NOVA BAZA Sudije koje su pošle maminim ili ženinim stopama, sudija bez mrlje koja je u zatvor dvaput terala nesavesne lekare: Ko u Srbiji deli pravdu (12. deo)

dr Tamaš Korhec, sudija Ustavnog suda

Za sudiju Ustavnog suda imenovan je u decembru 2016. godine, kao stručnjak i doktor nauka za oblasti uporednog ustavnog prava. U zvaničnoj biografiji navodi se da je devedesetih godina prošlog veka radio kao novinar i kao advokatski pripravnik. Od novembra 2000. do juna 2010. godine u tri mandata je bio pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine AP Vojvodine. Sredinom 2010. podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju, a na konferenciji za novinare u Vladi Vojvodine rekao je tada da ostavku podnosi, jer na toj funkciji uradio sve što je bilo u njegovoj moći, kao i da je naišao na prepreke koje smatra nepremostivim.

„Nemamo ni dan-danas imovinu Vojvodine, izvorne poreze i prihode i to je neustavno stanje koje traje već dve godine", rekao je Korhec odgovarajući na pitanje o preprekama na koje je naišao.

Od juna 2010. do novembra 2014. godine bio je prvi demokratski izabrani predsednik Nacionalnog saveta Mađara u Srbiji. Počasni je profesor Univerziteta Obuda u Budimpešti i Univerziteta Ištvan Sečenji u Đeru, u Mađarskoj. Kao gostujući profesor držao je predavanja od 2009. godine na Srednjeevropskom univerzitetu u Budimpešti, na Univerzitetu Ištvan Sečenji u Đeru, na Naučnom univerzitetu u Segedinu (sve u Mađarskoj) kao i na Univerzitetu u Trstu (Italija). Član je Odbora za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava Srpske akademije nauka i umetnosti.

dr Nataša Plavšić, sudija Ustavnog suda

U januaru 2016. godine postavljena je za v. d. zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, tu dužnost je vršila do imenovanja za sudiju Ustavnog suda. Prethodno je od decembra 2002. bila zaposlena u Stručnoj službi Ustavnog suda, kao pripravnik, a po položenom pravosudnom ispitu u februaru 2005. kao stručni saradnik i viši stručni saradnik. Na mesto rukovodioca Stručne službe za postupke po ustavnim žalbama i žalbama postavlio je Ustavni sud u novembru 2013. godine.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić saopštila je oktobra 2023. da je Evropski sud za ljudska prava odbacio kandidate za sudije tog suda iz Srbije i ocenila da je time „Srbija obrukana“.

„Odbačeni su svi kandidati Srbije za izbor u ovaj prestižni sud, jer nijedan naš sudija ne ispunjava uslove“, napisala je Tepićeva na društvenoj mreži Iks. Ocenila je da je time „Srbija obrukana i pred Međunarodnim sudom za ljudska prava“.

„A među predloženima su sudije Ustavnog suda Srbije. Kako li ispunjavaju uslove za najviši sud ove države“, upitala je. U dokumentu, koji je tada objavila, stoji da su sudije koje su predložene na funkcije u Evropskom sudu za ljudska prava bili: Vladimir Marinkov, Nataša Plavšić i Branko Rakić.

Gordana Ajnšpiler Popović, sudija Ustavnog suda

Za sudiju Ustavnog suda imenovana je 2019. sa mesta sudije Vrhovnog kasacinog suda. Stručna je za oblasti kompanijskog i stečajnog prava, kao i za za zaštitu ljudskih i prava na suđenje u razumnom roku, kao i zaštiti uzbunjivača kao i više seminara iz oblasti kompanijskog i stečajnog prava. U zvaničnoj biografiji navodi se da je karijeru započela u Trgovinskom sudu, gde je bila predsednik parničnog veća specijalizovanog za trgovinske i stvarno-pravne sporove, predsednik opšteg parničnog veća i predsednik veća za odlučivanje po prigovorima.

Od 2006. bila je predsednik odeljenja sudske prakse Višeg trgovinskog suda i glavni i odgovorni urednik Biltena sudske prakse trgovinskih sudova. Od 2010. godine je sudija Privrednog apelacionog suda kao predsednik veća specijalizovanog za bankarske sporove, koordinator za stečaj i predsednik odeljenja sudske prakse Privrednog apelacionog suda. Na funkciju sudije Vrhovnog kasacionog suda stupila je 12. 9. 2014. godine i sudila u građanskom odeljenju kao član veća koje rešava pored opštih i porodične, radne i privredne sporove.

