu. Pored drugih vrsta seksualnog nasilja, i ovaj vid u većoj meri pogađa devojke i žene, a počinioci su u većem broju slučajeva muškarci.
”Pornografiji bez pristanka najčešće prethodi dobrovoljno deljenje intimnih fotografija između partnera u vreme kada emotivna veza funkcioniše, ali isključivo s namerom da intimni sadržaji budu namenjeni upravo tadašnjem partneru i s poverenjem da se takvi sadržaji nikada neće zloupotrebiti“, navedeno je u obrazloženju redloženih zakonskih izmena KZ-a Crne Gore.
Prošle godine je po prvi put u Hrvatskoj „osvetnička pornografija“ postala posebno krivično delo definisano izmenama i dopunama hrvatskog Kaznenog zakona.
Za ovo delo, koje je nazvano Zloupotreba snimke polno eksplicitnog sadržaja zaprećena kazna do tri godine zatvora ukoliko je snimak učinjen dostupnim širem krugu ljudi i gonjenje se preduzima po predlogu oštećene ili oštećenog.
Predlog se značajno razlikuje od privatne krivične tužbe, jer, ukoliko žrtva podnese predlog, dalje postupanje preuzima tužilaštvo, a osoba koja je preživela slučaj osvetničke pornografije, može, ali ne mora da sama vodi postupak i angažuje advokata.
Podsetimo, osvetnička pornografija, deljenje intimnih fotografija, snimaka žena, pa i male dece, predstavljaju sadržaj koji je sve češće prisutan i deljen u mnogobrojnim Telegram grupama. Ove fotografije nastale su često bez znanja i pristanka žrtava, dok se u ovakvim grupama dele po pravilu bez saglasnosti, pa se pitanje koliko su žene bezbedne u javnom prostoru postavlja svakodnevno.
U prilog masovnosti ovih grupa ide i podatak da je jedna od njih pod nazivom „Ex Yu Balkanska Soba“ brojala oko 36 000 članova, a takođe je zbog deljenja eksplicitnog snimka maloletnika jedan od administratora takvih Telegram grupa priveden. Međutim, nije poznato da li je protiv njega pokrenut bilo kakav postupak. Po prvi put se saznalo za postojanje takvih Telegram grupa, koje okupljaju veliki broj pretežno muških članova u martu 2021. godine kada je prema navodima medija jedna od devojaka dobila informaciju da se nalazi u takvoj jednoj grupi. To je izazvalo oštru reakciju žena na Twitteru kao i na ostalim društvenim mrežama koje su tada iskazivale solidarnost žrtvama ovog krivičnog dela.
U razgovoru sa Milenom Vasić, advokaticom i članom Komiteta pravnika za ljudska prava, saznali smo da trenutno domaće zakonodavstvo nije naklonjeno žrtvama osvetničke pornografije.
„Ona je kažnjiva kroz grupu dela koja spadaju u poglavlje ,,Krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina“. Radi se pre svega o delima – Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, Neovlašćeno fotografisanje i Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka. Za ova dela kazne su prilično blage ako uzmemo u obzir štetu koju nanosi osvetnička pornografija žrtvama i kreću se u rasponu od tri meseca do tri godine“, kaže sagovornica i dodaje da ovakve kazne znače da se za osvetničku pornografiju može primeniti i načelo oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja. U praksi se ono sprovodi tako što tužilac ima pravo da naloži osumnjičenom da ispuni neku zakonom propisanu obavezu (najčešće će to biti uplata određenog novčanog iznosa u humanitarne svrhe) i nakon ispunjenja te obaveze, krivična prijava se odbacuje, dakle krivični postupak se ne okončava presudom.
PROČITAJTE JOŠ:
Ono što je prema mišljenju Milene Vasić, ključni problem jeste činjenica da za ova dela Javno tužilaštvo ne goni učinioce po službenoj dužnosti, već po privatnoj tužbi ili u izuzetnim situacijama po predlogu oštećenog što u praksi znači da bi žrtva osvetničke pornografije, osim ukoliko je snimak učinilo službeno lice u vršenju službene dužnosti, morala da sama plati advokata i podnese krivičnu tužbu, kao i da prolazi kroz dodatnu viktimizaciju u toku trajanja postupka, zbog čega mnoge žene koje su doživele ovakav oblik nasilja veoma često odustaju od vođenja postupka.
Milena zaključuje da bi osvetničku pornografiju bilo neophodno regulisati posebnim članom zakona, jer ona nije samo oblik digitalnog nasilja, odnosno narušavanja privatnosti osobe, već je vrlo čest oblik rodno zasnovanog nasilja u kome posledice najčešće trpe žene koje su snimljene bez dozvole ili su njihovi privatni snimci učinjeni javnim i tako su preživele dodatno poniženje i povredu dostojanstva.
Neretko su posledice za žrtvu nesagledive od psiholoških posledica do promene mesta prebivališta, društvenog statusa, radnog mesta i sl. Zbog toga je neophodno ovo delo razdvojiti od drugih oblika neovlašćenog snimanja i objavljivanja odnosno narušavanja privatnosti.
BONUS VIDEO: U nastavku akcije „Armagedon“ uhapšeno 14 pedofila
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
