Afere vlasti: Zavera ćutanja, od Krušika do Pančićevog vrha

Interesantno je da brojne afere koje se vezuju za deo ministara aktuelne sprske vlade, uprkos burnim prozivkama i medijskoj prašni koja se digla u javnosti, nisu uspele da ih uzdrmaju niti da ih nateraju da se pomere iz fotelja u koje su seli. Istina, u tabloidima bliskim vlasti jedno vreme pojavio se niz tekstova u kojima se spominjala navodna rekonstrukcija vlade, jer je predsednik nezadovoljan radom tih ministara. Osim buke da će biti smenjeni nije bilo ništa, a afere su se samo gomilale.Ipak pošto je lista podugačka skoncentrisamćemo se na one koje su se dogodile u poslednje dve godine - od afere "Kuršik", preko "Jovanjice", "lažnih diploma" i "mini hidroelektrana"...Da li će i njihovi akteri ponovo zauzeti važna mesta u srpskoj vladi posle završetka izbora 21. juna ili će uslediti njihova smena ostaje da se vidi.

"Afera Krušik"BIRN je još u novembru 2018. godine objavio da je Branko Stefanović otac ministra policije Nebojše Stefanovića, kao predstavnik kompanije GIM iz Beograda, posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije. Nakon toga je na specijalizovanom portalu „Arms Watch“ objavljeno da je GIM kupovao oružje po povlašćenim cenama u odnosu na državnu kompaniju SDPR. Ovu priču je demantovalo rukovodstvo Krušika. Usledio je novi tekst BIRN-a u kojem predstavlja rezultate analize tri ugovora koje je Krušik potpisao sa privatnom firmom GIM i četiri ugovora potpisana sa državnim SDPR-om a iz kojih zaključuju da je privatna firma dobijala oružje po povlašćenim cenama. Činjenica je da se Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova navodi u dokumentu iz "Krušika" kao predstavnik firme GIM na jednom sastanku u fabrici, kojem prisustvuju i kupci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Činjenica je i to da firma GIM beleži drastičan rast prihoda i dobiti poslednjih godina. Takođe, list Nedeljnik objavio je informaciju da je firma u vlasništvu Branka Stefanovića Junajted BG dobila dozvolu za proizvodnju oružja.

Nebojša Stefanović je povodom ove afere odgovorio da ništa u svom životu nije uradio protiv zakona i da je uveren i članovi njegove porodice rade sve u skladu sa zakonom. Stefanović rekao i da je u pitanju lažna afera koja ima za cilj da nanese štetu njemu i njegovoj porodici. Kako je tad kazao, njegov otac nije vlasnik, niti direktor „GIM“-a, te samim tim od poslovanja te fabrike nema nikakvu korist. Stefanović je rekao i da u trgovini oružjem nema njegovog uticaja kao ministra policije. Kako je afera odmicala isplivalo je i ime uzbunjivača Aleksandra Obradovića, radnika "Krušika", koji je dostavio podatke o umešanosti oca Nebojše Stefanovića u ovu aferu. Obradovića je zbog otkrivanja ove afere uhapsila BIA i on je završio prvo u zatvorskom pritvoru, koji je posle oštre reakcije javnosti i građanskih pokreta i nevladnih organizacija zamenjen kućnim pritvorom.

"Afera Jovanjica"Od kada je objavljena informacija da su Predrag Koluvija, većinski vlasnik kompanije "Jovanjica" i njegovih devetoro saradnika uhapšeni zbog rekordnog zasada marihuane, javnost ne prestaje da intrigira pitanje da li su i u kakvoj vezi sa ovim slučajem pojedinci iz državnog vrha. Tužilaštvo je podiglo optužnicu, ali u njoj nema imena političara, što govori o tome da su eventualni dokazi o vezama Koluvije sa ljudima iz sveta politike ili brižljivo sakriveni ili ih naprosto nema. Za vezu Predraga Koluvije sa državnim vrhom mogli bi reći, mnogo priče, a dokaza malo, posebno onih čvrstih koji bi dokazali da je ovaj osumnjičeni za proizvodnju marihuane, i lažno korišćenje policijskih blinkira bio poslovno povezan sa vrhom vlasti. S kim je tačno i kako stupio u kontakt sa ljudima iz političkog života, a posebno iz vladajuće partije, nije moguće proveriti. Potpresednik Narodne stranke Miroslav Aleksić, koji je javno istupao o ovom slučaju, tvrdio je da je na dan privođenja Koluvija telefonom zvao Andreja Vučića, brata predsednika Srbije. Aleksića je zbog ove tvrdnje Andrej Vučić tužio. Aleksić je takođe tvrdio da je Koluvija bio donator velikog broja državnih preduzeća, ali i vladinih službi poput BIA. Navode da je Koluvijino preduzeće doniralo brod za agenciju BIA , Bezbednosno informativna agencija je demantovala.

Kad je pukla afera Jovanjica pojavili su se domah i snimci ko je sve od državnih funkcionera posećivao ove plastenike, za koje je utvrđeno da je osim paradajza i industrijske konoplje uzgajana i ona druga.Apelacioni sud u Beogradu naložio je Specijalnom sudu da ponovo razmotri produženje pritvora Predragu Koluviji i ostalim optuženim za nedozvoljeno uzgajanje marihuane na poljoprivrednom dobru "Jovanjica", pošto je ukinuo rešenje kojim im je pritvor bio produžen početkom maja da ne bi ponovili krivično delo u kratkom vremenskom periodu.Do nove odluke Specijalnog suda Koluvija i ostali ostaju u pritvoru, a portparol Apelacionog suda Mirjana Piljić rekla je za Tanjug da je rešenje o produženju pritvora ukinuto zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

"Naplatna rampa Doljevac, enigma ko je vozio auto"Pre pada “Jovanjice”, na njenom imanju se našao još jedan državni činovnik. U pitanju je Zoran Babić, bivši šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke i v.d. direktor Koridora Srbije, koji je bio akter još jednog, mnogo tragičnijeg slučaja. Naime, on se nalazio u službenom vozilu Koridora Srbije koje je početkom januara 2019. na naplatnoj rampi Doljevac udarilo u auto u Stanike Gligorijević, koja je zbog posledica udesa preminula. U policijskim izveštajima se navodi da se vozilo, u kojem se nalazio Babić, po maglovitom vremenu kretalo većom od dozvoljene brzine, ali do danas je ostalo pitanje ko je zapravo sedeo za volanom tog dana, jer na snimku koji je ključan za resvetljavanje ovog slučaja nedostaju dva minuta. Babić je nakon nesreće podneo ostavku, ali iz Vlade mu nisu pronašli zamenu, pa je nastavio da obavlja funkciju v.d. direktora Koridora Srbije.

"Afera Siniša Mali i lažni doktorat"Nakon rušenja u Hercegovačkoj ulici, karijera Siniše Malog je krenula je da napreduje do te mere da mu je na čuvanje poveren novac svih građana Srbije. Postao je ministar finansija. Uprkos verovanju određenog dela javnosti da će mu slučaj Savamala okončati političku karijeru, čini se da je uzlet Siniše Malog krenuo upravo nakon te aprilske noći 2016. godine. U tome ga nije omela ni izjava njegove bivše supruge Marije, koja je u intervju za KRIK, navela da je upravo on glavni akter događaja u Hercegovačkoj.Pored rušenja u Hercegovačkoj, ime Siniše Malog je povezivano sa ofšor kompanijama. Navodilo se da poseduje 24 apartmana u luksuznom letovalištu “Sveti Nikola” na bugarskom primorju, te da je samo jedan od stanova upisan na njega, dok je 23 kupio u ime dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Bio je na čelu prestonice i kad je portal “Pištaljka” na svom sajtu objavio da je u decembru 2016. namešten tender za nabavku novogodišnje rasvete i da je uslove mogla da ispuni samo jedna firma. Deo javnosti je upravo Malog optuživao da je zloupotrebljavao javne nabavke, dok je krivičnu prijavu, koja je kasnije odbačena, protiv njega tada podnela Inicijativa "Ne davimo Beograd".Međutim, pomenute afere nisu značajno uzdrmale Malog. Čak ni ona poslednja, koja je svoj epilog dobila pošto je on već uveliko zaseo u ministarsku fotelju, kad mu je poništena doktorska disertacija odbranjena na na Fakultetu organizacionih nauka. Posle više od pet godina mukotrpnog procesa, Univerzitet u Beogradu je tek krajem 2019. godine utvrdio da je Mali plagirao svoj doktorski rad.Ipak, ni to nije bio dovoljno snažan razlog da on podnese ostavku, niti je ova afera uticala njegov dalji politički razvoj, naprotiv – on se u javnosti danas percipira kao jedan od glavnih favorita za mesto premijera."Afera objekat na Pančićevom vrhu"Od kako je u javnosti objavljeno da se na Pančićevom vrhu na Kopaoniku, jednoj od strateški najvažnijoj lokaciji u Srbiji, nalazi objekat od skoro hiljadu kvadrata, traje “prebacivanje loptice” o odgovornosti između Ministarstva policije na čijem je čelu Nebojša Stefanović i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje vodi Zorana Mihajlović. Prvobitno je rušenje nelegalnog objekta zakzanano za 8. avgust 2018. godine, ali je dan ranije otkazano, jer je izostala asistencija policije. Objašnjavajući izostanak pripadnika MUP-a, Stefanović se pozvao na zakone, rekavši da pomoć policije nije moguća ukoliko prethodno nije dostavljen dokaz da je pokušano rušenje. S druge strane, njegova koleginica iz vlade Zorana Mihajlović tvrdila je da njen resor ne može da sruši objekat bez asistencije policije, jer bi time bila ugrožena bezbednost zaposlenih u njenom ministarstvu. Prema pisanju Insajdera, ona je tada rekla da je građevinska inspektorka koja je radila na tom slučaju, u službenoj belešci i izjavi navela je da je dobijala upozorenja da bude oprezna jer se radi o opasnim ljudima i da je bila uplašena za bezbednost svoje porodice. Ta dokumentacija je, prema tvrdnji Zorane Mihajlović, dostavljena MUP-u. Ministar Stefanović je na pitanja Insajdera odgovarao tvrdnjama da policija prijavu nije dobila, ali nije konkretno odgovorio na pitanje da li je MUP na bilo koji način obavešten da je inspektorima prećeno. Ova pat pozicija između dva ministarstva, koja je pokazala svu nemoć sistema pravne države, trajala je više od dve godine, a epilog je odluka investitorke da sama otpočne uklanjanje objekta.U javnosti jedno od glavnih pitanja u vezi nelegalne gradnje na Pančićevom vrhu bilo je ko stoji za toga. Ono što su pokazala dokumenta iz Ministarstva građevinarstva i saobraćaja u koja je Balkanska novinarska istraživačka mreža imala uvid, stoji da su to ljudi povezani sa vladajućom SNS kao i sa nekim strukturama bezbednosnih službi Srbije. Načelnica inspekcije Vesna Rumenić, koja je istraživala ove slučajeve i potpisala dokumente, u više navrata je rekla da strahuje za svoju sigurnost."Mi tu vidimo da su i oni znali da su  u pitanju ljudi iz SNS-a, kao što je Zoran Milojević zvani Zelja, čovek sa severa Kosova, koordinator SNS-a za istočnu Srbiju, da je on upleten u izgradnju objekata na Pančićevom vrhu, tako i u centru Kopaonika. Jer, u izjavi koju je dao i Ministarstvu građevine objašnjavajući inspektorki ko tu gradi ,šta ona tu treba da radi, odnosno šta ne treba da radi", rekao je novinar BIRN-a Slobodan Georgiev."Na moje pitanje oko izgradnje objekta-hotela vlasnika Zorana Kostića, izbegao je odgovor oko imena pravog vlasnika i rekao mi je da pustim momka da završi hotel pre početka sezone", stoji u izveštaju o gradnji na Kopaoniku."Pitam kao narodni poslanik, da li je Bratislav Gašić investitor hotela na Kopaoniku, odakle mu novac ako jeste, odakle novac i poreklo imovine onih braće Veselinović koji grade i na Goliji i na mnogim drugim mestima u Srbiji i da li će tužilaštvo reagovati i zaštititi one koji rade pošeteno svoj posao", pitao je krajem 2018. poslanik Demokratske stranke, Balša Božović.

"Afera Mini hidroelektrane"Izgradnja mini hidroelektrana od samog početka digla je na noge građane Srbije, posebno one u zonama gde su počeli da se grade ovi objekti, kada su male reke i rečice iz korita prebacivane u cevi sa čime su uništavani rečni tokovi, život riba, a negativno se odrazilo i na šume i zemljište. Protiv gradnje na zajedničkoj strani našli su se organizacije levičarskih grupa ali i pripadnici krajnje desnice. Sa druge strane, pobornici izgradnje MHE ističu da je njihov negativan uticaj na životnu sredinu mnogo manji nego kod drugih energetskih proizvodnih objekata. U Nacionalnom udruženju malih hidroelektrana ističu da je njihov uticaj vodotokove i okoliš jednokratan, odnosno samo tokom izgradnje, ali ne i eksploatacije. Inače naldežni u Srbiji se nisu oglašavali po pitanju opravdanosti izgradnje malih hidroelektrana. Jedini izuzetak je Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine. Trivan je inače pre nekoliko dana za Radio Beograd rekao da će pitanje izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima biti rešeno u korist građana koji se bore za očuvanje reka i da je Ministarstvo spremno da to pitanje reši zakonom."Na jednoj strani su investitori koji imaju materijalne interese, a na drugoj strani smo svi mi ostali koji smatramo da to nije dobro jer devastirajuće utiče na životnu sredinu", ističe Trivan, koji je ponovio da država neće rušiti mini-hidroelektrane koje su već izgrađene."Ne želimo da se nove grade u zaštićenim dobrima. Svim investitorima koji su u međuvremenu dobili nekakve dozvole za izgradnju mini-hidrocentrala u zaštićenim dobrima, mi smo spremni da zamenimo lokaciju za one van zaštićenih dobara i da nađemo način da ih obeštetimo ako je potrebno", objašnjava Goran Trivan.Inače, o ovom pitanju u početku se nije izjašnjavao ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je krajem septembra 2019. obećao predstavnicima udruženja Odbranimo reke Stare planine, koji se već mesecima bore protiv izgradnje malih hidroelektrana na tom području tvrdeći da one uništavaju prirodu, da će predložiti Vladi Srbije da se zabrani izgradnja MHE u zaštićenim područjima. Vučićev i Trivanov stav mnogi su protumačili kao svojevrsno legalizovanje porodično-kumovsko-prijateljskih poslova. Nove neće biti građene, ali postojeće se neće rušiti. A te postojeće nisu mogle biti ni napravljene bez aminovanja samog vrha države.

"Afera Krkobabić i Stara planina"Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić, krajem 2019. našao se na radaru Agencije za borbu protiv korupcije, koja je preporučila da on bude razrešen sa funkcije koju obavlja. Kao razlog, navodilo se to što je u učestvovao u imenovanju njegovog sina Stefana na mesto v.d. direktora javnog preduzeća Stara planina i time došao u sukob interesa. Ostavka ili smena nikada nisu usledile.Sve afere u 2020.Učešće pojednih predstavnika vlasti nastavljene su i u 2020. i to čak dve su isplivale u vreme vanrednog stanja za vreme pandemije koronavirusa koja još uvek nije završena.

"Afera NITES"Javnost u Srbiji nedavno je saznala da su kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu ministarke pravde Nele Kuburović i bratu doktorke Darije Kisić Tepavčević, koja u javnosti figurira za buduću minstarku zdravlja, dobile 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima. Istraživanje BIRN-a pokazalo je da su od 2013. godine do danas firme NITES grupe, a čiji je jedan od direktora Bojan Kisić, samo u Srbiji potpisale 27 ugovora vredna oko 26,8 miliona evra, same ili u konzorcijumu sa drugim firmama. Samo u aprilu 2020, NITES je sklopio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti 3,2 miliona evra. Ministarka Nela Kuburović u odgovoru BIRN-u negirala je da je povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug.“Ni na koji način nisam povezana sa firmom u kojoj radi Bojan Kisić, niti sam u mogućnosti da utičem na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta. Vlada i ministarstva imaju stroge procedure kada je u pitanju poslovanje i zaključivanje ugovora sa različitim firmama, koje podrazumevaju rano prepoznavanje eventualnog sukoba interesa”, rekla je Kuburović.

"Afera Gerontološki centar Niš"U aprilu mesecu ove godine u Gerentološkom centru u Nišu, koronavirus je ušao u tu ustanovu i kad je zaraženo više od polovine korisnika, nije naterala resornog ministra da preispita svoju odgovornost. I dok su zbog nemarnosti nadležnih dovedeni u pitanje životi 140 korisnika Gerontološkog centra u Nišu, na sajtu ministarstva glavna vest je bila obeležavanje 75. godišnjice proboja “Sremskog fronta”, uz uskršnje čestitke. Da to nije bio jedini slučaj gde je načinjen propust, govori i podatak da je samo dan ranije  zatvoren i dom za stare u Smederevu, nakon što su dve osobe u njemu preminule, a deset njegovih korisnika smešteno u bolnicu, a kasnije toj listi pridružio se i Dom za stare u Negotinu. Ministar Đorđević nikad nije ponudio ostavku, niti je smenjen zbog ovog skandala.