Podeli
Autor: Slađana Đermanović

Pojedini oboleli od kovida 19 u jednom trenutku završavaju na respiratoru, odnosno potrebna im je mašina pri disanju. Stanje tih pacijenata se smatra vrlo ozbiljnim i otvara mnogo pitanje u javnosti. Kada pacijent završava na respiratoru, kako mu ta mašina pomaže, da li ima osnova u tvrdnjama da respirator može da napravi štetu?

Na ovo pitanje odgovara prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Ona objašnjava da se zbog otežanog disanja ili čak gušenja, kao posledice plućnih promena i komplikacija u kovidu, pre svega smanjenog snabdevanja kiseonikom, neki oboleli bukvalno bore za kiseonik forsirajući disanje.

teži oblik kovida
Foto: EPA-EFE/Karoly Arvai/kormany.hu

Ako to traje satima pa i nekoliko dana dana, kako dodaje, iscrpljuju se disajni mišići poput dijafragme, međurebarnih mišića, a sami disajni pokreti postaju sve slabiji, tako da pluća ne dobijaju dovoljno kiseonika.

“Stanje tih pacijenata među kojima su i tzv. kritično oboleli, procenjuje se zavisno od odnosa udahnutog kiseonika i postignute koncentracije kiseonika u plućima, od rastegljivosti pluća zahvaćenih kovid promenama, i drugih parametara. Među takvim pacijentima su neki koji moraju biti stavljeni na respirator, gde sama mašina ‘diše’ umesto pacijenta i obezbeđuje dopremanje neophodnog kiseonika do dubokih delova pluća” opisuje dr Jovanović.

Prema njenim rečima, samo smeštanje u jedinicu intenzivne nege obolelih od kovida, zavisi od puno faktora “na osnovu kojih se izračunavaju skorovi koji ukazuju na veličinu rizika od lošeg ishoda i na potrebu stavljanja na invazivnu mehaničku ventilaciju (respirator)”.

Ti faktori su brojni: poput broja udisaja u minuti, zasićenosti krvi kiseonikom što se meri pulsnim oksimetrom, temperature, krvnog pritiska, broja srčanih otkucaja u minuti, do stanja samog pacijenta – da li je budan, komunikativan, da li reaguje na bol ili uopšte ne reaguje na draži.

Ona upozorava da sada već dostupni obimni podaci iz literature nalažu izbegavanje ranog stavljanja na respirator, ukoliko je to, naravno, moguće.

“Invazivni model ventilacije tj. ta mehanička ventilacija na respiratoru menja mehaniku disanja kod pacijenta i može da dovede do niza komplikacija” naglašava.

Takođe, postoji i značajan problem nakon prestanka potrebe za respiratorom, kako odvojiti tog pacijenta od respiratora i postići da dovoljno dobro spontano diše i dobija tako dovoljno kiseonika.

“Danas se savetuje, ukoliko je to opravdano, pre svega primena neinvazivnih tipova ventilacija koje pomažu disanje, tako pružajući tzv. respiratornu podršku, da dopre dovoljno kiseonika do pluća obolelog koji spontano diše: primena jako visokih doza kiseonika pomoću posebnih aparata (HFNC) i primena neinvazivne mehaničke ventilacije obično pomoću posebne maske (NIV)” objašnjava.

teški slučajevi kovid 19
Foto: EPA-EFE/Karoly Arvai/kormany.hu

Bolesnici na neinvazivnoj mehaničkoj ventilaciji, prema njenim rečima, zahtevaju detaljan monitoring i nadzor osoblja da bi se očuvala njihova bezbednost i na vreme podigao nivo respiratorne podrške ukoliko je to potrebno.

“Preuranjena kao i odložena intubacija tj. stavljanje na respirator može da utiče na dalji klinički tok. Ovo je jedan od ključnih momenata u lečenju mehaničkom ventilacijom. Sama odluka da li bi kod određenog obolelog pacijenta trebalo da se primeni neki tip neinvazivne ventilacije ili pak mora da se primeni invazivna mehanička ventilacija tj. stavljanje na respirator, treba da sprovodi konzilijarni tim, sačinjen od lekara specijalista odgovarajućih oblasti, pre svega anesteziologa – inteziviste koji preuzima lečenje pacijenta u jedinici intezivnog lečenja, pa i postavlja definitivnu odluku o intubaciji” precizira dr Jovanović.

Preporučena je, kako dodaje, mehanička ventilacija u tzv. prone poziciji (ležanje na trbuhu) u trajanju od 12-16h dnevno, sa dokazanim dobrim efektima.

“Sprovođenje konzilijarnih vizita, konsultativnih pregleda i terapijskih smernica od strane anesteziologa, infektologa, pulmologa kao i specijalista određenih užih mediciskih oblasti, pažljivo praćenje stanja intubiranog pacijenta i značajnih nalaza je obavezni deo rada sa pacijentima na respiratoru” dodaje.

Upozorava da je značajan aspekt, često i najveći problem, kako odvojiti tog pacijenta od respiratora nakon prestanka potrebe za respiratorom, i postići da dovoljno dobro spontano diše i dobija dovoljno kiseonika.

“Tu je bitno skraćivanje dužine trajanja mehaničke ventilacije uz stalnu dnevnu procenu mogućnosti odvajanja od mehaničke ventilacije sa smanjivanjem sedacije u kojoj oboleli inače mora biti dok je na respiratoru. Fizikalna terapija i dobro vođena nega pacijenta spečavaju i smanjuju mogućnost za nastanak većih komplikacija tokom lečenja, a njihova uloga je ključna i za brzi oporavak i kvalitet života obolelog” zaključuje dr Jovanović.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar