Nestanak suvlasnika Pink taksija Miroslava Rankovića, manje od godinu dana od ubistva njegovog poslovnog partnera i takođe suvlasnika Pink taksija Teodora Gaćeša 2015. godine, srpska policija nije do dan danas rešila. Ono što ova dva slučaja povezuje jeste Mirko Kojić, kum Marka Miljkovića, optuženog da je sa Veljkom Belivukom bio vođa organizovane kriminalne grupe, a koji se našao u optužnici za "Ubistvo na šinama", kada je 2017. godine u Beogradu likvidiran Vlastimir Milošević.
Ekipa Insajdera i emisije „Slučaj“, istraživala je ubistvo suvlasnika Pink taksija Teodora Gaćeša 2015. godine, kao i nestanak suvlasnika Pink Taksija Miroslava Rankovića godinu dana kasnije, kao i činjenice koje govore u prilog brojnih policijskih propusta tokom istrage ova dva slučaja.
Teodor Gaćeša nije bio samo suvlasnik Pink taksija, već se bavio i zelenašenjem, zidao je zgrade, a bio je i osuđen na četiri godine i osam meseci zatvora zato što je, kako je i sam priznao, ubio kolegu taksistu.
Gaćeša je ubijen 22. maja 2015. kada je krenuo da se vidi sa prijateljima u kafić u Kozarčevoj ulici u beogradskoj opštini Zvezdara. Ubistvu je, prema izjavama prolaznika, prethodila svađa između Gaćeše i čoveka koji ga je ubio.
Ubica je sačekao da Gaćeša parkira automobil i prema policijskoj dokumentaciji prišao u društvu jednog muškarca.
Poslađali su se nasred ulice, a posle rasprave koja je kratko trajala Gaćeša se okrenuo i pošao, ali je ubica tada izvadio pištolj i pucao mu u leđa. Dok nisu videli policijske automobile, stanari okolnih zgrada nisu ni primetili da se dogodilo ubistvo.
Ministar policije obaveštava javnost nakon 24 sata da tragovi postoje i da bi zločin mogao da bude rešen.
„Imamo neke pravce rada i očevica tog krivičnog dela. Ne bih da govorim dalje da ne bih ugrozio očevica i istragu. Beogradska policija na tome intezivno radi i verujem da ćemo uspeti“, rekao je tada ministar policije Nebojša Stefanović.
Policija je sumnjala da se motiv ubistva krije u nekom od njegovih mnogobrojnih poslova.
U javnosti je bio poznat kao suvlasnik Pink taksija, ali je posedovao firme za Renta car, kao i Siti bus koji se bavio javnim prevozom.
Gaćeša je 90tih radio kao takstista u Pink taksiju, čiji je osnivač i vlasnik bio Miroslav Ranković. Posle nekoliko godina rada u tom udruženju Gaćeša je 1998. godine Rankoviću postao partner i suvlasnik Pink taksija. Osim poslova sa taksi prevozom, Gaćeša je ušao i u građevinski biznis.
Poznanici su ga opisivali kao čoveka naprasite naravi, njegovi dugogodišnji saradnici kažu da je članstvo u Pink taksiju raslo iz godine u godinu, a da je Gaćeša, kao poslodavac, zahtevao disciplinu među vozačima.
Policiju je zanimalo i da li se ubica krije među dužnicima žrtve, pošto se Gaćeša godinama bavio i nelegalnim biznisom, zelenašenjem, jer je još krajem 1990-tih sa drugim taksistima počeo novac da pozajmljuje na kamatu.
Motivi za ubistvo bili su brojni i policiju su usmeravali u više pravaca, od poslovne konkurencije, preko dužnika do eventualne krvne osvete.
Ono što nije poznato široj javnosti jeste da činjenica da je Gaćeša u maju 2000. godine uhapšen zbog ubistva kolege Ljubomira Negra iz Maksi taksija. Poznavali su se godinama, i obojica su se bavila pozajmljivanjem novca pod kamatu.
Gaćeša je na suđenju rekao da je svojim prijateljima pozajmljivao novac sa mesečnom kamatom od osam odsto.
Kako se ispostavilo, Negro i on pozajmili su izvesnom dužniku 25.000 maraka sa kamatom. Onda je 16. maja u Kaluđerici ispred svoje kuće, Gaćeša u kolegu Negra ispalio iz pištolja osam hitaca, za koji nije imao dozvolu. Pozvao je policiju i priznao zločin.
Iznoseći odbranu, rekao je da ga je kolega Negro godinama maltretirao i ucenjivao, tražeći novac.
Svedoka i dokaza za takvu tvrdnju nije bilo. Osuđen je za neplanirano ubistvo i nelegalno posedovanja pištolja na četiri godine i osam meseci zatvora.
Zbog zelenašenja, iako je to krivično delo priznao na sudu, navodeći i imena ljudi kojima je novac davao na kamatu, Gaćeša nikada nije odgovarao. Po izlasku iz zatvora, sa svojim partnerom je nastavio da vodi Pink taksi.
Ubistvo Gaćeša
Kada je Gaćeša ubijen, policija dolazi do saznanja o brojnim motivima zbog kojih je Gaćeša mogao biti ubijen. Saslušali su blizu 100 osoba, a među njima je bio i bivši policajac Mirko Kojić, koji je u to vreme bio skriveni vlasnik drugog taksi udruženja, Alfa taksi i prijatelj ubijenog Gaćeše.
Svi podaci do kojih su došli novinari Insajdera i emisije „Slučaj“ pokazali su da je Mirko Kojić zapravo isti Mirko Kojić koji je bio u bekstvu zbog ubistva koje se dogodilo 2017. godine u Beogradu, poznatije kao „Ubistvo na šinama“.
Kojić je inače kum Marka Miljkovića, koji je prošle godine uhapšen kao deo organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka.
Mirko Kojić zvani Koja je 2000. godine otišao iz policije. Dao je otkaz, kako bi se bavio privatnim biznisom. Najpre je osnovano detektivsku agenciju specijalizovanu za traženje nestalih osoba. Jedno vreme je radio i kao telohranitelj imućnih Beograđanina. Potom je ušao u biznis sa taksi prevozom iako nikada nije bio upisan kao zvanični vlasnik Alfa taksija. Međutim, na snimcima sa Jutjuba iz februara 2010. godine vidi se da upravo on nagrađuje taksiste te firme.
Prema podacima iz APR vidi se da je na istoj adresi bila firma Alfa taksi i njegova detektivska agencija. Često se pojavljivao sa Gaćešom, bili su prijatelji.
Porodica Gaćeša govorila je o Kojiću kao o čoveku koji im je ponudio pomoć posle ubistva Teodora da održe poslovanje taksija.
Za razliku od porodice ubijenog, policija je upravo najviše sumnjala na Mirka Kojića. Međutim, te sumnje nisu bile potkrepljene dokazima.
Upadljiva ljubav Kojića prema oružju i česti odlasci u streljanu ili lov, policiji su bili upadljivi.
Policijski inspektori koji su istraživali ubistvo bili su uvereni da je ubica znao da u kraju u kom se dogodilo ubistvo ne postoje sigurnosne kamere i da je upravo zato rešio da na tom mestu puca u žrtvu.
Činjenica je da se u blizini Kozarčeve ulice nalazi sedište Pink taksija, ali je činjenica da je porodična kuća Mirka Kojića udaljena tek jednu ulicu od mesta ubistva. Osim što je Kojića policija pozvala na informativni razgovor, pozvano je još 40 njegovih radnika iz Alfa taksija. Nije bilo pomaka u istrazi.
Kojiću je oduzeto 20-ak komada oružja koje je posedovao na svoje ime. Poslati su na balističko veštačenje, a ispostavilo se da iz dugih i kratkih cevi nije pucano na Gaćešu.
Među taksistima se govorilo da je Kojić, upravo suvlasnicima Pink taksija, prodao Alfa taksi. Međutim, među javno dostupnom dokumentacijom, nema dokaza o takvoj vrsti kupoprodaje.
Gaćešu i Kojića nije samo zarada na taksimetru bila zajednička. Obojica su novac ulagali i u građevinske poslove. Mirko Kojić je bio sumnjiv policiji, ali je usled nedostatka dokaza, to i ostao.
Međutim, nekoliko meseci kasnije, suvlasnik Pink taksija Miroslav Ranković prijavio je policiji da su njegovu firmu upali Mirko Kojić i Marko Miljković koji mu prete i traže da mu prepišu svoj deo Pink taksija.
U tom trenutku, ime Marka Miljkovića još nije bilo poznato u javnosti, a posle nekoliko godina, označen je kao vođa kriminalne grupe, zajedno sa Belivukom.
U leto 2015. godine, kada se dogodio upad, za Miljkovića se govorilo da radi kao obezbeđenje za koje ga angažuje bivši policajac Mirko Kojić. Bili su saradnici u sumnjivim poslovima, ali i kumovi i komšije.