Sudila je u postupcima po žalbama u postupku povrede prava na suđenje u razumnom roku i po žalbama na odluke predsednika Privrednog apelacionog suda o prigovoru radi ubrzanja postupka, kao i član veća za odlučivanje po žalbama na odluke Vrhovnog kasacionog suda iz iste materije, po prigovoru.

Zoran Ganić, sudija Specijalnog suda

U Posebno odeljenje za organizovani krminal Višeg suda u Beogradu, upućen je 2020. gde je raspoređen u veće koje je prethodno, iz dva navrata sudilo Miroslavu Miškoviću. Iza sebe ima veliko iskustvo, a kao sudija krivičnog odeljenja Višeg suda vodio je postupke i za najteža krivična dela. Do trenutka dok nije prešao u Specijlani sud i dok mu se u postupanju nije našla najveća narko-afera u državi zvana „Jovanjica“, Ganić je važio za „nedodirljivog“ sudiju.

U svojoj dugoj karijeri sudio je u mnogim predmetima koji su bili medijski praćeni, među kojima je verovatno najpoznatiji slučaj zverskog silovanja i ubistva devojčice Ivane Podršačić iz Batajnice. Optuženog Darka Kostića osudio je na maksimalnih 40 godina zatvora, a njegovu kaznu potvrdio je kasnije i Apelacioni sud. Vodio je postupak u slučaju ubistva vođe navijača Velibora Dunjića, a ostaće i upamćen kao sudija koji je zbog jednog postupka morao da sasluša 30 javnih ličnosti. U pitanju je bilo suđenje Ivanu Ivanoviću, lideru desničarskog pokreta „Naši“, koji je pre nekoliko godina na Fejsbuku objavio listu “najvećih srbomrzaca”, među kojima je bilo 30 javnih ličnosti iz sveta muzike, politike, filma…

Poslednje dve godine uoči prelaska u „specijalu“ sudio je u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. U javnosti je označeno problematičnim to što je njegova supruga Jasmina Milanović Ganić, prva zamenica tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, zadužena za predmete iz oblasti korupcije. Visoki savet sudstva odbio je da se izjasni na zahtev KRIK-a da li u tome ima sukoba interesa, budući da je Milanović Ganićeva šefica tužiocima koji zastupaju optužnice pred većem kojim predsedava njen suprug.

Ganiću se osporava što ne postupa ažurnije u slučaju „Jovanjica“, kao i što je dosad dvaput isključivao iz predmeta određenu grupu dokaza, a što je potom poništavao Apelacioni sud. Do danas, Ganić nije saslušao inspektora Slobodana Milenkovića koji je razotkrio „Jovanjicu“ uprkos tome što mu je i to naredio Apelacioni sud.

Takođe, nedavni zahtev tužioca za organizovani kriminal Saše Drecuna da odredi pritvor Predragu Koluviji, koji se zbog navodnih zdravstevnih problema ne odaziva pozivima suda, zbog čega se pretresi uporno odlažu, označio je kao preuranjen. BIRN je pre nekoliko dana objavio fotografije sa jednog koncerta na kom je Koluvija prisustvovao, dok je istovremeno obezbedio zdravstvenu dokumentaciju da je sprečen da prati suđenje.

Slađana Marković, sudija Specijalnog suda

Sudija Slađana Marković sudila je u postupcima koji su izazivali pažnju javnosti, a poslednji predmet koji je imala u radu bio je popstupak protiv bivše državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović za trgovinu uticajem. Ipak, najpoznatiji slučaj Markovićeve bilo je priznavanje nagodbe koju su s tužilaštvom postigle pevačica Svetlana Ceca Ražnatović i njena sestra Lidija Ocokoljić.

One su osuđene na godinu dana, odnosno šest meseci kućnog zatvora, jer su prilikom prodaje igrača fudbalskog kluba „Obilić“ prisvojile oko četiri miliona nemačkih maraka i 3,5 miliona američkih dolara. Markovićeva je izrekla kazne koje su manje od zakonskog minimuma.

Među poznatijim slučajevima su i postupak protiv Jezdimira Vasiljevića, vlasnika piramidalne štedionice „Jugoskandik“ koji je bio optužen da je zloupotebio položaj i prisvojio i proneverio milione nemačkih maraka.

Ovaj postupak, sudija Marković je preuzela 2010. u trenutku kad se Vasiljeviću sudilo već sedam godina. Tri godine kasnije, Markovićeva ga je osudila na pet godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Beogradu utvrdio da je slučaj u međuvremenu zastareo i oborio presudu.

U dva postupka osudila je i sada pokojnog vođu navijača Crvene zvezde Velibora Dunjića – na sedam godina i dva meseca zatvora za pokušaj ubistva Andrije Čogurića na splavu „Kalipso“, i na dve godine zbog napada na političara Čedomira Jovanovića u Segedinu, podsetio je KRIK u svojoj bazi „prosudi ko sudi“.

Markovićeva je bila i predsednica veća koje je odlučivalo o optužnici protiv trojice osumnjičenih za pokušaj ubistva vođe „škaljarskog klana“ Jovana Vukotića dok je bio u zatvoru u Beogradu.

Osumnjičeni su, kako je tvrdilo tužilaštvo, navodno prerušeni u policajce zaustavili taksi u kome je bila Vukotićeva devojka i pokušali da podmetnu otrov u obrok koji mu je nosila. Markovićeva je u oktobru 2021. odbacila optužnicu, jer je utvrdila da nije bilo dovoljno dokaza, takođe je podsetio KRIK.

Siniša Petrović, sudija Specijalnog suda

Sudija Petrović je do 2010. postupao kao sudija Okružnog suda u Novom Pazaru, da bi potom bio upućen u Specijalni sud, gde je preuzeo gotovo sve predmete iz oblasti organizovanog kriminala koji su tad bili u postupanju tog suda. Najpoznatiji slučaj bio je postupak protiv Darka Šarića i pripadnika njegove grupe zbog šverca 5,7 tona kokaina.

Ovaj postupak trajao je deset godina, a činjenica da se nije proslavio u ažurnosti konkretno ovog postupka koji je tad slovio za najbitniji u zemlji, sudiju Petrovića nije omela da napreduje unutar Specijalnog suda, pa je 2018. postavljen za predsednika Posebnog odeljenja za organizovani kriminal. KRIK je ocenio da je Petrović bio poznat po besomučnom odlaganju pretresa, pa je tako samo iznošenje završnih reči u slučaju „Šarić“ za pranje novca odlagao čak deset meseci.

Slična situacija je i u postupku za šverc droge u kome je tokom jedne godine odloženo više suđenja nego što je održano. Jedno od njih Petrović je odložio kako bi Šarićev advokat otišao na parnicu, postupak u kome je Šarić tužio svedoka saradnika zbog imovine.

„Sudiji Petroviću nije strano da nakon sugestija Apelacionog suda u Beogradu promeni svoju pređašnju odluku i da nekoga koga je osudio kasnije u ponovljenom postupku oslobodi. Tako je bilo i kada je Petrović osudio tužioca Radanka Lojanicu da je prisvojio deo novca koji je trebalo da bude uplaćen u humanitarne svrhe i tako zloupotrebio službeni položaj. Nakon što je Apelacioni sud ukinuo presudu i naložio novo suđenje, Petrović se predomislio i Lojanicu oslobodio optužbi“, podsetio je KRIK u svojoj bazi „Prosudi ko sudi“.

Pored dva stara postupka protiv Šarića, sudija Petrović sudi i po najnovijoj optužnici za planiranje ubistva svedoka saradnika. Takođe je sudio novopazarskom tužiocu za zloupotrebu položaja, „valjevskoj“ grupi, bivšem direktoru „Železnica“ Milanku Šarančiću, bivšem ministru Oliveru Duliću, Sretenu Jociću za ubistvo hrvatskog novinara Iva Pukanića, pobunu JSO...

Vladimir Mesarović, sudija Specijalnog suda

Široj javnosti je poznat kao sin nekadašnje predsednice Vrhovnog suda i Visokog saveta sudstva, a dana sudije u penziiji Nate Mesarović, koja je osudila „zemunski klan“ i ubice premijera Zorana Đinđića. Mesarović je upravo najviše napredovao u vreme kada je njegova majka bila predsednica Vrhovnog kasacionog suda, što je u javnosti pokrenulo pitanje da li je do odeljenja u kome se vode slučajevi organizovanog kriminala došao na osnovu zasluga ili porodičnih veza.

Naime, Mesarović nije ni punih pet godina bio sudija kada je iz tadašnjeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu unapređen u sudiju Višeg suda u Beogradu 2010. godine, a dve godine kasnije i prebačen u Posebno odeljenje za organizovani kriminal, preneo je KRIK.

Osim porodičnih veza, Mesarovićevu karijeru obeležilo je to što je sudio u nekim od najpoznatijih slučajeva u zemlji, ali i što je u njima donosio kontroverzne odluke.

„Odluke koje je doneo kao sudija, a koje su dovele do oslobađanja čuvenog kriminalca Luke Bojovića optužbi za ubistvo, drugi sud je proglasio nezakonitim. Mesarović i kolege iz veća su iz dokaza izbacili tajna pisma članova Bojovićeve grupe koja su pronađena prilikom njihovog hapšenja u Španiji, a koja su svedočila o tome kako je ova grupa, prema oceni tužilaštva, uticala na svedoke.

Mesarović je čak prihvatio, kako tvrdi tužilaštvo, nameštena svedočenja, što je jedan od razloga zbog kojeg je Bojović oslobođen. Kasnije je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da su Mesarović i kolege ove dokaze izbacili nezakonito, kao i da su na suđenju kao dokaz predstavili dokument koji ne postoji u sudskom predmetu. Odluka ovog suda, ipak, nije mogla da utiče na ishod postupka i oslobađajuću presudu kriminalnoj grupi, već je samo konstatovala kako su Mesarović i kolege iz veća prekršili zakon“, navodi KRIK u svojoj bazi „Prosudi ko sudi“.

Mesarović je sa istim kolegama u veću u julu 2014. doneo oslobađajuću presudu u drugom kontroverznom postupku, slučaju protiv Stanka Subotića zvanog Cane i drugih za šverc cigareta. Subotić je najpre osuđen, ali je presuda oborena i slučaj je dodeljen novom veću, u kome je bio i Mesarović. Nakon žalbe tužilaštva, sudije Apelacionog suda odbacile su pojedine dokaze i potvrdile oslobađajuću presudu, a Vrhovni kasacioni sud kasnije je utvrdio da su to učinile nezakonito. Kao i u slučaju Luke Bojovića, to nije promenilo oslobađajuću presudu, a ni sudije nisu snosile posledice, preneo je KRIK.

U njihovoj bazi „Prosudi ko sudi“ navedeno je i da se protiv sudije Mesarovića vodio prekršajni postupak, jer je 2015. godine zaradio više od 2,5 miliona dinara i nije na vreme platio porez na zaradu. Pred Prekršajnim sudom branio se da je prevideo da treba da plati porez. Postupak je okončan opomenom.

Zoran Bursać, sudija Višeg suda u Beogradu

Trenutno se nalazi na mestu rukovodioca Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, koje je „nasledio“, verovali ili ne, od svoje supruge Ivane Bursać, koja je do 2020. bila rukovodilac, dok nije upućena u Posebno odeljenje za organizovani krinal.

Sudija Bursać je prethodno sudio u Prvom onsovnom sudu, a poslednjih godina istakao se u nezakonitom progonu policajke iz Valjeva Katarine Petrović, koju je pritvorio na mesec dana, jer je poslanici SSP Mariniki Tepić dostavila izveštaj o saobraćajnom udesu koji je na Dedinju izazvao kum predsednika Nikola Petrović.

Da je postupanje Bursaća bilo nezakonito, potvrdio je kasniji tok postupka, jer se Petrovićevoj nije sudilo za korupciju, već je za njen slučaj bio nadležan valjevski sud, koji ju je i oslobodio.

Ljudmila Miljković, sudija Apelacionog suda

Jedna od retkih sudija za čije se ime ne vezuje bilo kakve sumnjive odluke i postupanja i za čiju karijeru se ne može reći da je bila skokovita i ubrzana.

Za sudiju Prvog osnovnog suda izabrana je 2010, gde je sudila narednih devet godina. Među prvim medijskim predmetima koje je imala u radu, najpoznatiji je slučaj „Decedra“, gde se sudilo direktorki privatne klinike i troma lekarima zbog nesavesnog lečenja Jelice Radović (19), devojke koja je preminula nakon operacije čukljeva 2006.

Miljkovićeva je donela dve osuđujuće presude protiv svih okrivljenih, uprkos pritiscima kojima je sve vreme bila izložena, kako od okrivljenih, tako i od medija koji su pomno pratili svaki njen potez. Njenu presudu je kasnije ukinuo Apelacioni sud i oslobodio sve okrivljene, što je ostalo upisano kao jedna od većih sramota beogradskog poravosuđa.

Posle devet godina suđenja u Prvom osnovnom sudu, Miljkovićeva je izabrana za sudiju Višeg suda u Beogradu i to u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, gde je dobila predmet protiv bišeg predsednika opštine Palilula Aleksndra Jovičića. Nedavno je sudija Miljković izabrana za sudiju Apelacionog suda, gde je jedan od članova tročlanih krivičnih veća.

U bazi KRIK-a „Prosudi ko sudi“ navedeno je da je protiv Ljudmile Miljković podneta disciplinska prijava 2017. godine, ali je ona odbijena dve godine kasnije. Iz Visokog saveta sudstva novinarima KRIK-a nisu želeli da daju detalje, jer postupak nije bio javan.

Aleksandar Stepanović, sudija Vrhovnog suda

O nekadašnjem predsedniku Višeg suda u Beogradu i jednom od najbližih saradnika aktuelnog režima, najdetaljniju i najtačniju biografiju objavio je KRIK u svojoj bazi „Prosudi ko sudi“, čije delove prenosimo u sledećim redovima:

„Do kraja maja 2023. godine bio je predsednik Višeg suda u Beogradu, najvećeg suda u zemlji. Tada mu je istekao manadat i posle decenije provedene na ovoj funkciji prešao je u Vrhovni sud, u kome je izabran za sudiju još 2018. Stepanović je 2020, neposredno pred objavljivanje njegovog profila u bazi „Prosudi ko sudi”, dao intervju za KRIK u kome je govorio o problemima u pravosuđu, pritiscima, o odlukama koje je donosio, ali i detaljima iz njegove karijere. Karijeru sudije počeo je 1998. godine i Stepanović nije sudio u velikim slučajevima organizovanog kriminala.

U Viši sud u Beogradu, u kome se vode najozbiljniji postupci u zemlji, prešao je 2010. godine, ali dalju karijeru nije usmerio na sudijsku, već menadžersku funkciju. Tri godine po dolasku u sud postao je njegov predsednik. Neobično je da je, dok je kao predsednik vodio Viši sud, u isto vreme kao sudija napredovao preko Apelacionog do Vrhovnog kasacionog suda. Za KRIK je rekao da je u pravosuđu napredovao isključivo zbog rezultata rada i besprekorne sudijske karijere.

Stepanović se našao u fokusu javnosti kada je kazao da se pred tim sudom ne vode slučajevi visoke korupcije, jer ih tužilaštvo ne dostavlja. „Da se ne lažemo, mi nemamo nijedan slučaj visoke korupcije u Višem sudu. Nisam u situaciji da vam kažem – mi smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)”, rekao je on 2020. i naveo da je za to odgovorno tužilaštvo.

„Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac (republičkog javnog tužioca), mislite da živite u jednoj zemlji skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila.”

Kao problem Stepanović je istakao i politički pritisak na sudije, koji je opisao kao komentarisanje tekućih postupaka od najviših predstavnika vlasti.
Sa druge strane, pojedine sudije tvrdile su da je Stepanović vršio pritisak na njih – što on negira. Ipak, sudija Vladimir Vučinić je 2013. tvrdio da ga je Stepanović pritiskao da promeni odluku o tome da vrati pasoš biznismenu Miroslavu Miškoviću, kome je sudio, a zbog ovih pritisaka Vučinić je na kraju napustio sudstvo i prešao u advokaturu.

Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je Stepanovićeva odluka da ga iz odeljenja za organizovani kriminal vrati u krivično odeljenje suda neopravdana i zasnovana na ličnim razlozima. Stepanović je rekao da je Trešnjeva premestio, jer je imao „najlošije rezultate i 83 odsto ukinutih odluka”, a da je Vučiniću istekao mandat. Najkontroverzniji detalj u vezi sa Stepanovićem je njegova bliskost sa uticajnim advokatom Aleksandrom Đorđevićem, koji je vodio obaveštajnu agenciju BIA od 2013. do 2017. godine. Đorđević je i poznanik sa fakulteta predsednika Aleksandra Vučića.

Ovlašćenje da obaveštajnoj agenciji odobrava koga može da prisluškuje, Stepanović je dobio izmenom zakona o BIA 2013, upravo u vreme kada je ovu agenciju vodio Đorđević. KRIK je otkrio i da je Đorđević, pre nego što je postao direktor BIA, svoju advokatsku kancelariju vodio iz kuće Stepanovićeve supruge. Osim njega, tu su bile kancelarije dvojice advokata bliskih SNS Nemanja Vasiljević i Boris Bogdanović.