0
Demografska slika Srbije znatno se promenila od početka rata u Ukrajini. Za manje od devet meseci u našu zemlju je izbeglo oko 18.000 Ukrajinaca, a boravak je prijavilo i više od 100.000 Rusa. I nisu promenili samo demografsku sliku, već tržište rada i nekretnina.
Ilja je iz Rusije došao u Srbiju početkom marta. Putovao je po Evropi, pa izabrao Beograd. U jednom beogradskom kafiću, gde su i vlasnik i konobar iz Rusije, čest je gost. Neretko mu se pridruže i Ukrajinci.
„Ovde imamo mnogo mogućnosti, koje čak ni u Moskvi nismo imali. Ima dosta oblasti koje možemo da popunimo i što se tiče nekretnina i IT sektora i drugih struka koje smo doneli sa sobom. Mene zanima 3D modeliranje“, kaže za RTS 27-godišnji Ilja Sečanov.
Ilja se uklapa u demografski profil Rusa koji su u Srbiju došli posle 24. februara. Najviše ih je u centralnim beogradskim opštinama.
Pročitajte još:
Samo jedna agencija za nekretnine do sada je izdala više od 3.000 stanova Rusima, ređe Ukrajincima. Cena zakupa se u proteklih šest meseci udvostručila. Udeo ruskih državljana koji zakupljuju cene stanova popeo se na gotovo 90 odsto.
„Vi možete po višim cenama izdati ruskim državljanima nekretninu, ali ona mora biti potpuno opremljena – da ima dobru belu tehniku, dobru internet konekciju, sve što zahteva ugodan i lagodan život. Lokacija im je takođe jako bitna, tako da iako ne poznaju Beograd, oni su došli dobro pripremljeni“, priča Nikola Čobić iz agencije „Cityexpert“.
Dolazak državljana Rusije u Srbiju za sada ne utiče na cenu stanova kada je reč o prodaji. Što se tiče samog profila ljudi koji dolazi iz Rusije, koji zakupljuje stanove u Beogradu, to su uglavnom mlađi ljudi, do 35 godina, koji rade u IT sektoru.
Da je do promene cena došlo, primećuje i Ilja Sečanov.
„Što se tiče stanovanja, u početku je sve bilo oko 350 evra, međutim kako je dolazilo sve više Rusa, cene su porasle. Što se tiče svega ostalog, cene su znatno niže nego u Rusiji, mnogo su pristupačnije. Ono što je ovde 2.000 dinara za izlazak u kafić ili restoran, u Moskvi je 5.000 rubalja, to znatno više košta“, priča Ilja.
Od izbijanja rata, boravak u našoj zemlji prijavilo je više od 104.000 državljana Rusije, a procenjuje se da ih je i više. Manje je izbeglica iz Ukrajine – oko 18.000.
„Došla sam u Srbiju 20. marta. Trenutno ne radim jer je jako teško naći posao. Sviđa mi se ovde i ljudi su nas lepo prihvatili. Ostaću u Srbiji jer za mog muža koji je Srbin nije dobro da se vrati. Takođe, nije dobro ni za dete jer je uništeno mesto odakle smo i njegova škola“, priča Tanja Vukas koja je izbegla iz ukrajinskog grada Černigova.
Mnogi su u Srbiju, poput Tanje, došli sa porodicama. Deca državljana Ukrajine i Rusije ravnopravno pohađaju nastavu, ali imaju različit status u našem obrazovnom sistemu. Ukrajinci se tretiraju kao izbeglice, a Rusi kao strani državljani.
Ove školske godine u klupe je ušlo 66 učenika iz Ukrajine i više od 530 iz Ruske Federacije. Najveći broj njih pohađa osnovne škole u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Valjevu.
Jedna od škola koja je svoj program rada prilagodila novim učenicima je i osnovna škola Vuk Karadžić u opštini Stari Grad u Beogradu.
„I oni se prilagođavaju nastavi i škola prilagođava svoje sadržaje, naravno razumevajući situaciju u kojoj su se oni našli. Svi predmeti su im otprilike laki sem srpskog jezika, matematika – to su brojke pa im lakše padne, kao i likovno i muzičko“, navodi učitelj Miloš Puača, OŠ Vuk Karadžić Beograd.
Puača ukazuje da u školi za nove učenike imaju razumevanja.
„Za odgovaranje i učenje im se uvek produžava neki period, ali se i postavljaju granice da bi i oni mogli da osete neku odgovornost i da se sami trude i prilagode situaciji u kojoj su se našli, ne svojom voljom, a mi se trudimo da im pružimo sve što je u našoj moći da im taj život koji je u drugim okolnostima olakšamo“, napominje učitelj u toj beogradskoj školi.
I dok većina Ukrajinaca samo prolazi kroz našu zemlju, Rusi uglavnom ostaju: „Planiram da ostanem u ovoj divnoj zemlji“, poručuje Ilja Sečanov.
U Ministarstvu prosvete za RTS kažu da u sistem obrazovanja nisu uključeni niti zaposleni predavači iz drugih zemalja, pa tako ni iz Rusije i Ukrajine, jer to, navode, nije deo naše obrazovne prakse.
„Svesno izazova sa kojim se zaposelni u sistemu obrazovanja suočavaju prilikom uključivanja izbeglica, migranata i stranih državljana u nastavu, Ministarstvo prosvete aktivno podržava škole u kojima se obrazuju ove društvene grupe i to kroz jačanje kapaciteta ustanova, ali i unapređivanjem kompetencija zaposlenih u sistemu za rad sa ovim učenicima“, napominju u Ministarstvu.
Zakonom je uređeno da ustanova organizuje učenje srpskog kao stranog jezika za učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad.
Ministarstvo je do sada obučilo više od 600 nastavnika srpskog i stranog jezika za primenu novog kurikuluma za Srpski kao strani jezik, a dostupni su i materijali, kao i Priručnik za nastavnike na veb stranici Nacionalnog obrazovnog portala Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
BONUS VIDEO Rusi u Srbiji otvaraju firme, pojačano interesovanje i za nekretnine