Prema informacijama iz istrage, Ranković je rekao da mu je od njih dvojice ugrožena bezbednost.
Nije poznato da li je policija nešto preduzela, ili je to nečinjene jedan od ključnih propusta u istrazi.
MUP nije odgovorio novinarima emisije „Slučaj“. U odgovoru iz policijske stanice Zvezdara odgovaraju samo da su 22. juna 2015. godine u 13.10 sati policijski službenici intervenisali u Pljevljskoj ulici, tačnije u prostorijama Pink taksija, što je evidentirano u elektronskom dnevniku događaja. PS Zvezdara odbila je da dozvoli novinarima uvid u dokumenta uz obrazloženje da dokument sadrži lične podatke nekoliko učesnika tog događaja.
Međutim, to nisu jedine pretnje upućene Rankoviću, s ozbirom da je ubijen drugi suvlasnik.
Počeli su da Rankoviću sprejem crvene boje farbaju automobil, što je, kako se spekulisalo, značilo da je Ranković nakon Gaćeše sledeći.
Ta informacija dostavljena je odeljenju za nestale osobe, tek kad je Ranković nestao.
Miroslav Ranković, drugi suvlasnik Pink taksija nestao je bez traga i glasa u proleće 2016. godine. Do tada ni pretnje smrću koje su mu ispisivane na kolima, kao i pretnje Kojića i Miljkovića da im prisilno pripiše taksi udruženje, po svemu sudeći nisu procesuirani.
Miroslav Ranković zvani Šilja nestao je 12. aprila 2016. godine. Izgubio mu se svaki trag nedaleko od Pink taksija, gde je poslednji put viđen u svom automobilu u Pljevljanskoj ulici nedaleko od mesta gde mu je poslovni partner 11 meseci ranije ubijen.
I opet, nedaleko od kuće bivšeg policajca, Mirka Kojića, ali i Marka Miljkovića, koji je pretio Rankoviću zajedno sa Kojićem. Ponovo nije bilo kamera.
Ranković je bio otac četvoro dece, mobilni telefon je lociran na Banjici, na drugom kraju grada.
Čuo se sa svojom ćerkom oko 15.30 na čiji trening je trebalo da ode oko 21 sat. Posto se nije pojavio, porodica je odmah prijavila policiji. Uvek je imao obavezu da se javi, gde god da pređe, naveli su.
Informaciju o nestanku dala je porodica, a policija je samo to potvrdila. To neobjavljivanje, jedan je od propusta rada policije.
Istraga nestanka Rankovića išla je u više pravaca i nijedna nije dala rezultate.
Spekulisalo se da je pobegao zbog dugova, što je porodica demantovala. Pričalo se da je otet zbog otkupa, ipak porodica nikada nije dobila poziv za otkup, i ta teorija je pala u vodu.
Šta je policija uradila nakon što je Ranković prijavio pretnje Marka Miljkovića i Kojića, MUP nije odgovorio.
Tek tri meseca posle nestanka Rankovića, pronađen je njegov automobil. Slučajni prolaznik je jula 2016. godine javio da je u naselju Miljakovac mesecima uredno parkiran „mercedes“ i da se vlasnik ne pojavljuje. Ispostavilo se da je u pitanju Rankovićev automobil.
Iako je parking na kom je pronađen automobil u blizini Banjice, gde je lociran poslednji signal telefona, auto niko mesecima nije pronašao. Nisu nađeni dokaz da je neko, osim Rankovića, vozio automobil.
Nekoliko meseci kasnije, i porodica je prestala da se oglašava, i ta tišina ostala je do danas.
Istrage formalno i dalje traju.
Na ta dva slučaja rade odvojeni timovi stručnjaka.
Za Mirkom Kojićem se tragalo i u slučaju ubistva Vlastimira Miloševića, u januaru 2017. godine, ali je nakon oslobađajuće presude, on prestao da se krije, i postao je slobodan čovek. Krajem marta 2019. godine, u Sarajevu je uhapšen Kojić jer je provera njegovog pasoša signalizirala da se nalazi na poternici zbog ubistva. Ubrzo je utvrđeno da je priveden zbog poternice koja nije na snazi, s obzirom da ga je Apelacioni sud u Beogradu proglasio nevinim.
Krajem januara 2020. godine, ponovo je nestao, a inspektori tragaju za njim, ne zato što je na poternici, već zato što je ovaj put i on završio na spisku nestalih osoba. Njegov nestanak MUP Srbije nikada nije objavio u javnost.
BONUS VIDEO: Nenad Periš o novim saznanjima o nestalom Mateju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare