Struka protiv korone: Srbija dugo bez masovne vakcinacije

Društvo 24. dec. 202021:10 > 23:39
Podeli:
Autor: Slađana Đermanović

U Srbiju je stiglo nešto manje od pet hiljada doza vakcina. Ako se zna da su za vakcinaciju jedne osobe potrebne dve doze, da li se uopšte može govoriti o ozbiljnom početku vakcinacije? Koliko nam je vakcina potrebno da bismo mogli da govorimo o masovnijoj vakcinaciji i u kom periodu ona može da se očekuje u Srbiji?

Na ovo pitanje odgovara dr Predrag Đurić, epidemiolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Upozorava da moramo biti svesni da je od početka pandemije pa do dostupnosti vakcine prošao veoma kratak period.

„Određeni broj vakcina je već dostupan na tržištu, ali je taj broj daleko ispod potrebnog i proći će meseci, a možda i godina ili dve, dok dovoljan broj vakcina za sve građane u svetu ne postane dostupan“ ocenjuje.

U isto vreme, ističe da „umesto konsenzusa oko globalne saradnje i solidarnosti kada je vakcinacija u pitanju (recimo, prvo vakcinisati sve štićenike domova za stare u svetu, pa nastaviti sa drugim katerogijama, opet podjednako u svetu), svedočimo svojevrsnom javnozdravstvenom nacionalizmu, koji se ogleda i u trci za vakcinama, ali i demonstrira velike nejednakosti u svetu“.

„Nažalost, oni jači i moćniji pobeđuju u toj bici, ali i oni mudriji koji su razvijali svoje kapacitete za proizvodnju vakcina i ulagali veoma mnogo u naučna istraživanja. Ono što je posebno negativno je i stalno prisutan duh takmičenja – ko će pre koga da počne vakcinaciju, ko će vakcinisati više, gde je stopa mortaliteta niža, ko je sproveo više testiranja..“ upozorava Đurić.

To, prema njegovoj oceni, nema nikakve veze sa interesima javnog zdravstva i može samo da naškodi uspešnosti odgovora na pandemiju.

„Svi zvaničnici morali bi da se uzdrže od izjava koje za cilj imaju isticanje navodne veće uspešnosti mera jedne vlade u odnosu na mere drugih vlada“ smatra Đurić.

„Primena manje od 5.000 doza u Srbiji, dovoljnih za nešto više od 2.000 građana označava simboličan početak vakcinacije.To ne može imati uticaja na sam tok pandemije, ali može da zaštiti neke od najugroženijih (recimo najstarije štićenike domova za stare“ naglašava.

Foto: Nenad Lazić/Nova.rs

On ističe da „ne treba negirati napore Vlade Srbije i nadležnih ustanova da obezbede što je moguće veći broj vakcina u što kraćem periodu“.

„Bez negativnog pritiska javnosti i pojedinih medija, možda bi i predstavnici vlasti u Srbiji manje pažnje usmerili ka dokazivanju koliko su uspešni i usmerili pažnju ka rešavanju drugih problema (recimo – skraćenje radnog vremena zaposlenih, uspostavljanje fonda solidarnosti najbogatijih, kako bi se pokrili ekonomski gubici malih privrednih subjekata, povećani broj vozila u javnom prevozu). Mislim da se previše energije i vremena troši na medijsku eksploataciju vakcinacije“ ocenjuje.

Po svemu sudeći, kako ističe, u Srbiji nećemo moći još dugo da govorimo o „masovnoj“ vakcinaciji, već o postupnoj vakcinaciji, kako određena količina vakcine bude dostupna.

„Koliko će vakcina biti potrebno teško je reći, jer to zavisi od više kaktora: kakva će biti efikasnost vakcine u populaciji, koliko dugo će trajati postignuti imunitet, kojim intenzitetom će vakcina biti dostupna i koliko će vakcinacija biti prihvaćena kao mera. To znači da će vakcinacija, najverovatnije, biti pre samo jedna od protivepidemijskih mera, a ne ona ultimativna – moraće da se i dalje kombinuje sa ostalim merama“ procenjuje.

Govoreći o postizanju zadovoljavajućeg nivoa kolektivnog imuniteta, Đurić navodi da su studije koje su prethodile odobravanju vakcina uključivale i procenu efikasnosti i da se ona pokazala visoka.

„Međutim, ove studije su rađene na relativno malom broju ispitanika i moguće je da će prilikom masovne vakcinacije stvarna efikasnost biti niža. Prema podacima Anderson i saradnika, ukoliko bismo imali efikasnost 100 odsto, a imunitet koji se stvori vakcinacijom bi bio doživotan, potreban nivo kolektivnog imuniteta bio bi od 60 do 72 odsto, a ukoliko je efikasnost 80 odsto, potreban nivo kolektivnog imuniteta bio bi od 75 do 90 odsto. U slučaju da je imunitet nakon vakcinacije kratkotrajan,  od jedne do dve godine, veoma visok procenat populacije bi morao da bude vakcinisan“ naglašava.

Đurić prenosi procene da će proteći „još najmanje jedna do dve godine dok vakcina ne bude dostupna za sve“.

„Međutim, tome treba dodati i značajan otpor vakcinaciji. Imajući u vidu sve navedeno, deluje malo realno da će se prenošenje novog koronavirusa moći da se potpuno zaustavi vakcinacijom. Deluje realnije da će kovid-19 prerasti u endemsko oboljenje – da će biti stalno prisutan na niskom nivou, sa pikovima tokom zimskih meseci i malo obolevanja tokom leta“ zaključuje.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar