Teško je, najteže, gledati ljude dok se bore za vazduh, kaže Nataša Bogunović, glavna sestra covid bolnice Dr Dragiša Mišović, i dodaje da je to ono na šta niko, pa ni zdravstveni radnici, koji i inače rade s teškim pacijentima, ne mogu da se "naviknu" i da budu ravnodušni.

Teško je, najteže, gledati ljude dok se bore za vazduh, kaže Nataša Bogunović, glavna sestra covid bolnice Dr Dragiša Mišović, i dodaje da je to ono na šta niko, pa ni zdravstveni radnici, koji i inače rade s teškim pacijentima, ne mogu da se „naviknu“ i da budu ravnodušni.

Profesionalno, prema njenim rečima, nešto što je doneo covid-19 i sa čim takođe moraju sada da nauče da se nose svi u covid bolnicama – jeste nepredvidivost toka i ishoda bolesti.

Bolest je, naime, takva da u svakom satu iznenada može doći do teških pogoršanja:

„Nama je baš teško, mi smo sa hirurgije A, gde se radi odlična hirurgija, i gde su pacijenti dolazili u teškom stanju, a naši hirurzi su to rešavali i pacijenti su odlazili zadovoljni kući. Sada nam je baš teško, jer ne znamo ishod i treba da se prilagodimo na ta stanja kada su njihova pogoršanja“, prenela je Bogunović za Tanjug.

U kovid bolnici KBC Dragiša Mišović trenutno je, inače, hospitalizovano 259 pacijenata obolelih od korone, a 40 je na respiratorima.

Pacijenti zaraženi virusom korona sa težim kliničkim slikama pri prijemu u bolnicu su uplašeni, kaže Bogunović i dodaje da strahuju najviše za tok i ishod lečenja, a najviše se interesuju kako da stupe u kontakt sa svojim porodicama.

Za te potrebe, otvorene su telefonske linije kako bi porodice pacijenata mogle da se informišu o njihovom trenutnom stanju, mada to jedva stižu, jer je pacijenata mnogo i pre svega su fukusirani na to da im se nađu u svakom trenutku.

„Zabrinuti su i pacijenti i njihove porodice, šalju im odeću, lekove, to su obično ljudi koji imaju i neku hroničnu bolest, ali, iako je teško sada nabaviti lekove, još uvek uspevaju. Pacijenti uglavnom brinu za porodicu, svoje zdravlje, tok i ishod bolesti“, kazala je Bogunović.

Videti pacijente sa težim kliničkima slikama je zaista teško, kaže iznova Bogunović i objasnsjava da i njoj i ostalom medicinskom osoblju, njenim kolegama najteže padaju prizori pacijenata kada se bore za vazduh.

Ističe da je, kada se čovek bori za vazduh, bol veliki i dodaje:

„U tim trenucima, pacijenti se zaista bore za život.“

Kad je reč o riziku da se i sami zaraze, Bogunović i njene koleginice, kao i lekari, kako kaže, nisu ni sami svesni kako se nose sa tim.

Prihvatili su celu situaciju na ozbiljan način i shvatili da je ozbiljan momenat i za medicinsku struku, ali i za obolele.

„Zaštićeni smo, imamo opremu, obučeni smo što se tiče opreme. Kada odemo kući plašimo se za svoje ukućane, imamo određene procedure koje svi radimo, čak su neke i smešne – ljudi skidaju obuću u garaži, na primer. Plašimo se, ali generalno to ne pokazujemo svojim porodicama“, kaže.

Ističe da su svesni svog posla i znaju da to treba da izdrže.

„Verujemo u bolje sutra“, priča glavna medicinska sestra.

Dodaje da poštuju sve procedure koje su im preporučene za zaštitu i navodi da na neki način edukuju i svoje porodice opominjući ih da uzmu maske, rukavice…

Još jedan iz reda svih onih koji su značajni da bi bolnica pružala najbolju medicinsku negu je i načelnik Tehničke službe ove bolnice, Risto Bulatović.

Zadovoljan je kako sve fuunkcioniše.

S obzirom da sada pored redovnih aktivnosti obavljaju i vanredne poslove, Bulatović ističe da je mnogo ljudi angažovano.

„Nismo bili klinika koja je predviđena za ovu vrstu bolesti i sada nas je to stavilo pred dosta novih problema. Borimo se s tim najbolje što možemo“, kazao je Bulatović, zahvaljujući se svim zaposlenim u Tehničkoj službi koji se maksimalno trude da novu situaciju prevaziđu svi zajedno na najbolji mogući način.

„Niko još ne zna koliko će trajati i kakav tok će imati. Najvažnije nam je da pružimo podršku medicinskom osoblju, koliko je to u našoj moći. Terapije su takve da je najvažnije da ne bude zastoja dovoda kiseonika“, priča Bulatović i dodaje da Tehnička služba odgovara i za druge poslove, kao što je prevoz pacijenata, ishrana, pranje veša…

„Borimo se i trudimo“, kaže.

Ipak, kaže, medicinskom osoblju treba pružiti maksimalnu podršku, jer samo to što dosta vremena provode u zaštitnim odelima, koja stvaraju određenu temperaturu, a zabranjeno je korišćenje centralne klimatizacije, predstavlja dovoljan teret.

„Oni, a i mi kada uđemo u te zgrade, radimo u zaštitnim odelima koja stvaraju određenu temperaturu i veoma je naporno raditi u njima. Kraće su smene, ljudi se bore za živote ljudi, ljudi su maksimalno angažovani i daju sve od sebe“, kaže Bulatović.

I Tehnička služba je izložena riziku da se eventualno zarazi, a kako kaže Bulatović štite se uz zaštitnu opremu, koju imaju u dovoljnim količinama.

„Pokušavamo jednom nedeljno da se malo bolje naspavamo. To nam je bitno, da bi mogli da izađemo na kraj kako treba sa svakom i sa celom ovom situacijom“, navodi Bulatović.