Student Ognjen otkrio zašto se pridružio flotili za Gazu i poslao poruku vlasti u Srbiji

Flotila, sastavljena od 47 brodova, trenutno se nalazi 50 morskih milja od zone visokog rizika gde bi Izrael mogao da je presretne, i 200 morskih milja od Gaze. Na flotili učestvuju građani 51 države širom sveta, uključujući Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Na jednom od brodova je i Ognjen Marković iz Srbije koji je pred kraj ovog poduhvata odgovorio na nekoliko pitanja Mašine.

Razgovor prenosimo u celosti:

Šta je bio tvoj motiv da se priključiš flotili uz svest o potencijalnim posledicama i po tebe i po druge članove posada?

Pratim situaciju u Gazi od početka genocida, i elementarno sam bio upućen u palestinsko pitanje i pre poslednje eskalacije. Zločini kojima smo svedoci na društvenim mrežama, uprkos medijskom zataškavanju i plasiranju besramnih laži, izazivaju nemir svakom čoveku sa gramom empatije. Kao i sa svim drugim nepravdama, možemo da biramo da nas se ne tiču dok nam se ne pojave u dvorištu, ili da damo svoj doprinos borbi za zajedništvo.

S tim u vezi, mislim da je učešće u floti najviše što mogu da učinim u okviru svojih mogućnosti. Nisam sumnjao ni sekund u ispravnost odluke da se priključim floti, ali sam prošao kroz nekoliko jako teških dana sukobljavajući se sa strahom od svih potencijalnih ishoda. Već mesec dana koliko sam na ovom putovanju, trudim se da se bavim okolnostima na koje mogu da utičem. Psihički se spremam na nezakonito hapšenje i druga gruba narušavanja svojih ljudskih prava.

Da li imate informacije o tome kako će se ponašati izraelski vojni brodovi koji bi vas presreli i generalno da li do vas stižu neke najave potencijalnih reakcija Izraela?

Informacije koje dobijamo su kontradiktorne; iz ugla dugogodišnjeg iskustva organizacije, nakon ubistava 2010. za koja niko nije odgovarao, izraelske ofanzivne snage deluju primorano na relativno poštovanje fizičkog integriteta učesnika, ali nasilje i ponižavanje im nisu strani.

Međutim, koliko znam, do sada su se svi vratili kući u komadu. Taj dvostruki standard je političko oružje i služi cionističkom narativu koji nastoji da plasira Palestince kao primitivne neprijatelje koji se tretiraju bez milosti u odnosu na zapadni svet koji navodno ceni. Ipak, opsada kopnenog, vazdušnog i morskog prostora potpuno je ilegalna. Izrael nema pravni autoritet kojim bi nas sprečio da dostavimo humanitarnu pomoć stanovnicima Gaze.

Sa druge strane, svakodnevno stižu nove pretnje upućene floti od strane izraelskog vojnog i državnog vrha. Trenutno nas prate dva vojna broda iz Italije, jedan iz Španije i jedan iz Turske, i ako neće ulaziti u vode okupirane Palestine, mislim da je njihovo prisustvo u neposrednoj blizini dovoljan razlog da se preispita odluka o eskalaciji. Dodao bih da je vojna zaštita direktno uzrokovana masovnim protestima i generalnim štrajkom u Italiji, kao i drugim oblicima decentralizovanog samoorganizovanja širom sveta.

Da li imaš neku poruku za građane i vlast u Srbiji? Veliki broj ljudi svakako nije upoznat sa značajem napora koje članovi flotile ulažu i značajem celog poduhvata.

Mislim da je svaka neupućenost lični izbor; nemam pouzdaniji i temeljniji izvor informacija od bilo koga drugog sa pristupom internetu. Prema tome, odluka da li nas se tiče ili ne to što Srbija aktivno izvozi oružje kojim se precizno nišane deca u Gazi — ideološka je.

Da li nam je prioritet mizerni profit ili životi dece i ljudi koji su trenutno žrtve istih agresora koji su bombardovali Srbiju 1999. godine? Dodao bih i da se pod istim premisama sa zapada više od veka opravdava svaka agresija nad narodima Balkana, sve u cilju eksploatacije rada i resursa (balkanski divljak naspram evropskog spasioca koji donosi „kulturu“ primitivcima koji jedu jedni druge).

Što se vlasti tiče, karijerni političari vrlo dobro znaju šta je genocid i kolika je njihova odgovornost za saučesništvo u ratnim zločinima Netanjahuovog režima. Poručio bih im isto što i studenti: raspišite izbore.

Apropo toga, borba za unapređenje materijalnih uslova i životnog standarda većinskog stanovništva u Srbiji počinje tek nakon izbora. Imamo pravo na pobunu dokle god se nejednakosti u društvu ne budu nivelisale.

Zadatak studentske liste je pre svega da ponudi novu političku realnost orijentisanu prema potrebama većinskog stanovništva, odnosno obnovu i razvoj kolektivne privrede koja u jednoumlju aktuelne političke scene ne postoji.

***