Uskoro prelazimo na zimsko računanje vremena: Evo kada kazaljke na satu pomeramo unazad

Pomeranje kazaljki na satu trebalo je odavno da postane stvar prošlosti. U martu 2019. godine većina u Evropskom parlamentu izglasala je ukidanje sezonskog pomeranja sata nakon što je 84 procenata učesnika ankete izrazilo podršku toj ideji. Ali, u anketi je učestvovalo samo 4,6 miliona ljudi, što je otprilike 1% evropske populacije, od kojih su dve trećine bili Nemci, piše Fenix magazin.

Sledeći korak trebalo je da bude da svaka članica EU odluči hoće li da zadrži letnjo računanje vremena (CEST) ili se vratiti na standardno (CET). Međutim, postojala je zabrinutost da bi takva odluka mogla dovesti do različitih vremenskih zona širom Evrope, stvarajući potencijalno “šarenilo” vremenskih zona.

Promena na letnje računanje vremena trebala je poslednji put da bude primenjena u martu 2021, ali se pitanje od tada nije ponovo razmatralo u Briselu, jer čini se da među državama članicama nema značajnog interesa za rešavanje ovog pitanja.

Srednjoevropsko vreme (CET) zapravo je standardno vreme, a ne zimsko vreme, kako se često kolokvijalno naziva. Uvođenje letnjeg računanja vremena podrazumeva da tokom leta ustajemo sat vremena ranije. Ovaj sistem je na snazi od 6. aprila 1980. godine, kada je uveden s ciljem boljeg iskorišćavanja dnevnog svetla, kao mera za uštedu energije nakon naftne krize 1973. godine.

Međutim, dugoročno gledano, letnje računanje vremena nije donelo očekivane uštede. Iako se smanjuje potreba za večernjom rasvetom, energija potrebna u jutarnjim satima, posebno tokom prelaznih meseci poput aprila i oktobra, značajno se povećava zbog potrebe za grenjem domova. Tako se pokazalo da sada trošimo više energije nego pre.

Osim uštede energije, Nemačka je uvela letnje računanje vremena kako bi se uskladila sa susednim zemljama. Francuska i Italija su počele da primenjuju pomeranje kazaljki još 1966. i 1967. godine. Nemačka je tada, uz Dansku, bila poslednja država u tadašnjoj Evropskoj zajednici koja je usvojila ovu praksu. Na nivou Evropske unije, letnje računanje vremena standardizovano je 1996. godine, kada je odlučeno da će se kazaljke u celoj Evropi pomerati poslednjeg vikenda u martu i vraćati nazad poslednjeg vikenda u oktobru.

Koncept letnjeg računanja vremena nije nov. Još 1783. godine, američki izumitelj i političar Bendžamin Frenklin predložio je pomeranje vremena radi uštede sveća. U Nemačkoj je prvi put uvedeno tokom Prvog svetskog rata, od 1916. do 1918. godine, a ponovo primenjen u razdoblju od 1940. do 1949. godine, tokom Drugog svetskog rata. Zanimljivo je da je 1947. godine u Nemačkoj bilo čak i ‘dvostruko letnje računanje vremena’ koje je odstupalo dva sata od standardnog. Što se tiče samog standardnog vremena (CET), ono nije bilo u upotrebi od davnina – u Nemačkoj je uvedeno tek 1893. godine.

Većina modernih uređaja, poput računara i mobilnih telefona, automatski će se prebaciti na zimsko računanje vremena. Međutim, ako koristite analogni sat ili stariji uređaj, ne zaboravite da ručno pomerite kazaljke unazad za jedan sat, s 3.00 sata na 2.00 sata, prenosi Večernji list.

***

BONUS VIDEO: