0
U Katastru nepokretnosti počelo je brisanje svojstva kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab.
Na objektima koji se nalaze na dve parcele 804/2 i 969/1, u ulicama Kneza Miloša i Birčaninovoj, stavljene su zabeležbe da se brišu (prethodno navedene) zabeležbe.
Kada je reč o parceli 969/1 i objekatu koji se nalazi na njoj, prva zabeležba stavljena je 11. jula 2008. U njoj piše da predmetna nepokretnost ima svojstvo kulturnog dobra na osnovu odluke o utvrđivanju zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture, te da je to objavljeno u Službenom glasniku 27. decembra 2005.
Da je počelo brisanje zabeležbi, piše u napomeni koja je stavljena 13. novembra 2025. Istog dana stavljena je još jedna zabeležba da „prvostepena odluka nije končana“, a ispod toga se navodi „brisanje zabeležbi“.
Slično je i kada je reč o drugoj parceli 804/2, u Ulici kneza Miloša 33. Na objekat koji se nalazi tu stavljena je zabeležba svojstva kulturnog dobra takođe 11. jula 2008. Isti datum je naveden za brisanje zabeležbi.
Podsećamo, 7. novembra poslanici vladajuće većine u Skupštini Srbije izglasali su leks specijalis kojim se omogućuje skidanje zaštite sa kompleksa Generalštab i rušenje tog kompleksa. Kako je objavio Radar, po ugovoru koji je sklopljen sa firmom Džareda Kušnera, zetom američkog predsednika Donalda Trrampa, predviđeno je osnivanje zajedničke firme u kojoj će partner iz SAD imati udeo od 77,5 odsto, a Srbija 22,5 procenata.
0
0
12
U tekstu Investicionog ugovora, u koji je Radar imao uvid, navodi se i da je država Srbija u obavezi da skine oznaku kulturnog nasleđa sa kompleksa Generalštab „na način koji je zadovoljavajući“ za Kušnerovu kompaniju, da završi radove na rušenju objekata, takođe „na način koji je zadovoljavajući“ za firmu Trampovog zeta, a zemljište na kome se nalazi će dati u besplatan zakup na 99 godina, uz opciju besplatnog pretvaranja u pravo svojine.
Ukoliko obaveze koje je na sebe preuzela država ne budu ispunjene do maja sledeće godine, američka firma može „po svom nahođenju“ da raskine ugovor pisanim obaveštenjem i naplati milionske troškove raskida. Interesantno je da će se i na ovaj projekat primenjivati međudržavni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji je bio osnova i za još jedan projekat ove vlasti „od nacionalnog značaja“ – Beograd na vodi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare