0
Troškovi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) su tokom prošle godine porasli za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu, vidi se u javno dostupnim finansijskim izveštajima, objavila je Nova ekonomija.
Državni fond je svoju potrošnju procentualno najviše povćao kada je u pitanju nabavka materijala i opreme, za šta je izdvojeno više od pola milijarde evra.
Ta suma je prvi nagoveštaj ukupnih troškova nabavki koje je zdravstvo obavilo tokom pandemije, jer je i dalje većina njih pod oznakom „strogo poverljivo“.
Troškovi materijala i opreme su 2019. godine činili manje od jedan odsto ukupnih rashoda RFZO, a prošle godine su dostigli 17 odsto, piše Nova ekonomija.
Država je za RFZO u prethodnoj godini dala 123,9 milijardi dinara (1,05 milijardi evra). To je povećanje od 389 odsto kada su u pitanju dotacije iz budžeta Ministarstva finansija i Ministarstva zdravlja, u odnosu na prvobitni plan iz Zakona o budžetu za 2020. godinu koji je donet pre izbijanja pandemije.
PROČITAJTE JOŠ:
Naime, RFZO je u 2019. godine na kupovinu materijala potrošio samo 206 miliona dinara, da bi u 2020. godini za ove svrhe dao skoro 45 milijardi dinara (382,5 miliona evra).
Ono što je neočekivano jeste da su največi rast imali troškovi kupovine administrativnog materijala, sa 151,7 miliona u 2019. i na 32,6 milijardi u 2020. godini.
U samom finansijskom izveštaju, ali ni u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI), ne precizira se koji to materijal spada pod administrativni, a na koji je RFZO potrošio značajan deo novca. Na pitanja Novoj ekonomiji nisu odgvoorili ni iz RFZO.
Na nabavku medicinskog i laboratorijskog materijala je u 2020. godini RFZO potrošio 11,9 milijardi dinara (više od 100 miliona evra).
U 2019. godini, ova stavka nije postojala u finansijskom izveštaju RFZO tako da se može zaključiti da troškova nije ni bilo, odnosno da RFZO nije ni nabavljao ovakvu vrstu materijala ili da je on bio evidentiran u okviru neke druge stavke.
Izmenama Pravilnika u februaru i martu prošle godine, kada je i počela pandemija, uvedeno je pravilo da RFZO sprovodi centralizovane javne nabavke i za sanitetski i medicinski potrošni materijala, kao i za ličnu i zaštitnu opremu, gde spadaju i zaštitne maske i testovi.
To znači da bi RFZO sve ovo nabavaljao centralizovano, a zatim bi zdravstvene ustanove prema svojim potrebama, od RFZO trebovale odredjene količine. RFZO je ove javne nabavke i raspisao, ali su one obustavljene kada je uvedeno vanredno stanje, a sve nabavke koje se tiču pandemije dobile oznake tajnosti.
U 2020. godini RFZO je uveo i troškove kupovine medicinske i laboratorijske opreme. Ova stavka takodje nije postojala u 2019. godini, a sada je iznosila više od 16 milijardi dinara (137 miliona evra).
Medicinska oprema koja se intezivno nabavljala u toku 2020. godine bili su respiratori koji su bili neophodni za lečenje pacijenata, ali od koga su kupljeni niti koliko su plaćeni, gradjani nikada nisu saznali jer i ove nabavke nose oznaku tajnosti, navodi Nova ekonomija.
Koliko je država potrošila za suzbijanje pandemije je gotovo nemoguće precizno utvrditi jer se kovid bolnice grade iz budžeta Ministarstva odbrane, opremaju od novca iz Ministarstva zdravlja, materijal nabavlja RFZO, a neretko i same zdravstvene ustanove raspisuju javne nabavke koje se odnose na kupovinu opreme i materijala koji se odnose na suzbijanje korone.
Fiskalni savet je davao procene da će pandemija javni zdravstveni sistem Srbije koštati najmanje 85 milijardi dinara, od čega najveći deo (približno četiri petine) otpada na troškove neposrednog suzbijanja pandemije, odnosno nabavku mediicinske opreme i lekova, kao i poroširenje starih i izgradnju novih bolničkih kapaciteta.
Bonus video: Prvo uštedeti, onda trošiti: Kako?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
