Da li je tužilaštvo saslušalo Radoslava Repca zbog zvučnog incidenta na velikom protestu u Beogradu? LRAD pominjan uoči 15. marta na sastanku u MUP

Radar u najnovijem broju otkriva detalje dešavanja unutar policijskih redova 15. marta, kao i šta se dešavalo u danima uoči najvećeg skupa građana u Beogradu u proteklih 20 godina.

Uoči protesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova odvijali su se sastanci, a na jednom od njih, tadašnji komandant Policijske brigade, sada Žandarmerije, Radoslav Repac, upitao je direktora policije Dragana Vasiljevića šta da se radi sa tehničkim sredstvima za razbijanje demonstracija (LRAD) koja su nabavljena i raspoređena u policijskim jedinicama, otkrio je nedeljnik Radar.

Ono što je Repčevo pitanje čini nesvakidašnjim jeste i to što upotreba LRAD-a nije regulisana zakonom u Srbiji. Akustični uređaj LRAD, kolokvijalno nazvan i "zvučni top", ne spada u zakonita sredstva koja policija sme da koristi.

Ne tako davno, 2022. godine, režim je pokušao da donese izmene Zakona o policiji, kojima bi se u Srbiji legalizovali zvučni uređaji za razbijanje demonstracija, ali je nakon pritiska javnosti, nacrt zakona povučen iz procedure.

Ipak, kako su naknadno otkrili istraživački novinari, ti uređaju su nabavljeni iako za to nisu postojali zakonski okviri. Interesantno je i da je nakon zvučnog incidenta ministar policije Ivica Dačić tvrdio da policija nema LRAD, potom je tvrdio da ih ima, ali da su u magacinu, da bi na kraju bila objavljena fotografija LRAD-a na policijskom vozilu ispred Skupštine, 15. marta.

Tada je rekao da ih imaju, ali da ih koriste za upozorenje.

Ipak, sudeći prema izjavi Radoslava Repca, očigledno je da su policijski funkcioneri bili svesni postojanja ovog akustičnog uređaja mnogo pre protesta.

Portal Nova.rs uputio je pitanja Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, kako bismo saznali da li je Radoslav Repac saslušan tokom istrage o zvučnom incidentu u Beogradu.

Međutim, do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.

Inače, istaga zvučnog incidenta još uvek nije okončana, a iz Prvoj OJT su prošle nedelje za Nova.rs rekli da se još saslušavaju građani koji su se žalili na tegobe nakon protesta.

Šta se dogodilo na protestu?

Podsetimo, tokom odavanja pošte žrtvama stradalim prilikom pada nadstrešnice Železničke stanice, odnosno tokom 16-minutne tišine, došlo je do stampeda među građanima, koji je, kako su tvrdili, proizrokovao nepoznat zvuk. Neki su ga opisivali kao strujanje vazduha, neki kao zvuk automobila koji se zaleće u ljude...

Svedočenja građana su bila strašna, a više hiljada njih se nakon protesta žalilo na zdravstvene tegobe poput zujanja u ušima, vrtoglavice...

Organizacija Earshot rekonstruisala je zvuk na osnovu više od 3.000 pisanih izjava i intervjua sa očevicima, koji opisuju uznemirujući, mašinski zvuk koji je prolazio kroz telo i izazvao ozbiljne fizičke i psihičke posledice kod hiljada građana.

Evropski sud za ljudska prava (veće od sedam sudija) je aprila prošle godine doneo privremenu meru u predmetu o mogućem korišćenju zvučnog oružja na protestu u Beogradu 15. marta, saopšteno je iz te institucije.

Sud je ukazao Vladi da bi trebalo sprečiti bilo kakvu upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građana. U saopštenju suda se ističe da je Sud naveo da je upotreba takvih oružja za kontrolu okupljenih građana nezakonita u Srbiji i, posebno, da potencijalno može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice kod velikog broja ljudi.