Novi Sad, Radio televizija Vojvodine, RTV,
Foto: N1

Loše uslove za rad u staroj zgradi RTV-a najbolje ilustruje primer Redakcije na slovačkom jeziku koja se nedavno morala iseliti iz kancelarije zbog prokišnjavanja koje je ugrozilo elektroinstalacije.

A od „istorijskog trenutka“, kako je to okarakterisao menadžment Radio-televizije Vojvodine, i početka emitovanja programa na mađarskom jeziku Radio Novog Sada iz nove zgrade pokrajinskog javnog servisa, prošlo je bezmalo godinu i po dana, ali preseljenje kolega iz oronule i po zdravlje sve opasnije zgrade televizije nije na vidiku, piše Voice.

Tog 14. oktobra 2020. godine, tačno u devet časova i tri minuta emitovan je signal programa Radio Novog Sada na mađarskom jeziku iz nove zgrade RTV-a na Mišeluku u Novom Sadu. U međuvremenu, u tu zgradu preselili su se svi radijski programi, menadžment, administracija i tek poneka redakcija Prvog programa televizije.

Rečeno je tada da je od polaganja vremenske kapsule, koja je obeležila početak radova na temeljima stare zgrade srušene u NATO bombardovanju, prošlo dve godine te da nova zgrada ima 17.350 kvadratnih metara i da će iz pet televizijskih i šest multifunkcionalnih radijskih studija biti emitovan program na srpskom i 15 jezika nacionalnih zajednica.

„Istrajnost rukovodstva naše kuće, ali i svesrdna podrška Republike, Pokrajine i Grada Novog Sada, omogućili su nam novi dom, građen po najsavremenijim standardima“, izjavio je tadašnji generalni direktor RTV-a Miodrag Koprivica. Od tada do momenta pisanja ovog teksta prošlo je tačno 485 dana i koji sat više, a u novu zgradu televizije nije se preselila samo još televizija.

Koprivici, koji se sa političarima pošteno naobećavao i islikao, sredinom prošle godine istekao je mandat. Negde pred njegov kraj rekao je kako do preseljenja zaposlenih u televiziji nisu opremljena dva studija za dnevni informativni program, jer za to nema para. Tako je sve do danas.

A u zgradi za koju RTV plaća kiriju Naftnoj industriji Srbije u Sutjeskoj ulici, gde je od uništenja stare zgrade u NATO bombardovanju 1999. smeštena televizija, u katastrofalnim uslovima i dalje radi kompletan informativni program Prvog programa televizije, sve manjinske redakcije Drugog programa televizije i Veb redakcija.

Za njihovo preseljenje potrebno je nekoliko miliona evra, kojih RTV odavno nema na svom računu. Stoga se menadžment pokrajinskog javnog medijskog servisa uzda u finansijsku pomoć pomenute Republike, Pokrajine i Grada Novog Sada, iako su u projekat nove zgrade već uložili oko 35 miliona evra.

Zato su sa maksimalističkog pristupa ovom problemu, preostali menadžment RTV-a izgleda se opredelio za minimalistički, pa je nedostajućih osam miliona evra za opremanje dva studija prepolovio na četiri.

U nedostatku generalnog direktora (jer konkurs za novog još uvek nije raspisan!) ovu brigu na sebe je preuzeo novi predsednik Upravnog odbora Marko Ćalić koji je sa Poslovnom jedinicom tehnika i tehnologija radio na izmeni projektne dokumentacije za dva studija ne bi li troškovi bili malo fleksibilniji i, kako saznaje VOICE, u tome je uspeo. I pored toga, ni Ćalić nije uspeo da obezbedi novac.

„Radio-televizija Vojvodine prijavila je svoju potrebu u punom iznosu od osam miliona evra (bez PDV-a), ali su naša realna očekivanja da taj iznos bude podeljen – jedna polovina u 2021. godini, a druga u 2022. budžetskoj godini“, govorio je za VOICE Miodrag Koprivica još u maju 2021. godine.

Kako u RTV-u zamišljaju dalju izradnju poslovne zgrade na Mišeluku

U Planu poslovanja za 2022. godinu pomalo stidljivo se u poslednjem pasusu pominje i nastavak izgradnje nove zgrade na Mišeluku.

„Iako je nova poslovna zgrada na Mišeluku useljena i funkcioniše već više od godinu dana, kompleks nije niti potpuno završen – zaokružen, niti su u njega useljeni, niti funkcionišu svi planirani delovi RTV“, navodi se u izveštaju koji su zajednički potpisali predsednik UO Marko Ćalić i zamenik generalnog direktora Jožef Klem.

Njih dvojica nigde u izveštaju ne navode precizan iznos investicionih sredstava koja su potrebna za potpun završetak kompleksa, odnosno za njegovo funkcionisanje na način kakav je zamišljen i planiran.

„Sredstva su znatna, tako da se pred finansijera/e nalaze dve mogućnosti. Prva je, da se iznađu sredstava za sve planirane investicije, a druga je, da se investiranje planira u fazama, koje bi trajale neki određeni vremenski period, odnosno, nekoliko godina. Realizacija, potrebnih investicionih radova će biti u skladu sa planom prioriteta i visinom odobrenih sredstava za tu namenu“, doslovce piše u planu poslovanja.

Pošto od prve tranše nije bilo ništa, nade su usmerene na drugu tranšu. Ako se to i bude desilo, treba istaći da je za opremanje ovakvih studija i preseljenje potrebno oko godinu dana. To praktično znači da da će zaposleni u televiziji ostati u memljivoj i oronuloj zgradi u Sutjeskoj ulici bar do sredine 2023.

Suma sumarum, u novoj zgradi RTV-a ima pet televizijskih studija, a da bi programi mogli da budu emitovani u sadašnjem obimu, neophodno je da, prema mišljenju menadžmenta, u potpunosti budu opremljena bar tri. Shodno tome, potrebno je i da neko RTV-u pokloni bar četiri miliona evra neto za opremanje.

Više zaposlenih u RTV-u koji još uvek rade u staroj zgradi u Sutjeskoj ulici kažu da se u nju poslednjih godina uopšte ne ulaže jer se iščekuje preseljenje u novu zgradu na Mišeluku. U tome i jeste problem jer je zgrada neuslovna i sa protokom vremena postaje sve teže u njoj raditi, ali i boraviti.

To najbolje ilustruje primer Redakcije na slovačkom jeziku koja se nedavno morala iseliti iz kancelarije na trećem spratu zgrade u Sutjeskoj zbog prokišnjavanja koje je ugrozilo elektroinstalacije. Sreća u nesreći je što su neke redakcije ranije preseljene u novu zgradu, pa su se kolege iz Redakcije na slovačkom prebacili u ispražnjene kancelarije.

Međutim, problem sa prokišnjavanjem nemaju samo oni. Kada su jače padavine zaposleni koji su u potkrovlju suočavaju se sa ozbiljnim problemima, što se može lako uočiti na zidovima kancelarija koji su požuteli. Negde je kreč odavno popucao i pao sa zidova, pa su problemi vidljiviji.

Ipak zapuštenost zgrade u Sutjeskoj ulici najvidljivija je u toaletima. Topla voda uvek je bila misaona imenica, a i sanitarije su odavno propale. Novina je da se, s vremena na vreme, pojedini toaleti stavljaju van upotrebe zbog dotrajalih instalacija.

Uz sve to, RTV za boravak u NIS-ovog zgradi, baš kao i prethodne 23 godine, plaća mesečnu kiriju za oko 4.000 kvadratnih metara oko 19.000 evra mesečno.

Neki bi rekli da je cena „prava sitnica“, što bi možda pilo vodu da je RTV medijska kuća koja ostvaruje prihod i može da servisira troškove poslovanja. U suprotnom to je omča oko vrata, a olakšavajuća okolnost za RTV predstavlja to što deo kirije kompenzuje kroz medijske usluge prema NIS-u (zbog čega trpi program).

Kako je to kolega Denis Kolundžija napisao maja 2021. godine – ne zaboravimo da je izgradnja novog doma pokrajinskog javnog servisa onomad bila označena kao jedan od najvažnijih prioriteta Pokrajinske vlade pod tada sveže uspostavljenom komandom SNS-a.

„Mi smo pre godinu i nešto dana završili što se našeg udela tiče i rekli smo da smo mi limitirani sa stanovišta finansija u odnosu na ono što smo ranije radili, i da sve dalje oni razgovaraju sa Republikom“, kazao je tada za VOICE predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

S obzirom na to da je i Ministarstvo finansija prošle godine zaustavilo dalje finansiranje opremanja zgrade RTV-a i da nema naznaka da se u međuvremenu nešto promenilo, pažnja preostalog menadžmenta RTV-a sada je usmerena prema Gradu Novom Sadu.

Ako je meriti po udelu u pojavljivanju na programima RTV-a, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević trebao bi da se potrudi da ukazano poverenje odgovornih urednika u informativnom programu i opravda. U ovom slučaju – da nabavi novac.

Jer pre 485 dana retko ko je mogao da pomisli da će zaposleni u RTV-u biti praktično podeljeni u staru i novu zgradu, tačnije polovično opremljenu zgradu.

Da li će „svesrdna podrška Republike, Pokrajine i Grada Novog Sada“, omogućiti da se i preostali zaposleni u RTV-u presele u novu zgradu danas je pitanje od četiri miliona evra.

BONUS VIDEO: Rekonstrukcija kretanja nestalog Splićanina

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar