„Imala sam potrebu da ga uhvatim za ruku, da mu kažem da sam tu i da čekam da otvori oči“: Potresna ispovest sestre Zorana, koga je nasmrt pretukao komšija

Zagorka na početku razgovora za naš portal navodi da ju je njena i Zoranova majka pozvala 26. aprila ujutru i rekla da joj brat nije došao kući prethodne noći, što se nikada ranije nije dešavalo.„Zvala sam ga, zvala ga je i mama, zvonilo je, ali se nije javljao. Počela sam da ga tražim svuda, između ostalog pozvala sam policiju i Hitnu pomoć za svaki slučaj. Tada su mi saopštili da mi je brat u Urgentnom centru, na odeljenju šoka A. Pitala sam da li mogu da dođem da ga vidim, rekli su mi da ne mogu i da je u komi. On nije dolazio sebi više, da bi mesec i četiri dana kasnije preminuo“, kaže potresena sestra.

Kako dodaje, saznala je da lekar, koji je njenog brata video nakon prijema u bolnici, nije smeo da im daje nikakvu procenu, iako je naslutio da su minimalne šanse da Zoran dobije bitku.„Nama nisu smeli, ali ni hteli da kažu da je lekar odmah kada ga je video procenio da će biti teška borba, odnosno da su šanse da preživi sa tim povredama – izuzetno male. Čekam obdukcioni nalaz da vidimo koliko je udaraca nogom u glavu zadobio moj brat, jer je on nemoćan ležao dok ga je neko upola mlađu besumučno šutirao. Taj mladić je rekao da se ne seća da je udario Zorana nogom, odnosno da je bio samo jedan udarac otvorenom šakom. Pa da li od šamara mogu nastati toliki prelomi kosti glave, pitam ja nadležne organe. Kako su ti roditelji mogli da gledaju sina koji šutira nekog nemoćnog čoveka? Kako mogu da slave bilo koji povod kada znaju da je njihov sin odgovoran za smrt jednog čoveka?“, pita se ožalošćena žena.Naša sagovornica dodaje i da je njen suprug načuo prognoze lekara, ali nije želeo da joj govori jer su Zoran i Zagorka blizanci.„Mama je htela da ide da ga vidi, nadala se da će biti dobro. Nisu joj dozvolili jer je bio izuzetno loše. Imala sam i ja potrebu samo da ga uhvatim za ruku, da mu kažem da sam tu i da čekam da otvori oči… Mnogo mi je teško. Pre neki dan, tačnije 12. septembra trebalo je da brat i ja proslavimo 62. rođendan. Ove godine smo bili na groblju“, kroz suze izgovara potresena sestra.

Zagorka kaže da postoje mnogi propusti od samog početka, tačnije od dana kada je njen brat Zoran pretučen.„U izveštaju iz Urgentonog centra piše da je on lekaru opisao kako je zadobio povrede, da je bio komunikativan, međutim on je njima rekao da je operisao žuč, a operisao je slepo crevo. Bio je dezorjentisan, sa hematomima na očima, on nije bio svestan šta govori. Policajci su na licu mesta uradili svoj posao, ali dalja procedura je potpuno pogrešna. Kapetan prve klase je izvestio tužioca da je moj brat povređen na mestu gde je pronađen, a moj brat je povređen ispred porodične kuće osumnjičenog. Mene zanima šta je još taj čovek ispričao tužiocu kada on nije naredio da se uradi uviđaj. Oni su tek nakon što su 26. od lekara saznali da moj brat ima teške telesne povrede opasne po život otišli na lice mesta, a za dva dana su mogli i te kako da se kontaminiraju dokazi. Simptomatično je da policajci koji imaju 10 i plus godina iskustva ne mogu da procene razliku između lakih i teških povreda. Mom bratu su bile polomljene jagodice, nos, čeona kost, vilica, sve je bilo u katastrofalnom stanju“, navodi užasnuta sestra i dodaje da je pisala i Sektoru unutrašnje kontrole MUP.

„Naš advokat je opet pisao urgenciju tužilaštvu i tražio da dobije obdukcioni nalaz, snimke kamera ali i listing poziva. Da se vidi ko je zvao policiju, a koga u i oni pozivali. Da li su očevici prvi pozvali policiju, a ne oni? Šta su radili, prali lice mesta? Njegova majka kada je videla da je policija došla, trčala je ka njima da ispriča svoju verziju događaja. Patrola sa Zvezdare kada je došla na lice mesta, zatekli su Zorana kako ležu u lokvi sopstvene krvi. Došla je i druga patrola, iz Mirijeva, a oni mog brata ostavljaju da leži u toj lokvi krvi i odlaze da ispituju majku i sina, koji je i naneo povrede mom bratu. Kao da su oni oštećeni, a ne moj brat“, u šoku dodaje Zagorka.

Problemi porodice Nedeljković, tačnije preminulog Zorana, počinju prošle godine kada je odlučio da kupi kuću na Zvezdari.„Čovek čija je bila ta kuća koju je moj brat kupio je imao ogromnih dugovanja za račune, i on se dogovorio sa mojim bratom da on to izmiri i da kupi kuću. Prilikom kupovine, sa advokatom mog brata bio je i geometar kako bi premerili zajedničko dvorište, jer svako ima određeni deo. Pretpostavljam da su članovi te porodice želeli da kupe prvi kako bi proširili svoje domaćinstvo jer je taj isti mladić, koji je pretukao Zorana, prilikom dolaska geometra izašao i rekao: „Šta vi to merite, to je naše, to ćemo mi da kupimo“. Njihov bes je od marta meseca ove godine, kada je Zoran angažovao majstore na adaptaciji te kuće, bio nemerljiv. Koliko su se osilili govori i činjenica da su, iako svesni da je moj brat mrtav, iako su svesni kako je do toga došlo, nedavno pravili svadbu i slavili detetu rođendan“, ističe naša sagovornica.Zagorka ističe da se nedavno obratila i kabinetu predsednika Aleksandra Vučića, odakle su je obavestili da su uputili dopis Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.„Sramno je da iz Tužilaštva nemamo nikakvih informacija, da niko sa nama ne želi da sarađuje dok je mladić koji je osumnjičen na slobodi i pravi slavlja. Ta porodica je rekla da je moj brat nasilnik, a verujte mi da sam ja videla kada su stubovima zagradili deo zajedničkog dvorišta koje je dugo godina ranije koristio stari vlasnik, ja bih ih iščupala i rekla im: „Komšije, nemojte to da radite“. Moj brat je pokušao to dogovorom i mirnim putem da reši. Ne želim da sumnjam u nadležne organe, ali toliko propusta, a sve se dalje dešava protiv ovog slučaja. Dokle sam živa, boriću se, neću se smiriti. Do kraja ću terati pravdu na čistac za smrt mog brata“, zaključuje potresena Zagorka.

Podsetimo, u ispovesti za portal Nova.rs, sin ubijenog Zorana, Nemanja Nedeljković rekao nam je da mu je naviše žao što je poslednje čega se seća sa ocem činjenica gde on leži u bolnici sa užasavajućim povredama, neprepoznatljivog lica.„Moj otac je svirao harmoniku, i sada, neprestano misleći na njega, jedino čega se setim jeste njegova muzika. To mi onako probudi blagi osmeh i želju da ne odustanem. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je nepravedno izgubio život, ali još manje da neko, tako bahat i bez imalo empatije, neće biti odgovoran za učinjeno“, rekao je potreseni sin za naš portal.„Pravda za Zokija“ je internet peticija sa ciljem da se slučaj rasvetli i da dobiju pravdu. Na istoimenom sajtu javnost može da pročita detaljne informacije o celom slučaju.