23
Sve češće se javljaju pacijenti koji su prehlađeni, pod temperaturom, bolom u grlu i kijavicom, ali ponekad nije lako utvrditi da li je reč o koronavirusu ili gripu čija sezona je krenula. Predstavljamo vam vodič kako da lako utvrdite da li imate grip ili koronu.
Korak 1: Izolujte se od drugih ljudi
Jedna od najbitnijih stvari ukoliko osećate neke simptome koronavirusa jeste da se izolujete od porodice, prijatelja, kolega. Trudite se da ostanete što više možete sami u stanu, te da održavate minimalne kontakte sa drugima kako ih ne biste potencijalno zarazili.
Korak 2: Sačekajte sa testiranjem
Nakon što budete osećali simptome, u prva dva dana sačekajte sa testiranjem – kako vam rezultat testa ne bi bio lažno negativan. Nakon toga, pođite u jednu od laboratorija kako biste dobili dijagnozu, odnosno da bi bilo utvrđeno da li imate koronu. Najčešće se rade brzi antigenski testovi, kao i analiza krvi.
Korak 3: Ključne razlike između gripa i korone
Najčešći simptomi koronavirusa su groznica – temperatura od 37,8 stepeni, uporni kašalj (obično suv) i gubitak čula ukusa i / ili mirisa. Pacijenti takođe ponekad mogu patiti od umora, bolova u grlu, glavobolje i otežanog disanja. Proliv i curenje ili začepljen nos su retki.
Kada je reč o simptomima, grip najčešće prate groznica, umor, suv kašalj, bolovi i glavobolja. Pacijentima će ponekad curiti nos ili će biti začepljen, a moguća je i upala grla. Proliv se ponekad može javiti kod dece. Obično nema kijanja, ali može se razviti ozbiljno otežano disanje, a simptomi se obično brzo javljaju.
Sezonski grip i korona izazivaju respiratorne probleme, groznicu i kašalj. Ipak,vrlo je važno znati da se korona razvija postepeno, simptomi se pogoršavaju danima, nekad tek za sedam, osam dana, dok grip dolazi naglo, slomi nas za dan-dva.
Šta ako je furlona?
Trenutno regionom se širi i flurona, virus koji čini kombinacija gripa i koronavirusa, a čije prisustvo još uvek nije zabeleženo u Srbiji.
„Ako se kod nekoga potvrdi prsustvo flurone, taj pacijent mora biti odmah izolovan i na bolničkom lečenju. Ova dva virusa se različito leče, oni imaju sličnu kliničku sliku, ali nisu isti. O terapiji takvog pacijenta mora da odluči lekarski tim i mora biti prilagođena obolelom, jer ne reaguje svaki organizam isto“, rekla je za Nova.rs Aleksandra Knežević, sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju.
Bonus video: Razbijamo zablude o vakcinaciji – Dr Radovanović: Zašto treba da se vakcinišete iako opet možete da se zarazite
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
