Tiodorović: Do daljeg ništa od popuštanja mera

"Očekivali smo tendenciju pada koja bi bila izrazitija… Ali ima objašnjenja i za to – prvo, mere su svakako popustile u smislu da se stanovništvo ponašalo malo opuštenije, što treba razumetai s obzirom na dug period koliko se ovo dešava, a druge strane, imamo period koji nas je podsetio na proleće, a to čoveka izazove da izađe, da sedne napolju, da uživa“, kaže Tiodorović u emisiji N1 Studio Live.On ipak, navodi, da su trenutno najveći problem skijališta.„Najveći problem vidimo u skijalištima i zimovalištima, pre svega Zlatiboru i Kopaoniku, tu se još uvek moraju preduzimati oštrije mere da bismo zaustavili ovaj trend porasta koji postoji sada“, dodao je.Ima, tvrdi, i drugih mesta na kojima može doći do većeg širenja zaraze.„U Vranju, na primer, imamo specifičnu situaciju, koja je vezana za te prigranične oblasti… Postoji raspoloženje u Evropi da je Srbija najotvorenija zemlja, da se najbolje trguje, da su otvorene prodavnice… Vranje je otvorilo Lidl prodavnicu, i tu smo imali problema. Treba poštovati mere bez obzira koji je građanin koje zemlje. Juče smo u Vranju na sednici kriznog štaba doneli oštre odluke o kontroli i sprovođenju mera“, priča sagovornik iz Niša.Tiodorović ponavlja da je i skup u Beogradu, povodom otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji bio epidemiološki rizik.„Svaki skup je određeni rizik, a kada se desio ovaj događaj, moglo se uočiti preko TV prenosa, bilo je jasno da su ljudi nosili maske, ali fizičke razdaljine nije bilo. Postoji drugi problem, vi pozivate ljude na otvaranje, ali ne možete uvek da kontrolišete građane koji su zainteresovani da se pridruže“, izjavio je epidemiolog.Što se tiče škola, Tiodorović kaže da je trebalo neko vreme da se dođe do uočavanja glavnih propusta u vezi sa merama.„Mislim da svaku lokalnu sredinu treba posmatrati posebno, na svoj način. Mislim da nastava nije problem čak ni u velikim gradovima. Jasno su data uputstva u kojim uslovima će škola preći na onlajn nastavu, ukoliko se pojavi broj obolelih učenika i nastavnika. Koristim priliku i da pozovem nastavnike da se vakcinišu“, izjavio je Tiodorović.

Torlak može da pravi rusku vakcinu

Na pitanje da li misli da Institut Torlak može da proizvodi rusku vakcinu Sputnjik V, Tiodorović kaže da za to „ima uslova“.„Ja mislim da ima uslova da Torlak postane strateški partner ruske kompanije koja proizvodi Sputnjik vakcinu. Prostor ni oprema, mislim, nisu problem, oprema se može kupiti, jeste da košta, ali… Po meni su najveći problem ljudi, morati imati ljude koji će to da rade. Treba određene ljude vratiti iz inostranstva da rade u Torlaku, i to je možda najteži deo“, naglasio je Tiodorović.

Do kolektivnog imuniteta ima još

O količinama vakcina koje Srbija ima, sagovornik N1 kaže da najviše ima kineske vakcine, ali da ima i ruske i Fajzerovea, ali u manjem broju. Na pitanje kada će stići na red za vakcinaciju oni koji su se prijavili da prime Fajzerovu vakcinu, Tiodorović kaže: „To je bio problem jer smo jednog trenutka bili u situaciji da moramo ipak da sačekamo. Kad prednjačite kao neko ko dobro radi posao, a vidite da nam svi odaju priznanje, postanete problem. Kod tih država, i u regionu, postavlja se pitanje – a što mi imamo. Prema tome, mislim da uvek treba biti umeren, i da se hvališ i kad se kudiš“.Gost N1 kaže i da prednost za vakcinaciju Fajzerovom vakcinom imaju oni koji su primili prvu dozu cepiva tog proizvođača.„Jer moraju da prime i drugu dozu iste vakcine. A nje imamo najmanje, na žalost… Očekujem da svakog ponedaljka imamo 10 do 15.000 tih doza. I opet onda prednost imaju zdravstveni radnici, pa dalje, prema planu“, pojašnjava Tiodorović.On očekuje više ruskih vakcina, pogotoco ako se za pet ili šest meseci obezbedi da se one proizvode u Srbiji.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram