Hoće da uzmu DNK studenata zbog navodnog napada na policiju na protestu, ali nemaju sa čime da ih uporede: Advokat sumnja na manipulaciju dokazima

Protest se dogodio sredinom avgusta u Pančevu, a uhapšeno je nekoliko osoba zbog sumnje da su napali policiju. Među uhapšenima je i student L. P. koji se od tada nalazi u kućnom pritvoru, a za kog nema dokaza da je napao policiju. Kako njegov advokat tvrdi, na prepoznavanju niko od napadnutih policajaca nije prepoznao mladića, niti druge uhapšene nakon ovog incidenta.

Advokat Goran Vidaković za portal Nova.rs ističe da je nesporno da je došlo do napada na policijski kordon 14. avgusta, ali isto tako navodi da njegov branjenik nije učestvovao u pomenutom napadu.

"Nesporno je da su građani koristili neprimerene predmete, te da je nekoliko policajaca povređeno. Nije bilo teških telesnih povreda, ali je deo policajaca iskoristio priliku da otvori bolovanje na osnovu nekih imaginarnih povreda. Ne želim da minimiziram činjenicu da je došlo do eskalacije tog nasilja u kojem su policajci povređeni", počinje priču za naš portal advokat uhapšenog mladića.

Policajci ih nisu prepoznali

Kako ističe, kada je u pitanju njegov branjenik, kao i branjenici drugih kolega, tu apsolutno u krivičnom smislu ne postoji nijedan dokaz koji ih tereti da su oni konkretno izvršili napad.

"Nema dokaza da su koristili kamenje ili nešto drugo. U samom predmetu postoje izjave policijskih službenika koji nisu označili nikoga od okrivljenih, kao i video-dokumentacija koju su napravila ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova — tonski, odnosno video-zapis događaja iz raznih uglova", kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, do sada je osnovni javni tužilac, koji postupa u tom predmetu, saslušala sedam ili osam policajaca i predočila im snimke koji su sačinjeni.

"Mi advokati smo se protivili takvom izvođenju dokaza, jer to Zakon o krivičnom postupku ne poznaje, ali je ona bila uporna da izvrši tu istražnu radnju. U toku tog „prepoznavanja“, da tako kažem, iako to nije u zakonskom smislu, niko od policajaca nije uspeo da prepozna nijedno od lica koja su u krivičnom postupku", naglašava advokat Vidaković.

Nakon neuspelog prepoznavanja, tužilac je naredio Policijskoj upravi Pančevo, Odeljenju za forenziku, da uradi forenzičku registraciju lica.

"Ona podrazumeva fotografisanje, uzimanje papilarnih tragova i tragova dlanova, kao i uzimanje DNK brisom. To je radnja koja, po zakonu, ne bi smela da se sprovodi u ovoj fazi postupka, naročito zbog toga što u krivičnom smislu ne postoji sporni trag ili predmet koji bi ukazivao na opravdanost uzimanja DNK. Osim toga, otvara se mogućnost zloupotrebe uzetog DNK materijala, tako što bi se mogao kontaminirati neki predmet i nakon toga predstaviti kao dokaz legitimno pribavljen u krivičnom postupku", kaže sagovornik.

Goran Vidaković navodi da je pisao pritužbu višem tužiocu i sudiji za prethodni postupak, od kojih je prva odbijena, dok na drugu još uvek nije dobio odluku.

"U toj pritužbi tražio sam da se onemogući tužilaštvu sprovođenje te istražne radnje. Policija nije preduzela tu radnju jer, tog dana kada je bilo zakazano da moj branjenik dođe u PU, lice koje je određeno za sprovođenje sankcija na teritoriji Pančeva, poverenik, nije mu odobrilo da ide u policijsku stanicu", naglašava sagovornik Nove.

Prema njegovim rečima, uhapšena lica nisu u pritvoru, već im je svima određena mera zabrane napuštanja stana.

"Povodom toga smo predlagali da se ta mera ukine, jer onemogućava lica u normalnom funkcionisanju — odlasku na fakultet i obavljanju obaveza. Sudija za prethodni postupak je to odbila, obrazlažući da istražne radnje još nisu sprovedene u celosti i da predstoji saslušanje još trideset policajaca. Pri tome, mera zabrane im nije izrečena zbog mogućnosti uticaja na lica iz istrage, već zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, iako nijedno od tih lica ranije nije bilo prekršajno niti krivično kažnjavano", zaključuje advokat Goran Vidaković.

Advokatica podržala kolegu

Advokatica Jelena Jonovska, koja zastupa mladića L. N, ističe da je njen klijent uhapšen dan nakon protesta koji je održan u Pančevu 14. avgusta 2025. godine.

"Stavlja mu se na teret krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti i jedan je od pet okrivljenih u jedinstvenom postupku koji se vodi protiv njih, a koji je trenutno u fazi istrage. Njima se stavlja na teret da su napali 35 policijskih službenika, od kojih neki imaju prijavljene lake telesne povrede. Do sada su saslušani osumnjičeni i započete su dokazne radnje u pogledu saslušanja oštećenih — čini mi se da je do sada saslušano 11 njih. To je trenutno faza postupka", priča Jonovska.

Kako ističe, osim toga, u međuvremenu je izdata naredba javnog tužilaštva da se izvrši forenzička registracija osumnjičenih.

"Ne mogu da tvrdim da je za sve osumnjičene doneta ta naredba — za branjenika kolege Vidakovića i mog branjenika jeste, za jednog nije, a za preostalu dvojicu nemam informacije. Forenzička registracija podrazumeva fotografisanje, daktiloskopiju i uzimanje bukalnog brisa radi utvrđivanja DNK. To je ono što je nama zabrinjavajuće, jer ne postoje indicije u dokaznom materijalu na osnovu kojih bi to bilo opravdano. DNK se pribavlja kada postoji sporni biološki trag — toga još uvek u spisima predmeta nema", priča naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ukoliko bi postojao neki sporni biološki trag na predmetu koji je oduzet nakon protesta, pa bi trebalo uporediti da li se na tom predmetu nalazi DNK, na primer, njenog branjenika — onda bi ovaj potez imao smisla, ali ovako se ne vidi logika.

"Na ovakvu naredbu pisali smo prigovor višem javnom tužilaštvu, ali nam je on odbijen iz razloga što tužilac ima ovlašćenja da samostalno rukovodi istragom, a konstatovano je da je istraga i dalje u toku. To je, manje-više, sve. Još uvek je u fazi odlučivanja pred sudom naša pritužba na odluku višeg javnog tužioca, gde smo predložili da sudija za prethodni postupak naloži postupajućem tužiocu da stavi van snage tu naredbu, bar u delu koji se odnosi na bukalni bris", naglašava Jelena Jonovska.

Kako ističe, njen klijent je trenutno u kućnom pritvoru, iako mu je prvobitno bio određen pritvor, u kom je proveo nekoliko dana.

"Po našoj žalbi Veće Osnovnog suda u Pančevu odlučilo da će se svrha mere obezbeđenja njegovog prisustva i nesmetanog vođenja postupka postići ako mu se odredi mera zabrane napuštanja stana, odnosno kućni pritvor. U ovom trenutku istraga se sprovodi nesmetano. Očekujemo da će javni tužilac zakazati neki termin za nastavak saslušanja svedoka — oštećenih policijskih službenika. U vezi sa odlučivanjem po našim pritužbama očekujemo odluku Osnovnog suda; do danas je još nisam dobila", kaže sagovornica Nove.

Advokatica ističe da, što se tiče kućnog pritvora, pre oko mesec dana podnet je predlog da se ta mera ukine, jer je određena zbog navodne mogućnosti da će ponoviti krivično delo.

"Kako je proteklo izvesno vreme, mi kao odbrana smatramo da više takve opasnosti nema. Taj predlog je odbijen i mera kućnog pritvora im i dalje traje. Sledeći put će sud, ukoliko mi ranije ne podnesemo novi predlog za ukidanje, po službenoj dužnosti odlučivati kada isteknu tri meseca — što je negde oko 15. novembra", kaže Jelena.

Ona dodaje i da uzimanje bukalnog brisa i sledstveno utvrđivanje DNK, kao najindividualnijeg i najličnijeg mogućeg podatka o nečijoj ličnosti, mora biti veoma restriktivno tumačeno.

"Već postoje odluke Evropskog suda za ljudska prava u takvim predmetima, pa čak i protiv Republike Srbije, u kojima se zauzima čvrst stav da "mešanje države u privatan život građanina mora imati legitiman cilj i u okolnostima konkretnog slučaja to mešanje mora biti krajnje neophodno da bi se utvrdile odlučne činjenice u vezi sa izvršenjem određenog krivičnog dela"", navodi Jonovska.

Prema njenim rečima, odbrana u konkretnom postupku, jednostavno, ne vidi iz kog razloga je krajnje neophodno da se od konkretnih osumnjičenih uzima bukalni bris i da se izdvaja njihova DNK.

"Na taj način se potpuno bespotrebno zadire u njihov privatan život i u samu srž njihovog bića, a da podatak koji se na taj način, prema sadašnjem stanju stvari i u ovoj fazi postupka, ne služi nikakvom cilju, već je, čini se, samo sebi svrha", zaključuje advokat Jelena Jonovska.