Vladimir Kojanić iz Lapova je pravi primer čoveka koji ne posustaje ni pred najvećim životnim mukama, uprkos bolesti i nemaštini, šikaniranja nastavnika i vršnjaka, završio je školu i počeo da piše knjige. 

Bolest i nemaština nisu ni takli temelje njegovog vedrog duha. Ovaj 29-godišnjak je rođen u siromašnoj porodici, ali posvetio se učenju i pisanju knjiga. Kada ustane, kaže, ne razmišlja o tome šta ne može, već kako da ostvari svoje snove. 

„Džabe je kukati, nije važno koliko puta padneš, već koliko puta ustaneš da nastaviš borbu. Želeo sam da obilazim srpske manastire, crkve, da bih sakupljao podatke da se sačuvaju u istoriji, da bih nekada i izdao knjigu, što je sad krenulo… Prvu knjigu kada sam izdao, to je za mene bio božji dar. Zove se „Bratska ljubav“ i govori o srpskom i ruskom narodu, a još tri su u štampi, očekujem za mesec dana da sve bude gotovo“, rekao je Kojanić za „Probudi se“ na Nova S.

Još kao dete je radio fizičke poslove, iako je ozbiljno zdravstveno ugrožen.

„I sada radim sa ocem, imam žuljeve na rukama, ali nema sreće u kuknjavi. Rad i zdravlje su najveće bogatstvo. Još 2000. godine su zamolili mog oca da me ispiše iz škole zbog teške epilepsije, šikaniran sam od učiteljice i nastavnika u školi „Svetozar Marković“ svakodnevno, međutim, 2005. godine sam počeo da obilazim crkve i manastire i našao sam svoj mir u tome. Krenuo sam u školu iznova, završio Elektotehničku školu u Jagodini“, priča Kojanić i dodaje da nikada ne gubi nadu.

Škola od blata u kojoj živi se urušava, od opštine Lapovo, porodica je dobila kontejner za stanovanje, a sad su udareni temelji nove kuće, kojoj se Vladimir bezgranično raduje…