Struka protiv korone: Šta sve (ne) znamo o ruskoj vakcini

Društvo 04. jan. 202114:27 > 05. jan. 2021 09:08
Podeli:
Grafika: Slađana Đermanović

Ruska vakcina protiv korone, Sputnjik V, poslednjeg dana 2020. godine dobila je dozvolu Agencije za lekove jer je, kako je navedeno, prošla sve neophodne kontrole. Kakva je ruska vakcina, da li se i po čemu razlikuje od drugih vakcina protiv koronavirusa? Šta se zna o eventualnim nuspojavama ruske vakcine, kao i o tome da li postoje neke kategorije stanovništva koje ne bi trebalo da je prime?

Na ovo pitanje odgovara dr Emina Milošević, imunolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Gamleja Gam-CoV-2 vakcina, popularno nazvana Sputnjik V je takozvana adenovirusna vakcina.

Foto:EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

„Deluje tako što adenovirus koji se ne umnožava i ne izaziva bolest unese u naš organizam informaciju za sintezu S-proteina SARS-CoV-2, ključnog proteina virusa posredstvom kog on dospeva u naše ćelije. Naše ćelije na osnovu DNK šifre sa vektora-nosača sintetišu RNK koja će da kodira S-protein u našim ćelijama. Sa druge strane, RNK vakcine, kao što su Fajzer i Moderna,  dopremaju direktno RNK za sintezu S-proteina. Na tom proteinu se pokreće imunski odgovor i tako se obezbeđuje imunost“ objašnjava doktorka Milošević.

Ruska vakcina se isto daje u dve doze, sa minimalnim razmakom od 3 nedelje.

 

Prema njenim rečima, potrebno je da taj razmak ne bude kraći, kako bi se postigao što bolji imunski odgovor, tj. što veće količine tzv. neutrališućih antitela.

„Adenovirusi, inače, izazivaju lakše respiratorne infekcije kod ljudi. Pogodni su za upotrebu kao nosač informacije za sintezu proteina drugih infektivnih agenasa jer mogu da nose relativno veliki segment DNK, mogu da se učine nesposobnim za umnožavanje, ali da i dalje budu sposobni da dopreme željenu informaciju“ navodi.

Nezgoda sa upotrebom adenovirusnog vektora, kako ističe, je što se stvara imunski odgovor i na sam adenovirus, što može da dovede do toga da druga doza vakcine postigne manju efikasnost.

Međutim, i prirodne infekcije adenovirusima mogu da smanje odgovor na vakcinu usled prethodno stečene imunosti na konkretan soj adenovirusa koji je korišćen kao vektor u vakcini.

„Specifičnost Sputnjik V vakcine je u tome da se za prvu i drugu dozu vakcine koriste različiti adenovirusni vektori, što vrlo verovatno doprinosi visokoj efikasnosti. Do sad objavljeni podaci govore o efikasnosti od preko 90 odsto na osnovu međurezultata tri faze ispitivanja. Na žalost, nemamo nikakve epidemiološke podatke o prokuženosti naše populacije sojevima adenovirusa koji se koriste kao vektori i mogućem uticaju na postizanje imunosti Sputnjik V vakcinom“ naglašava dr Emina Milošević.

Druge vakcine koje koriste adenovirusne vektore su tzv. oksfordska (AstraZeneka) i jedna od kineskih vakcina (Cansino).

„Oksfordska vakcina koristi kao vektor adenovirus šimpanze, kako bi se izbegla situacija da zbog postojećih antitela na adenovirus neko slabije odgovori na vakcinaciju. S druge strane, pošto koriste isti adenovirusni vektor u drugoj dozi, odgovor na sam vektor ima uticaja. Zato su sklopili sporazum sa Gamaleja institutom da rade na razvoju vakcine koja kombinuje različite vektore“ objašanjava.

Vakcina Sputnik V se reklamira kao prva registrovana vakcina protiv Covid-19, ali, kako ističe doktorka Milošević, treba da se ima u vidu da je registracija usledila nakon kliničkih ispitivanja faze 1/2 na svega 76 osoba  tokom avgusta 2020, što je neuobičajena praksa.

Registrovana je samo u Rusiji, a tek je nakon registracije, počelo ispitivanje treće faze.

Na osnovu publikovanih podataka, kako navodi dr Milošević,  ova vakcina ima duži rok trajanja i može da se čuva na temperaturi od 2 do 8 stepeni.

„Još jedna prednost je manja učestalost neželjenih reakcija kao što su povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima u odnosu na RNK vakcine. Međutim, još uvek nisu poznati i nisu prošli procenu naučne javnosti podaci ispitivanja  faze 3, kao što su to prošle vakcine Fajzera, Moderne i AstraZeneke“ ističe.

Tako je, kako dodaje, kineski Cansino objavio podatke o efikasnosti svoje vakcine od skoro 80 odsto, bez davanja podataka o broju učesnika studije.

„Neophodno je da se za svaku vakcinu objave podaci o broju učesnika i detalji o dizajnu studije 3 faze, zatim da prođu ocenu naučne javnosti koja bi dala adekvatno poređenje različitih vakcina“ zaključuje doktorka Emina Milošević.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović,  psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar