Učitelj ima bolji predlog od skraćenja časova: Vratiti domaćinstvo i sport u škole, nastavnike platiti kao najvažnije državne službenike

"Jednostavno rečeno, predlog o skraćivanju trajanja nastavnog časa u osnovnoj školi, na 30 minuta, nije dobar. Za to vreme trajanja časa nemoguće je kvalitetno obraditi nov sadržaj, niti postići usvajanje novih znanja. Moguće bi bilo samo prenošenje informacija učenicima, bez potrebnog vremena za dodatna objašnjenja, pitanja i vežbanje. Takođe, učenici kojima je potrebna podrška u učenju, bili bi uskraćeni za kvalitetni dopunski, diferencirani rad“, rekao je za N1 učitelj Dušan Pejčić, koji svoje predloge i zapažanja o obrazovanju i prosveti zasniva na skoro četiri pune decenije provedene u učionici s najmlađim đacima.

On potvrđuje ocenu ministra, koji dolazi upravo sa Učiteljskog fakulteta, da današnji đaci imaju „smanjenu pažnju“, ali se ne slaže s njima da će problem biti rešen ako se časovi skrate.

Ističe da čas može da traje i 60 minuta ako će tokom njih đaci biti uključeni, ali da je stvar u tome kako će tih sat vremena biti organizovano.

„Neki čas može, po potrebi, trajati i 60 minuta, ako smo kao učitelji spremni da tokom njega deci ponudimo zanimljive i motivišuće sadržaje, uz koje ćemo često menjati aktivnost“, objasnio je učitelj.

Međutim, dodaje da je trenutno stanje u osnovnim školama takvo da je Plan i program učenja preobiman, a da su nastavnici stalno u stresnoj situaciji hoće li postići sa učenicima sve što je predviđeno.

„Novi sadržaji se smenjuju velikom brzinom i nema dovoljno vremena za utvrđivanje znanja, vežbanje, sistematizaciju znanja i veština. Samim tim, sve to utiče i na stres kod učenika i stvara vrlo nezdravu atmosferu za rad u učionici. Naravno, da se sve to prenosi i na roditelje učenika. I onda umesto radosti u učenju, otkrivanju novih znanja, radu na zajedničkim projekatima, mi dobijamo nezadovoljne nastavnike, đake i roditelje“, kaže Pejčić.

Povratak "Domaćinstva" i sporta u škole, bez mobilnih telefona

Učitelj predlaže da mlađi osnovci imaju samo šest predmeta: srpski (maternji) jezik, matematiku, strani jezik, umetnost, fizičko vaspitanje svakog dana i domaćinstvo. Ono što se nekada zvalo „Priroda i društvo“, a danas je „Svet oko nas“, predlaže da se interdisciplinarno uči kroz druge predmete.

Objašnjavajući potrebu za povratkom „Domaćinstva“ u škole, učitelj napominje da današnja deca malo toga umeju samostalno, počev od vezivanja pertli do brige o sebi samima, a bi ih modernizovani predmet osposobio „za samostalno obavljanje nekih od najvažnijih veština zdravog života i navika“.

Predlozi za Ministarstvo

"Svakako je na vrhu prioriteta rasterećenje gradiva, smanjenje broja školskih predmeta, kvalitetno i sadržajno reorganizovati broj sati koji deca provode u školi, povezivanje nastavnih sadržaja sa stvarnim životom i potrebama dece, kroz integrativno – interdisciplinarno planiranje nastave, poziv nastavnika učiniti poželjnim zanimanjem koje će biti adekvatno i dobro plaćeno. Obezbediti da svaka škola ima odgovarajuću salu za fizičko vaspitanje, da učenici u školi imaju obezbeđenu (zdravu) užinu i ručak, besplatne udžbenike i potreban pribor, higijenske uslove dostojne 21. veka, finansiranje troškova škole od strane države u punom iznosu koji je potreban", navodi učitelj.

„Taj novi, modernizovani predmet “Domaćinstvo” bi obuhvatao niz sadržaja kroz koje bismo učenike osposobljavali za svakodnevni život sa temama o higijeni, zdravoj ishrani (kroz ovu temu bi ih učili i jednostavnijim kulinarskim receptima), o ličnoj bezbednosti u domu, naselju, na internetu, o ekonomiji domaćinstva, različitim veštinama koje su potrebne u svakodnevnom životu, ili o ekologiji od koje nam svima zavisi opstanak. Ovaj predmet bi preuzeo jedan deo sadašnjeg predmeta ‚Svet oko nas‘, to jest ‚Priroda i društvo‘“, objasnio je Pejčić.

Dodaje da bi ostali sadržaj “Prirode i društva” bili osnov, „integrativno vezivno tkivo za interdisciplinarni pristup nastavi u kombinaciji sa ostalim predmetima“.

„Najjednostavnije rečeno, predmet ‚Domaćinstvo‘ bi osposobio decu za samostalno obavljanje nekih od najvažnijih veština zdravog života i navika. Na primer, kako odgajiti zdravo seme paradajza, kako negovati biljku, kako je zaštititi, kako spremiti jelo od ubranog paradajza, kakvo posuđe koristiti, kako pospremiti za sobom“, predlaže učitelj.

Opširnije čitajte na sajtu N1.