"Još uvek nisam dobio odgovor zbog čega mi je ubio sina i ćerku?": Ogorčen otac kojem je masovni ubica Uroš Blažić usmrtio dvoje dece

Kako navodi za Nova.rs neutešni otac, porodica Uroša Blažića koja je odbila da svedoči na sudu, je još jednom pokazala kakvi su neljudi.

"Sve porodice ubijene dece insistiraju da Blažići budu novčano kažnjeni. Apelujemo da ih kazne, jer se juče nisu pojavili na suđenju. Nisu pokazali poštovanje roditeljima i sudu. Drže se saveta advokata i ne žele da komentarišu. To je izazvalo još veću ogorčenost i bes kod nas. Ja neću stati dok ne dobijem odgovor na pitanje, zbog čega je ubio mog sina i ćerku?", navodi naš sagovornik.

Saša ističe i da je u sudnici situacija veoma napeta, jer kako kaže, gledaju ljude koji su pobili toliku decu.

"Sve ovo je jako mučno i teško za sve nas. Nama ovo suđenje decu vratiti neće, a i kazna koja mu preti je ponižavajuća. Ali neću odustati, do poslednjeg dana ću dolaziti u sud i boriti se za pravdu", kaže on.

Drugo telo je bilo okrenuto, u sebi samo molim Boga da nije Kristina

Kako smo ranije pisali, Kristina i Milan nastradali su u nasumičnoj pucnjavi Uroša Blažića, a njihovi roditelji rekli su ranije za naš portal da su ceo život posvetili deci, da bi njihovu sreću kobne večeri prekinuo mladić koji je pravosudnim organima bio nedodirljiv.

Njihov svet je u trenu nestao. Njihova porodica je uništena.

"Otišli su zajedno da se vide sa društvom. Legao sam da spavam jer sam bio umoran, kada sam čuo da me neko doziva sa kapije. Viče. Vidim dvojicu prijatelja, kažu: „Ajde požuri, Milan se pobio sa nekim u školskom“. Ja zbunjen. Znam da se moj sin nikada ni sa kim nije posvađao, a tek pobio. Ni ne pomišljam šta se događa. Ne ide mi u glavu. Ušao sam da se obučem i pozvao Milana, ali mi se nije javio. Stigli smo do centra sela, kad vidim dva tela, pokrivena nekim ćebićima. Gledam i ne verujem. Noge vire. Vidim Milanove patike. Drugo telo je bilo okrenuto, u sebi samo molim Boga da nije Kristina. Prilazim i vidim svoju ćerku. Sve je stalo. Noge su mi se odsekle, usta se osušila, srce hoće da iskoči", uz uzdahe jedva prepričavao Saša i naveo da su njegova deca kobne večeri bila na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme.

Samo moja deca satima, mrtvi, leže na ulici

Zorica je ranije rekla da se ne slaže sa njim, ona ističe da su njihova deca bila tamo gde i treba da budu.

"Bili su sa svojim društvom, ispred svoje škole. Oni su samo hteli da se druže i da se zabave. Nisu pili čak ni alkohol, pili su sokove. Nisu nameravali ni dugo da se zadrže jer su rano ustajali ujutru. Kada sam došla tamo, zatičem moju decu kako leže na ulici. Boli me što su moja deca bila celu noć na ulici. Oni su poginuli na klupici, tu je trebalo da budu. Ili da ih odveze Hitna pomoć ili u mrtvačnicu. Molila sam, plakala, kumila, psovala i pretila, ali samo meni i Saši nisu dali da im priđemo, samo da uzmem moju decu za ruke. Svi su svoju decu odveli, žive, povređene. Samo moja deca satima, mrtvi, leže na ulici", rekla je tada Zorica.

Kako je tada rekla, držao ju je kolega njenog sina sa kojim je tog dana bio na poslu. Plakao je i molio je da ga ne gura.

"Kaže, naređenje je takvo. Ma kakvo naređenje. Nisam im dozvolila da mi daju sedative, želela sam da vidim svoju decu. Međutim, čitav kordon policije je stajao ispred mene. Na prevaru sam protrčala kroz šanac i otkrila svoju ćerku, a ona sva krvava. Izgubila sam oba svoja oka, razlog i smisao života. Izgubila sam sve, njihov život je okončao jedan monstrum tog prokletog 4. maja bez ikakvog razloga", kaže Zorica.

Bonus video: Uroš Blažić priznao da je počinio masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju