Pokušaj Srđana Lalića (36), jednog od najbližih saradnika Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, da dobije povlašćeni status i spase se najstrože kazne, uspeo je iz drugog puta. Januara ove godine, njegov zahtev da se domogne pozicije svedoka-okrivljenog je odbijen, ali je u svojoj nameri uspeo pre nekoliko dana i to zahvaljujući informacijama i dokazima, koje je dao o novim zločinima ove grupe, među kojima je i likvidacija Miljkovićevog kuma Mirka Kojića Koje (46).
Lalić je, pored ostalog, detaljno opisao i pojasnio zločine kriminalne grupe, obuhvaćene dosadašnjom istragom i optužnicom, u kojima je i sam učestvovao. Ipak, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) tada je smatralo da su „gresi“ ovog IT stručnjaka, jezivog osmeha, veći od onoga što je ponudio za nagodbu. U međuvremenu, Lalić je odlučio da ispriča i nove detalje, posebno ono što zna o drugim, do sada neistraženim likvidacijama.
Prema nezvaničnim informacijama, investitor sa Zvezdare Mirko Kojić Koja, koji se vodi kao nestao i dalje, otrovan je, a potom su njegovi ostaci uništeni u industrijskoj mašini za mlevenje mesa u kući strave u Ritopeku. Reč je o kumu Marka Miljkovića, koji je bio jedan od optuženih za ubistvo drugog njegovog kuma – Vlastimira Miloševića.
„Kakav sam ja kralj, ubio sam dva kuma – uhvaćena je Miljkovićeva prepiska preko „Skaja“.
Lalić je, navodno, sada ispričao i zašto je ubijen Kojić, a pominje se da su se Belivuk i Miljković plašili toga što mnogo zna o njima, a bili su i odlučili da mu otmu poslove sa izgradnjom objekata na Zvezdari.
„Najintrigantnija je Kojićeva uloga u ubistvu na šinama. Na osnovu antropološke analize postojećeg snimka sa nadzornih kamera u Ulici 27. marta, gde se dogodio zločin, utvrđeno je da u Miloševića na šinama, kako se sumnja, puca Miljković. Hice mu, iako je već ranjen, ispaljuje direktno u glavu i tako ga „overava“. Belivuk je, prema podacima istrage, bio u automobilu, koji je kupio Kojić“, navodi sagovornik.
Vrlo brzo posle zločina, Belivuk i Miljković su uhapšeni, ali je Kojić uspeo da pobegne.
Za ubistvo Miloševića sudilo se svoj trojici (ovom poslednjem u odsustvu), ali su im izrečene oslobađajuće presude. O investitoru sa Zvezdare i Miljkovićevom kumu u to vreme se vrlo malo znalo. Poslednji put o njemu se čulo kada je uhapšen na aerodromu u Sarajevu, 25. marta 2019. godine po poternici Srbije, upravo zbog ubistva na šinama. Izručen je našoj zemlji, ali je ubrzo pušten, jer je utvrđeno da je pravosnažno oslobođen optužbi.
„Posle nekoliko meseci u Beogradu se Kojiću izgubio svaki trag. U prvo vreme se mislilo da se opet sklonio, ali je onda njegov nestanak i zvanično prijavljen. Stizale su informacije sa ulice da je ubijen“, kažu upoznati sa slučajem.
Navodno, otrov je stavljen Kojiću u hranu. Kada je preminuo u stravičnim mukama, odlučili su da telo uklone tako što su i njega samleli, a ostatke bacili u Dunav.
Okrivljeni Lalić je, prema nezvaničnim saznanjima, od samog početka slao signale da je spreman na saradnju sa policijom i tužilaštvom. Posle hapšenja, početkom februara prošle godine, u prvom trenutku je odbijao da odgovara na pitanja, ali čim su stigli prvi dokazi, dobavljeni preko zaštićene aplikacije „Skaj“, odlučio je da progovori. Na poslednjem pojavljivanju u sudu, tokom pripremnog ročišta, on se, pored Bojana Hrvatina i Nikole Spasojevića, izjasnio da je kriv.
„Lalić je dao sve od sebe da se zaštiti“, kaže naš sagovornik.
„Naveo je da je sve radio po nalozima Belivuka i Miljkovića i da nije smeo da im se suprotstavi, jer ih se plašio. Detaljno je opisao hijerarhiju i ko je šta radio, kako se ponašao, ko je naređivao i smišljao monstruoznosti. Ispričao je i razloge otmica i brutalnih likvidacija. Govorio je i o saradnicima iz policije, ali i drugih državnih organa“, navodi se.
Treći svedok – okrivljeni na optužnici, koja broji tridesetak imena, zauzima visoko peto mesto. Navodi se da je završio IT fakultet, a tokom ispitivanja u Tužilaštvu za organizovani kriminal, kao i u MUP Srbije, naveo je da je nezaposlen, ali da trguje bitkoinima na berzi i da mesečno zarađuje oko 1.300 evra. Do sada nije bio osuđivan.
„Lalić se tereti da je počinio krivična dela udruživanje, sedam teških ubistava, otmicu i nelegalno držanje oružja“, ističe naš izvor blizak istrazi.
„On je, posle svega, izrazio i kajanje“, navodi se.
U optužnici se navodi da su pripadnici grupe Belivuka i Miljkovića, žrtve kidnapovali, a potom ih prebacivali u „klanicu“, kako su zvali kuću smrti u Ritopeku, gde su ubijani ljudi. Žrtve su klali i davili, ali i usmrćivali udarcima u glavu.
Istragom je utvrđeno, zahvaljujući dokazima koji su prikupljeni, posebno na osnovu fotografija preuzetih sa aplikacije „Skaj“, da je Lalić učestvovao u ubistvima Milana LJepoje, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Zdravka Radojevića, Lazara Vukićevića, Gorana Veličkovića Goksija, Nikole Mitića i Gorana Mihajlovića. On je, takođe, u ovoj kriminalnoj grupi bio zadužen i za nabavku i održavanje kriptovanih telefona sa pomenutom aplikacijom.
„Kada je reč o likvidaciji Kojića, motiv je vrlo nejasan“, kaže naš izvor blizak istrazi.
„Zna se, međutim, bar prema onome što pričaju bliski saradnici ove grupe, da je „smrtnu presudu“ doneo Miljković, kao i u mnogim drugim slučajevima. Smatrao je da može da preuzme njegove poslove u oblasti građevinarstva, a iz nekog razloga je strahovao da bi mogao da im naudi kada je reč o ubistvu Miloševića, jer je jedini, pored Belivuka, znao sve detalje“, pišu Novosti.
BONUS VIDEO: Belivuk i Miljković pokušali da preotmu hotel u Balkanskoj ulici
Pratite nas i na društvenim mrežama: