Zlokobni kabinet istorije u "Ribnikaru" se više nikada neće koristiti: Kako proći pored učionice u kojoj se desio masakr

Poslednjih dana u javnosti, kako među roditeljima, tako i među stručnjacima, ali i nadležnima iz ministarstva prosvete, bilo je puno razmimoilaženja u mišljenima kada đaci treba da se vrate u škole.Večeras je na Savetu roditelja odlučeno da se učenici sutra vrate u školu, kao i da se učionica u kojoj se dogodio zločin više nikada ne koristi."Svi zajedno smo doneli odluku o tome, na nivou škole, to je da ta učionica u kojoj se desio zločin više nikada ne bude korišćena kao učionica. Postaće memorijalna učionica, posvećena dečici koja su stradala, dečici koja su ranjena i koja će se Bože zdravlja oporaviti i našem Draganu, tom divnom čuvaru koji je bdeo nad našom decom u ono vreme kada su se ona nalazila u školi", rekao je Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, ujedno i član saveta roditelja Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", za emisiju "Oko" na RTS-u.

Mina Ziorjević, član Saveta roditelja OŠ "Vladislav Ribnikar" rekla je ranije u izjavi za Novu da roditelji ne znaju šta će u budućnosti biti sa učionicom, ali da će ona svakako biti pod ključem. Naša sagovornica kaže i da se roditelji nadaju rekonstrukciji škole, koja je dugo najavljivana."Čekamo renoviranje. Pretpostavljam da će biti tokom leta. Takav je dogovor bio pre nego što se sve ovo dogodilo", kaže Zirojević.Kakva je praksa u svetu?"Iskustvo u svetu je da se deca u školama gde su se dogodila masovna ubistva ne vraćaju na nastavu između dve nedelje do četiri godine i pitanje je smisla zašto se deca koja su preživela takvu traumu kao što su je doživeli učenici u OŠ “Vladislav Ribnikar” vraćuju u nju za nepunih nedelju dana, rekla je u “Utisku nedelje” psiholog i psihoanalitičar Marina Banić.Adaptacija prostorijePsihološkinja Banić navodi i da bi prostorije u kom je došlo do ove velike traume, trebalo adaptirati.“Praksa je da se adapriraju prostorije tako da ne podsećaju na traumu, da se promene boje, da bi što manje vraćala decu u situaciju traume. Tu je i učionica gde je počinjen najveći masakr iz koga je učenik počinilac”, dodala je ona.Banić napominje da postoji nešto što se zove „respekt prema žtvama“, odnosno potreba da se njima da neko mesto sećanja.“Praksa u svetu je da se te učionice posvete takvoj deci zauvek, da budu mesto razmišljanja o događaju, susreta sa decom koja nisu više živa ali na jedan kreativan način, da deca tu donose crteže ili pisma drugovima kojima nisu stigli nešto da kažu”, navela je ona, dodajući da zato ima puno smisla čuti roditelje dece koja su doživela tu traumu u školi i da treba uzeti ozbiljno njihov stav da je prerano da se učenici vrate.

Iznela je i jedno dobro italijansko iskustvo, nakon sličnog traumatičnog događaja, u kome su redistribuirali odeljenja u različite škole na istoj opštini, gde su učenici bili sa drugarima koji nisu prošli traumu kao oni, bili su podržani u svom redovnom načinu života i to je trajalo mesecima ali se pokazalo kao dobro rešenje jer su deca bila u nekoj osnovnoj školi sa vršnjacima, sa svojim nastavnicima, a nikako u kontekstu koji je za njih kontekst traume i patnje.Sutra će časovi biti 30 minuta, a prva dva časa biće posvećena razgovorima sa stručnjacima, izjavila je ranije šefica odseka Ministarstva prosvete za ljudska i manjinska prava Snežana Vuković.BONUS VIDEO: Masovna pucnjava u osnovnoj školi na Vračaru

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgmasovnapucnjavauosnovnojskolinavracarugp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5950884"]