Okončan parnični postupak protiv Vladimira Kecmanovića koji je pokrenula nastavnica iz "Ribnikara": Poznato kako je svedočio otac dečaka ubice

Tuženi Vladimir Kecmanović se danas prvi put pojavio u ovom procesu, jer ranije nije bila dobijena saglasnost sudije u krivičnom postupku koji je vođen protiv roditelja K.K. da bude sproveden iz pritvora u sud na saslušanje.

Kada je stao za govornicu Vladimir Kecmanović prvo je izrazio žal i tugu zbog onog što je nastavnica istorije Tatjana Stevanović doživela i proživela i dodao da je spreman da razgovara sa njom ukoliko ona oseća potrebu da treba, piše N1info.

Govorio je o oružju iz kog je njegov sin pucao u školi i ubio devet svojih vršnjaka i čuvara škole, a ranio još šest osoba, kao i o tome zašto je sina odvodio u streljanu da vežba pucanje.

Rekao je takođe da sam odlazi u streljanu rekreativno i da je porodica znala da poseduje oružje, ali da nisu znali gde ga čuva u kući, iako, kako je rekao, „ne postoji zakonska obaveza da krije obezbeđeno oružje“.

„Prvi put sam odveo K. u streljanu jer sam i sam odlazio u osnovnoj i srednjoj školi u vazdušnu streljanu i smatrao sam da možda treba da se bavi streljaštvom ako pokazuje afinitet ka tome. Majka je znala da sam ga odveo, jer smo u porodici pričali o svemu. Poneo sam prvi put svoju vazdušnu pušku, nisam imao ideju da nosim vatreno oružje, jer nisam želeo da K. puca iz vatrenog oružja“, kazao je Vladimir Kecmanović.

Pričao je dalje da je nakon što je sin vežbao sa njim, imao i obuku od 45 minuta sa vlasnikom streljane Ratkom Ivanovićem i da je vežbao iz malokalibarskog oružja.

Naredni put kada je odveo sina u streljanu poneo je svoj pištolj.

„Drugi put sam ja poneo svoj pištolj, da kada vežba, puca iz mog oružja, ali što se moje obuke tiče rekao sam K. da se cev nikada ne upire u druge ljude“.

Prema rečima Vladimira Kecmanovića oružje je čuvao u posebnoj kaseti koju je kupio u specijalizovanoj radnji u kojoj se prodaje oružje i oprema, zbog toga što pripadajuća kutija nema katanac sa šifrom.

„Šifru niko nije znao, niti me je K. ikada pitao koja je. Verovatno je pretraživao na internetu kako da obije bravicu na kutuji u kojoj je bilo oružje“, naveo je Vladimir Kecmanović.

Na pitanje sudije da li je znao koje sajtove njegov sin posećuje i da li je imao kontrolu nad tim, Vladimir Kecmanović je odgovorio da jeste imao uvid, ali nije video ništa što bi bilo „diskutabilno“.

„Video sam u spisima predmeta šta je još od sajtova posećivao i tad mi je postalo jasno da je to radio kroz pretraživače koji ne pamte ono što se pretražuje. Znate njega je uvek više interesovala knjiga nego kompjteri ili telefoni. Bio je dobro dete, nije se nasilno ponašao ni pokazivao agresivnost“, kazao je Vladimir Kecmanović.

Dodao je potom da nema objašnjenje kako je njegov sin pucao u nastavnicu istorije, koja mu je „prenela ljubav prema istoriji“ i pucao i povredio svog najboljeg druga sa kojim je išao na takmičenje iz istorije.

Na pitanje punomoćnika nastavnice istorije da li misli da bi se tragedija dogodila da sina nije vodio u streljanu i da nije imao oružje u kući, Vladimir Kecmanović je izbegao odgovor govoreći o nekim drugim slučajevima.

Na dodatno pitanje punomoćnika da kaže kao neko ko je sa K. provodio najviše vremena, da li zna šta je njegovog sina navelo da počini takav zločin, Vladimir Kecmanović je praktično odgovornost svalio na školu.

„Znate li ko je sa njim proveo najviše vremena? Škola. On je najviše vremena je proveo u školi, a škola nije ništa neobično primetila u njegovom ponašanju“.

Majka dečaka Miljana Kecmanović bila je takođe pozivana u sud kako bi bila saslušana u ovom procusu, ali se nije pojavila nijednom niti je opravdala svoj izostanak.

Zbog toga je sudija još ranije odlučila da je više ne poziva i da će to sud posebno ceniti prilikom donošenja presude.

Podsetimo Vladimir Kecmanović prvostepeno je osuđen na 14 i po, a Miljana Kecmanović na tri godine zatvora. Oboje su osuđeni zbog krivičnog dela zapostavljanje i zlostavljanja maloletnog lica, a Vladimir Kecmanović i zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti.

Osim krivičnog procesa, i parničnog ppo tužbi nastavnice istorije, okončan je još jedan parnični proces koji je pokrenulo 27 članova oštećenih porodica za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola i stresa usled gubitka bliske osobe.