Šta se krije iza naslova „Motkom otkinuo ženi uho, golu je dovezli u Urgentni centar“? Gde ova užasna vest o nasilju u porodici počinje, kako je tekla i gde se završila? Portal Nova.rs u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ donosi priču o tome kako su srpske socijalne, pravosudne i sve neformalne društvene institucije i mehanizmi ostavili žrtvu nasilja u limbu neizvesnosti, straha i patnje. I na kraju daje odgovor zašto će nam se takve priče ponovo desiti?
Nikolija Vučković (30) je mlada, obrazovana žena iz Pakrovaća, malog mesta u Šumadiji, kod Čačka. Ona je rodila četvoro dece, a neka od njih danas su vrtićkog uzrasta. Majka je ovih dana na porodiljskom odsustvu, ne ide na posao.
Nikolija se mlada udala za Gorana. Živeli su u kući u Zablaću, njegovom rodnom mestu, takođe u blizini Čačka. Ipak, Goran je ubrzo postao nasilan – maltretirao je svoju suprugu, ali i sopstvenu majku koja je živela sa njima.
Nikolija nije ćutala: prijavljivala je Gorana više puta, ali uzaludno – država ju je izneverila.
Poslednji put kada je Goran krvnički pretukao suprugu i majku svoje dece bilo je to u noći između 29. i 30. avgusta prošle 2021. godine. Udarcima joj je slomio rebra, motkom sa ekserima joj je otkinuo uvo. Imala je i unutrašnja krvarenja. Nikoliju su meštani Zablaća pronašli krvavu, bez svesti i golu kako leži. Na ulici. Bio joj je ugrožen život, a nedeljama se oporavljala od monstuoznog nasilja koje je preživela.
“Kada se to desi kod nas u Srbiji – videla sam po sebi, svi su pisali samo o tome – to je momenat neki trenutni, to je vest i to je to. Ne znam ni gde možete da odete i da se obratite“, kaže Nikolija u razgovoru za Nova.rs, prisećajući se dana užasa. Postupak koji je usledio trajao je duže od godinu dana. Goran, koji je Nikoliju skoro ubio, osuđen je na
kraju na – psihijatrijsko lečenje.
Ona, nakon svega, nema pozitivnu poruku sa druge žene žrtve nasilja: Ako prijavite – verovatno neće biti u zatvoru.
“Ne znam šta bih im preporučila. Nikako ne treba da trpe naravno, ali ako kažem da treba da se skloni, a nema gde da se skloni… Jer, ako za baš mnogo povreda nasilnik dobije lečenje, onda za par šamara i pesnica nećete dobiti ništa. Ako prijavite on će verovatno biti na slobodi za 48 časova ili mesec dana kako to već ide”, priča Nikolija.
Upravo zbog toga, što se često nasilnici ubrzo po prijavi nađu na slobodi, žene su još ugroženije, a samim tim su i česte situacije da se žrtva nasilniku iz straha vrati.
Pročitajte još:
„Verovatno žene koje su više puta prijavljivale nasilje se vrate iz nekog straha. Užasna je situacija biti žensko u Srbiji“, ističe Nikolija.
Kako ona kaže, razmišlja kako jednog dana i njena ćerka može da bude žrtva nasilja, a u tom slučaju Nikolija bi pre sama reagovala, nego što bi se obratila institucijama.
Priča koja sledi zvuči stravično. Od nje je strašnija samo reakcija države i sistema, koja žrtve nasilja ne poštuje i ne čuje. U Goranovom slučaju, nasilnik praktično može da se nađe na slobodi već danas – i to je prava slika našeg društva.
“Užasna je situacija biti žensko u Srbiji”, rekla nam je Nikolija.
Ona se sada potpuno oporavila od jezivih povreda koje je pretpela i čeka da se vrati na posao. Vratila se da živi sa svojom decom u Pakovraće kod svojih roditelja. Kako nam je ispričala, trudi se da ne misli o svemu što je preživela, već joj dnevne obaveze odvlače pažnju od razmišljanja.
U drugom tekstu portal Nova.rs otkriva kako su institucije zakazale u slučaju nasilja u Zablaću.
BONUS VIDEO: Protest protiv nasilja nad ženama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare