Užičani gradonačelnici predali peticiju za zaštitu Đetinje, spremni na protest

Postupak proglašenja zaštite klisure Đetinje traje od 2004.godine, a prva studija Zavoda za zaštitu prirode, o njenim vrednostima, objavljena je godinu dana kasnije. Zvanično je pokrenut 2016. kada je obavljen javni uvid i javna rasprava o predlogu Odluke o proglašenju Predela izuzetnih odlika „Klisura Đetinje“.

“O tome ne postoji ni jedan javno dostupan dokument. Imajući u vidu da se usvajanje odlaže više od pet godina, dovodi se u pitanje kvalitet ovog akta i poništava se efekat javne rasprave. U ovom periodu došlo je do značajne promene u okolnostima koje dovode u pitanje implementaciju rešenja predviđenih ovom odlukom. U međuvremenu je u lokalnom parlamentu usvojena Odluka o zabrani izgradnje malih hidro-elektrana na teritoriji grada Užice. Javnost u Srbiji se snažno usprotivila izgradnji ovih energetskih objekata, a Narodna skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode kojim se izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima zabranjuje”, kaže predstavnik Građanske čitaonice “Libergraf” Vladan Sinđić.Sinđić kaže da sve što lokalna samouprava radi u kanjonu Đetinje, nije u skladu sa zaštitom prirode i ne ide u prilog građanima.Užičani su pre svega ostali bez svoje plaže na Đetinji, koja je decenijama bila njihovo kupalište. Godinama unazad, zbog zagađenja reke, niko se u Đetinji ne kupa a urušavanje kanjona je krenulo uzvodno.“Sve radove koje izvode su bez saglasnosti Zavoda za zaštitu prirode i nije u skladu sa studijom. Oni vrše urbanizaciju klisure a sve što su uradili je narušavanje njene vrednosti. Asfaltiranje, rasveta, stubovi, postavljanje kajaka i sve ostalo, urađeno je bez saglasnosti zavoda. Jedini radovi za koje su dobili saglasnost su oni koji se nalaze u trećem režimu zaštite. Sve što rade ne rade u interesu prirode a samim tim ni građana. Ako se nešto radi treba da bude isključivo u cilju zaštite i očuvanja prirodnog dobra, drugi interesi ne smeju da postoje”, ističe za Nova.rs Sinđić.

Osnovni cilj, kako navodi, je da se zaštiti prirodno dobro a ne da se pošto poto razvija masovni turizam. Netaknuta priroda i njene odlike su upravo ono čega sve manje ima, a što turisti žele da vide i da se u skladu sa njima ponašaju, prateći sadržaji su u takvim uslovima suvišni a pre svega štetni.Peticiju Građanske čitaonice "Libergraf" lično su potpisala 434 građanina, a 841 na onlajn platform.“Pravni tim Građanske čitaonice 'Libergraf' izradio je novi predlog akta o proglašenju Predela izuzetnih odlika 'Klisura Đetinje' koji je usklađen sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, kao i sa zaključcima javnih konsultacija koje su održane krajem decembra 2021. godine u Svečanoj sali Skupštine grada u Užicu. Ovaj predlog akta se može koristiti kao osnova za sprovođenje javnog uvida i javne rasprave”, dodaje Sinđić.

Sinđić još kaže da ukoliko lokalna samouprava u roku od dve nedelje ne odgovori na ovu peticiju, ne pokrene postupak revizije Akta o proglašenju i ne zakaže javnu raspravu, “Libergraf” će pozvati građane da iskoristite svoja ustavna i zakonska prava na slobodu okupljanja, prava na slobodu udruživanja i prava na slobodu govora.U klisuri Đetinje nalazi se najveća fauna dnevnih leptira u Srbiji, sa više od sto različitih vrsta. Sedam se nalazi na Crvenoj listi zaštićenih vrsta. Masovno prisustvo ljudi, koji se ne ponašaju u skladu sa prirodom, predstavljaju pretnju očuvanja, ne samo leptira već i drugih životinjskih i biljnih vrsta.BONUS VIDEO: Kanjon Uvca

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kanjonuvcaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2277012"]