“Kamera BIA kroz rupe u zidu snimila tajnu sobu”: Forenzičar na suđenju klanu Belivuk-Miljković opisao pronalazak skrivene prostorije u Ritopeku

Na samom početku svedočenja, na suđenju klanu Belivuk, Milić je ispričao da nisu znali kako da uđu u tajnu sobu, te da su razmatrali nekoliko opcija za pronalaženje ulaza.

“Pretpostavka je bila da je prostorija negde iza garaže. Neko je došao na ideju da se uđe u garažu i da se skidaju cele police. Tada su pronađena vrata u desnom uglu prostorije. Čekao se tužilac i kontradiverzione čete. Kada su se svi skupili, ušli smo prostoriji, ja sam bio prvi koji je ušao. U fazi uviđaja postoji faza gde se pregleda lice mesta kako bi se donela odluka šta radimo. Između dvoje malih vrata je bio međuprostor od metar i po i doneta je odluka da ja pregledam taj deo, a da se pozovu kolege iz sledeće smene da preuzmu rad unutar prostorije”, ispičao je Vladan Milić.

Istakao je da je bilo puno crnih džakova koje su vadili deo po deo i fotografisali ih napolju u garaži.

“Pre samog ulaska prostoriju morali smo da fotografišemo te prve otvore u zidu koje smo našli, a potom i vrata kada smo ih našli i međuprostor, kao i tagove koje smo izuzeli u međuprostoru. Bilo je dosta tragova, dosta posla, ja posle toga nisam više ništa radio. Kolege su došle tokom mog rada i počele da rade unutra u prostoriji. Završio sam u 22 ili 23 sata. Dolazio sam opet, mi smo dežurna služba koja radi 24 sata i bio sam u obavezi da izađem na lice mesta kad god je moja smena”, ispričao je foreničar.

Marko Miljković postavlja pitanja

Okrivljeni Marko Miljković postavljao je pitanja forenzičaru. Upitao ga je kada ga je policija prvi put pozvala u Ritopek, koliko je puta bio tamo između 4. i 22. februara i iz kog razloga.

“Ne sećam se tačnog datuma prvog dolaska u Ritopek, ali stojim iza napisanog izveštaja. Bio sam najmanje dva ili tri puta u kući pre nego što je pronađena skrivena prostorija. Kada nas pozovu na lice mesta, naš zadatak je fiksiranje mesta događaja i pronalazak i fiksiranje tragova. Ne znam da li su oni koji nas zovu bili obučeni, oni nekada odu dok mi dođemo. Nekad nam kažu ko je pronašao, a nekada ne. Oni se obraćaju starešinama, koje kontaktiraju moje starešine. U Ritopeku je stalno obezbeđivala žandarmerija, koja bi nas dočekala na kapiji, a unutra smo nekada radili i sami. Starešina je taj koji nas uputi na to šta treba da radimo”, pojasnio je Milić.

Forenzičar je naveo da su tokom uviđaja skidali parket i pločice kako bi otkrili pločice određene boje, ali se nije sećao da li je u tom trenutku u kući bio tužilac. Na pitanje Miljkovića o pečatu na kući, odgovorio je da se ne seća, niti je čuo da je kuća bila pečatirana.

Miljković ga je potom upitao kako zna da je na teren poslat po nalogu tužioca, Milić je objasnio da je to standardna procedura, na šta je Miljković prokomentarisao da "nešto može i van procedure".

“Dosta lica je bilo prisutno kada se otvarala skrivena prostorija, ali ne znam koliko ih je bilo u zaštitnoj opremi, a koliko bez. Kontradiverziona četa ima svoju zaštitnu opremu. Ne sećam se da li je kolega imao odelo, ali oni su u obavezi da imaju maske, rukavice i svoju zaštitnu opremu”, rekao je svedok.

Advokat Dejan Lazarević postavlja pitanja

Advokat Dejan Lazarević, koji zastupa okrivljeni vođe, postavljao je pitanja Miliću, koji je rekao da su svi pregledali vrata, a zatim su morali da izađu napolje dok su ona bila otvorena. Kada su vrata konačno otvorena, videli su malu prostoriju i još jedna vrata.

“Moj tadašnji načelnik je sigurno ušao sa mnom i mislim da je bio tužilac, ali ne mogu da se setim tog trenutka i da garantujem. ja sam imao zaštitno odelo, sve što zahteva ta procedura - nazuvice, zaštitno odelo, maska, rukavice. Nosio sma to jer je to procedura koju moramo da nas ispoštujemo, kako ne bismo kontaminirali tragove. Moj načelnik je sigurno tako bio obučen, kao i kolega koji je ušao prvi. za njim smo išli ja, pa moj načelnik. Mislim da načelnik nije mogao da uđe odmah, već tek kad smo otvorili druga vrata. Njih smo otvorili kada smo sagledali situaciju u međuprostoru, nakon što je kolega odradio pregled”, objasnio je Milić.

Na pitanje da li je rekao da nisu svi adekvatno obučeni, Milić je odgovorio da se forenzičari oblače u zaštitnu opremu iz predostrožnosti. Napomenuo je da tužilac nije morao da nosi kompletno zaštitno odelo, jer se ne zadržava u prostoru i ne bavi direktnim radom sa tragovima.

“Ja u tom trenutku nisam ulazio u prostoriju, jer je pod bio mokar i nisu postojali uslovi za rad. Iz skrivene prostorije nisam izuzimao tragove prvi dan, ali kada sam naknadno dolazio jesam. Predmete iz skrivene prostorije smo izvlačili kada su je svi napustili, ali oni koji su posle forenzike ušli u skrivenu prostoriju se nisu u njoj dugo zadržali”, kaže forenzičar.