Da li će likvidacija mafijaškog bosa na Dedinju od pre skoro 30 godina izazvati potres na Balkanu: Crnogorska policija na tragu ubice Darka Ašanina?

"Sve detalje vezano iz prijave oko koje sam upoznat, a na okolnosti ubistva Darka Ašanina, mogu ispričati istinito i tačno, kao i sve moje razloge dolaska svakog vikenda kod Darka Ašanina”, rekao je Mujović policijskom inspektoru.

Kazao mu je i da zbog lošeg zdravstvenog stanja i institucionalne nepravde nanete mu nakon što je poslenji put napadnut, neće izjavu davati pred bilo kojim tužiocem.

Odgovarajući na pitanje o sadržaju anonimne prijave, koja je prema saznanjima podgoričkih Vijesti dostavljena crnogorskom i srpskom tužilaštvu, Mujović je kazao da mu je pročitana u stanici policije.

U toj prijavi, navodno, piše da je Mujović mesecima pre 30. juna 1998. godine, pokušavao da izgladi odnose između Ašanina i brata jednog od dugogodišnjih visokih crnogorskih zvaničnika.

Podgoričanin je za Vijesti potvrdio te informacije, dodajući da je svakog vikenda odlazio da razgovara sa Ašaninom o tome. On je istakao i da je iz navoda anonimne prijave, koja mu je, tvrdi, pročitana, zaključio da neko zna i ko je prepoznat kao osoba koja je bila u vreme zločina na zidu lokala "Legat" na Dedinju, odakle su ispaljeni hici u Beograđanina crnogorskog porekla.

Navodno, u toj prijavi piše i da je jedan bivši, visoki funkcioner tadašnje crnogorske službe Državne bezbjednosti viđen u Lipovačkoj šumi neposredno nakon zločina.

U medijskim izveštajima sa kraja prošlog veka Ašanin se pojavljuje kao jedna od upečatljivih figura beogradskog podzemlja s kraja osamdesetih i devedesetih godina.

Slovio je za prvog pravog mafijaškog bosa u Srbiji. Za njega su mnogi govorili da je poslednji Titov vojnik, koji je ostao veran nekadašnjem komunističkom predsedniku.

Kasniji medijski izveštaji opisuju ga kao čoveka rođenog 1958. godine, iz vojne porodice, sa bokserskom pozadinom i završenom Pedagoškom akademijom, koji je deo vremena proveo u Nemačkoj. Široj javnosti postao je poznat posle pucnjave u klubu "Nana" 24. marta 1990, kada je ubijen Andrija Lakonić. Vreme navodi da je za to ubistvo bio optužen Darko Ašanin, ali je kasnije oslobođen zbog nedostatka dokaza; isti izvor piše da je tokom postupka isplivalo manipulisanje dokazima i pomaganje Veselinu Vukotiću da pobegne, što je već tada otvorilo pitanje sprege podzemlja i službi.

Važan deo njegovog dosijea je i atinska epizoda iz 1995 - Ašanin je tada uhapšen u Atini i izručen Jugoslaviji posle neuobičajeno snažnog pravnog i diplomatskog angažmana da ne bude predat Belgiji. Taj isti tekst podseća da su ga belgijski istražitelji povezivali sa ubistvom albanskog aktiviste Envera Hadrija, dok je režimska štampa u Srbiji tada gradila sliku o njemu kao o “patrioti”.

Za njegov položaj u tadašnjem sistemu dosta govori NIN-ov tekst iz oktobra 1998. godina, koji ga naziva "poznatim kriminalcem i članom JUL-a", konstatuje da su navodi o dilovanju droge ostali nedokazani, i beježi da su mu na sahranu došli i visoki funkcioneri, uključujući Pavla Bulatovića.

Ubistvo na Dedinju

Ašanin je ubijen 30. juna 1998. u svom lokalu na Dedinju. Pouzdano je da ubistvo nije rasvetljeno, oko samog načina izvršenja postoje razlike u kasnijim prikazima - jedni pominju upad i automatsko oružje, drugi snajperske hice...

Prema jednoj verziji, te noći Ašanin je u svom lokalu gledao prenos fudbalske utakmice Holandija - Argentina. Ubica skriven u žbunju ispalio je iz snajpera nekoliko hitaca u Darkovu glavu.

Navodno, usmrćen je dok je čekao da se susretne sa dvojicom tadašnjih visokih državnih funkcionera - Pavlom Bulatovićem i Momirom Bulatovićem... Ašaninov blizak rođak bio je vojni ministar Pavle Bulatović, koji je ubijen 7. februara 2000. godine.

Pavla Bulatovića je izrešetao nepoznati napadač dok je sedeo u restoranu fudbalskog kluba Rad sa direktorom “YU garant banke” penzionisanim general-majorom Vukom Obradovićem i vlasnikom restorana Markom Kneževićem.