Već 30 godina ovog zanimanja nema u školama, a pomama za njima je nikad veća: Zarađuju 200.000 mesečno, a nema ko da radi

Profil "Monter i serviser liftova" nekada je postojao u srednjim sturčnim školama, tačnije u tehničkim i građevinskim školama. Međutim, zbog izuzetno velike nezainteresovanosti učenika (jedne godine nije bilo prijavljenih đaka), taj smer je ugašen.

I verovali ili ne, punih 30 godina smer ne postoji ni u jednoj srednjoj školi.

Može se pronaći samo u vidu kursa na privatnim univerzitetima za obrazovanje odraslih koji se obrazuju van sistema redovnog obrazovanja.

Paradoks ovome je da je ovo zanimanje godinama unazad veoma traženo, što se može videti i po različitim sjatovima za pronalaženje poslova.

Početna plata za "liftadžiju" je oko 100.000 dinara i to za onog bez iskustva, dok su "naučeni" i oni koji rade samostalno "debelo plaćeni" - zarađuju i do 200.000 dinara.

"To je zaista tačno i svedoci smo da Ministarstvo prosvete uopšte ne razmišlja u pravcu u kom bi trebalo. Gase se smerovi, zaboravljaju stari zanati, što je velika greška. To se najbolje vidi u monterima liftova za kojima vlada pomama, a mi nemamo te ljude. Pri tome mislim na one koji su se obrazovali za to, a ne na pojedince koji završe tromesečne i šestomesečne kurseve", kaže za Nova.rs profesor u penziji Milojko Račan koji je svojevremeno radio u srednjoj tehničkoj školi u Beogradu.

Naglašava da "zgrade niču kao pečurke", te da je liftova mnogo, što znači da raste potrebama i za monterima i serviserima.

"Zbog toga bi srednje tehničke škole u Srbiji ponovo mogle da obrazuju profile montera i servisera liftova jer ovih majstora sada već hronično nedostaje na našem tržištu rada.

Mnogi od njih odlaze u inostranstvo, kaže profesor, dok su u Srbiji mahom oni koji uskoor završavaju svoj radni vek.

"Mladi koji trenutno montiraju i poprvaljaju liftove uglavnom rade sa nekim starijim kolegom. To je majstor koji je zaista majstor svog posla i uči mladog zanatliju. A ta deca koja uče uglavnom dolaze sa nekog kursa. Ne kažem da su kursevi loši, ali oni mogu da pomognu u proširivanju znanja".

Savet za liftove

Upravo zbog nedostatka ovog smera u srednjim školama, formiran je Savet za liftove koji treba da pomogne da ideja o ponovnom uvođenju ovog profila u školama zaživi.

"Mladi su danas slabo zainteresovani za zanate. Zato ih država motiviše, da ne kažem - potkupljuje tim sitnim stipendijama od nekoliko hiljada dinara. Smatram da bi veća motivacija bila - više para za svu tu decu koja upišu deficitarna zanimanja. Deca uče i teoriju i praksu, što je sjajna stvar i mogu da dobiju posao već pri kraju škole jer ih uglavnom zadržavaju firme u kojima obavljaju praktičan rad", objašnjava naš sagovornik.

Mladi se slabo snalaze kod starih liftova

Veliki deo liftova u Beogradu je star, kaže profesor, bez procesora koji odmah pokaže grešku, zbog čega se mladi majstori ne snalaze najbolje.

"Kod starih liftova treba više znanja, poput praćenje elektrošema. Greota je što nemamo dovoljno ovih ljudi, a zaista mogu lepo da žive od svog posla".

Posao je, naglašava, prljav i težak.

"Ali svaki posao je takav, posebno zanati. Naravno, koncentracija je veoma važna, rizik je veliki... Ako liftovi ispunjavaju sve uslove, ne može da dođe do povređivanja, ali kod nas ima svega i svačega, čovek mora da bude oprezan. Svaki lift mora da se servisira jednom mesečno, a u poslovnim zgradama gde je frekvencija velika i dva puta u mesec dana. A ko će to da radi?", pita se on.

Problem i na gradilištima

Procenjuje se da u stambenim jedinicama u Srbiji ima oko 25.000 liftova, od kojih je čak 15.000 zrelo za zamenu, za šta je potrebno oko 450 miliona evra.

Liftovi su u proseku stari 44 godine, a prosečno upotrebno vreme jednog lifta je 25 godina.

Više od polovine svih liftova u Srbije nalazi se u Beogradu.

Po nekim procenama, oko 13.000. S druge strane, masovna gradnja u Beogradu i Novom Sadu, ali i u drugim gradovima, zahteva velik broj montera za liftove.

Radovi na pojedinim gradilištima kasne upravo zbog toga što nema dovoljno ovih majstora.