Umesto dupliranja kapaciteta u zdravstvu, racionalnije uvesti već postojeće iz privatnog sektora

Najava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije (Danas, 18. septembra 2023), u vezi sa kupovinom 17 magnetnih rezonanci za državne bolnice je hvale vredan pokušaj vlasti da smanji dugačke liste čekanja pacijenata na dijagnostičku uslugu na ovom savremenom uređaju. Upotreba magnetne rezonance danas spada u standardne dijagnostičke procedure, posebno kod složenih patoloških stanja i široko se koristi pa je namera predsednika razumljiva.Međutim, pre kupovine ovih uređaja važno je podsetiti i javnost i kadrove koji upravljaju zdravstvom da već postoji veliki broj ovih skupih dijagnostičkih aparata u privatnom sektoru i da je po broju magnetnih rezonanci na milion stanovnika Srbija blizu proseka koji postoji u razvijenim državama.Stoga bi umesto izdvajanja miliona evra za kupovinu novih aparata i investiranje u dupliranje kapaciteta, bilo racionalnije da je predsednik najavio uključivanje već postojećih kapacitete iz privatnog sektora u sistem javnog finansiranja zdravstva preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.Time bi osiguranik konačno ostvario pravo da preko svoje zdravstvene kartice, koju finansira kroz obavezni doprinos od 10,3 odsto na bruto platu, iskoristi dijagnostičku uslugu pravovremeno i pod najboljim uslovima. Ujedno, srpsko zdravstvo bi time napravilo prvi mali korak ka demonopolizaciji finansiranja shodno načelima na kojima se baziraju savremeni efikasni zdravstveni sistemi: slobodan izbor lekara i novac prati pacijenta.Milioni tako ušteđenih evra bi tada mogli da budu usmereni u rešavanje sistemskog prioriteta srpskog zdravstva, a to je obnova proizvodnje lekova iz krvi Nacionalnog centra za frakcionisanje plazme u Institutu za transfuziju krvi Srbije (ITKS). Lekovi iz krvi, albumin, imunoglobulin, faktori koagulacije, su pogonsko gorivo svakog zdravstvenog sistema i stoga spadaju u grupu strateških lekova. Ovi lekovi imaju široko polje indikacija, kako u hitnim stanjima tako i u brojnim hroničnim patologijama.Srbija uvozi ove lekove za više desetina miliona evra na godišnjem nivou pa bi obnavljanje proizvodnje ne samo donelu uštedu državi, već što je još važnije, omogućilo lečenje savemenim lekovima širokom krugu pacijenata.Optimalizacija nabavki u zdravstvu kroz eliminaciju prakse dupliranja kapaciteta i prioritetno investiranje u kritične sistemske ustanove su onaj pristup koji može redukovati ogromnu nacionalnu potrošnju u zdravstvu od blizu 11 odsto BDP (oko sedam milijardi evra) i istovremeno unaprediti zdravlje građana.Naravno, u demokratskim društvima, ova životna pitanja su u fokusu javnosti i medija. Stoga se treba se nadati da će u predstojećem periodu i domaće elite uspeti da pomere fokus sa efemernih dnevnopolitičkih tema na teme koje reflektuju realne i konkretne probleme građana Srbije.BONUS VIDEO Dr Jelena Dobrić: Očekujemo povećanje zarada u zdravstvu