Telo osamnaestogodišnjaka iz Niša pronađeno je posle 4 dana od nestanka, baš na lokaciji gde je poslednji put zabeležen signal njegovog telefona, a kako je moguće da policija to mesto nije pretražila i da li je potrage uopšte i bilo pitaju prijatelji porodice, koji su se organizovali i danima pretraživali grad, na kraju i pronašli Jovana. Osnivač Fondacije Tijana Jurić poručuje - tokom potrage je zakazala policija, pa traži da se slučajevi nestanka ozbiljnije tretiraju, a za decu hitno uvede Amber alarm.
Kako pišu Južne vesti, U slučaju nestanka Jovana Veselinovića iz Niša ne bi mogao da se primeni „Amber alarm“, ističe Jurić, jer se on upotrebljava samo kada je reč o maloletnicima. Međutim, navodi da je policija trebalo više da se posveti nestanku mladića.
„Meni je potpuno nelogično i sada su građani pomogli da se i alarmirala javnost na vreme. Da je policija dala nalog da se objavi fotografija malog Jovana da je nestao i da je, možda, u životnoj opasnosti, siguran sam da bi se i on pronašao mnogo pre“, ističe Jurić.
U slučaju nestanka 18-godišnjaka Jurić zamera policiji što nije bila inicijator da se mladić pronađe.
„Nisu napisali nijedno saopštenje, nisu obavezali medije da reaguju u smislu da imaju neke konkretne poteze“, kaže Jurić.
Potragu u Nišu za nestalim odraslim dečakom i uopšte potragu za nestalim licima upoređuje sa slučajem kad nekome nestane bicikl.
„Ide se po principu ako se sam vrati super, ako ga pronađemo mrtvog dobro je, bar će porodica moći otići da ga sahrani i da mu ide na grob, a ako se ne pronađe, nikom ništa. Eto, to vam je najprostije rečeno kako se danas traže osobe u Srbiji“, ističe Jurić.
Građani organizovali potragu i pse tragače
Jovan je nestao 17. februara, njegovo telo pronađeno je 21. i to baš na mestu gde je poslednji put lociran signal njegovog mobilnog telefona. Nišlijka Vesna Libovic, koja je od početka bila u grupi prijatelja porodice koji su sami organizovali potragu, kaže da su svi očajni jer su verovali da je to mesto policija prvo pretražila.
„Da ih bude sramota da je poslednji put njegov telefon bio uključen tu, da su oni svesni toga i da oni nisu pročešljali tu zgradu. Oni su išli Nišavom, uopšte nisu pitali ljude u Branka Krsmanovića u celom tom potezu oko Toplane. Da su ispitali ljude, da li ga je neko video, da su pozvonili u zgradu, da su pokazivali fotografije, da su alarmirali ljude. Ko zna kada i da li bi ga našli da prijatelji nisu ponovo obilazili sve napuštene zgrade“, navodi Vesna.
Bez iskustva u potrazi, prijatelji porodice radili su, kaže sami. Obilazili grad, gledali snimke nadzornih kamera, a sve vreme su, kaže, verovali da isto samo stručnije rade i oni čiji je to posao – policija.
„To je njihov posao. Ja sam izuzetno besna na njihov rad i kako su odradili i šta su odradili. Znači od prvog momenta kad je on nestao, oni su morali da dignu celu javnost, sve medije, ne mi, policija, država, da li su uzeli pse tragače, ne, to smo mi uradili. Jako sam besna na rad države i rad policije jer nisu obavili posao kako treba“, kaže Libovic.
Potraga za mladićem je trajala četiri dana, pa je za to vreme ova Nišlijka pitala policiju i da li su, kako kaže, stvarno obišli sve napuštene zgrade i podrume, a odgovor koji je dobila bio je – „sve naše patrole su upoznate sa slučajem“.
Dodaje da je ljuta i na medije jer, kaže, nestanak 18-godišnjaka nije bio glavna i prva vest u svim medijima i na svim televizijama.
Jurić objašnjava da je situacija u kojoj se kod nestanka ne zna ko i šta bi trebalo da radi uobičajena.
„Mediji se plaše da li će ugroziti istragu. To je jedna totalna konfuzija i to traje godinama, ide od slučaja do slučaja,a oni samo ćute, o tome ne govore, to vam je sva procedura vezana za nestala lica u Srbiji“, kaže Jurić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar