Svi dokazi koji pokazuju da sa Vučićem nema evropske budućnosti Srbije

Sredstva iz novog paketa podrške EU dobiće Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija. Prema rečima Komisije, novi paket podrške podrazumeva jaču posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti na Zapadnom Balkanu.

Kako je za N1 objasnio portparol Evropske komisije Gijom Mersije, Srbiji nisu odobreni projekti u okviru Instrumenta za reforme i rast (RGF), jer u trenutku pokretanja procesa odobravanja u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) nisu bila dostupna sredstva iz RGF-a.

"Sada, nakon što je Srbija dobila dodatna sredstva iz RGF-a kroz isplatu prve rate, projekti koje je Srbija prijavila i koji su prošli pozitivnu procenu Evropske komisije moći će da budu upućeni na odobravanje Upravnom odboru WBIF-a", kazao je Mersije.

Kada se u obzir uzme ponašanje najviših predstavnika države prema delegaciji Evropkog parlamenta, koja je bila u poseti Srbiji od 22. do 24. januara, reklo bi se da aktuelni režim predstavnike EU posmatra kao "nepoželjne goste", dok put ka EU tretira kao priliku da se "uzme novac bez obaveze".

Antievropsko raspoloženje koje vlada među predstavnicima vlasti, a koje pokušavaju da prenesu i na javnost, dodatno potkrepljuju tvrdnje da režim čini sve suprotno od onoga što govori i - Srbiju udaljava od evropske budućnosti.

"Ne postoji politička volja vlasti da se reformski proces sprovede do kraja"

Da se predstavnici režima ponašaju kao da Srbija nije kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, smatara i novinarka portala European Western Balkans Sofija Popović.

Ona u razgovoru za Novu naglašava da ne postoji politička volja vlasti da se proces sprovede do kraja, kada je reč o ispunjavanju vrednosnih pitanja i reformi iz oblasti vladavine prava.

"Novac je dat za četiri države regiona, ali ne i za Srbiju. Mi smo to proverili sa Evropskom komisijom, i radi se o tome da u trenutku kada su odobravani ovi projekti u prošlom ciklusu, Srbija u tom momentu nije primila prvu tranšu iz Plana rasta i to je razlog zašto se nije kvalifikovala za ovu rundu projekata. Kako su iz Evropske komisije pojasnili, sada nakon što je prva tranša isplaćena, očekuje se da će biti odobreno finansiranje dva projekta. Radi se o Hidroelektrani Potpeć i Solarno terminalnom postrojenju u Novom Sadu i tu će za Srbiju biti predviđeno 41 milion evra. Ono što je činjenica, jeste da je Srbija do sada iz tog plana rasta povukla značajno manje novca nego što je to predviđeno, zato što se kasni sa osnovnim reformama koje je Srbija obećala u reformskoj agendi i zato što nema napretka na polju vladavine prava", kaže Popović i dodaje:

"Ali to su razlozi zašto se mi nismo našli na listi zemalja kojima je EK opredelila podršku za unapređenje razvoja infrastrukture i privatnog sektora na Zapadnom Balkanu - zato što nismo dobili tu prvu tranšu u momentu kada su projekti odobravani".

Sagovornica Nove ističe da se sa isplatom prve tranše kasnilo zato što nisu bile ispunjene reforme na koje se Srbija obavezala i zato sveukupno stanje u oblasti vladavine prava nije bilo kakvo bi trebalo da bude.

"Podsećam vas još da je Srbija u toj reformskoj agendi, odnosno Vlada Srbije, za tu prvu tranšu predvidela i izbor Saveta REM-a i ispunjenje određenih preporuka i od toga ništa nije urađeno, te je novac za te reforme još uvek na čekanju", kaže Popović i navodi da je gladano u odnosu na Crnu Goru, jasno da je ispunjenost njihove reformske agende značajno veća.

"Oni su u ovom momentu praktično iskoristili sav novac koji im je bio predviđen njihovom reformskom agendom, a koji je obezbeđen iz Plana rasta".

Popović naglašava da ipak to loše stanje u oblasti vladavine prava utiče na dinamiku i tempo povlačenja novca, kao što u isto vreme utiče i na dinamiku i tempo ukupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom.

"Albanija je prošle godine pretekla Srbiju u procesu pregovora. Oni su otvorili sva pregovaračka poglavlja i sada čekaju da dobiju prelazna merila za zatvaranje poglavlja. Srbija još uvek nije otvorila sve pregovaračke klastere i poglavlja, a četiri godine već nema otvaranja klastera tri, zato što nema napretka u ovim političkim kriterijumima, iako su tehnički uslovi za to odavno ispunjeni", kaže Popović i podvlači:

"Razlog za to je taj što ne postoji politička volja vlasti da se proces sprovede na tom nivou, kada je reč o ispunjavanju tih vrednosnih pitanja i reformi iz oblasti vladavine prava. Videćemo šta će biti sa ovim novim timom za ubrzanje pregovora, koji je osnovan na sednici Vlade. Čini se za sada je to više nekakva igra za Brisel nego što je suštinska stvar, zato što ne mislim da je sva problematika tog sporog puta ka Evropskoj uniji zapravo bila neefikasna pregovaračka struktura, nego upravo ovaj nedostatak političke volje", smatra Popović.

Kometrašući to što je predsednik Aleksandar Vučić nedavno izjavio da su za ulazak Srbije u Evropsku uniju ključna dva pitanja - odnos prema Ruskoj Federaciji i Kosovo i Metohija, a ne kako je rekao, "nekakvi zakoni i preporuke", Popović objašnjava da je stanje u pregovorima toliko zapušteno da i kada bismo sutra uveli sankcije Rusiji ili rešili pitanje sa Prištinom, opet bi trebalo nekoliko godina da se reše druga pitanja koja su ostala u procesu pristupanja.

"Činjenica je da su se stvari od početka rata u Ukrajini, kada je reč o važnosti usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije, potpuno promenile i da je od početka rata u Ukrajini to pitanje usklađivanja sa spoljnom politikom EU, odnosno sankcijama, važno pitanje u procesu pristupanja. Ono je bilo važno i ranije, ali jednostavno, geopolitički moment je takav da države Evropske unije očekuju da se i države kandidati usklade sa njihovom politikom. Međutim, bez obzira na to pitanje, stanje u pregovorima je toliko zapušteno da i čak i da sutra uvedemo sankcije Rusiji ili rešimo pitanje sa Prištinom, nama bi opet trebalo nekoliko godina da rešimo druga pitanja koja su ostala u procesu pristupanja", kaže Popović i naglašava:

"Dakle, to nisu ptičice i ribice, kao što je rekao predsednik Srbije, već su to zaista opsežne reforme iz oblasti zaštite životne sredine, poljoprivrede, svega onoga što zapravo utiče na život građana. Tako da, naravno da pitanje uvođenja sankcija jeste važno, ali tokom godina su druge oblasti toliko zapuštene da to ne bi značilo da bismo automatski mogli da pristupimo u EU, bez ovih drugih pitanja", zaključuje Sofija Popović.

***