Autor: Slađana Đermanović

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da trećina građana Srbije ne veruje u postojanje koronavirusa i zvanične podatke o epidemiji, kao i da negira opasnost koju ova zaraza predstavlja za zdravlje. Kako razgovarati sa takvim ljudima, kako im se uopšte obratiti i dopreti do njih posebno u svetlu najavljene vakcinacije?

Na ovo pitanje odgovara dr Aleksandar Baucal, psiholog i jedan od stručnjaka koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Podseća da kolektivni imunitet može da se stvori ako oko 80 odsto stanovnika stekne imunitet i dodaje da pošto se imunitet koji stičemo nakon što ‘preležimo’ koronu traje svega nekoliko meseci to praktično znači da je najbolji način da se vratimo „starom dobrom normalnom životu“ ako se 80 odsto stanovnika vakciniše.

 

Da bi se ostvario taj cilj potrebno je rešiti nekoliko praktičnih problema, kao što su da država obezbedi dovoljne količine vakcina, da definiše prioritetne grupe, da ima plan vakcinacije i da se obezbedi da svaki građanin bude informisan gde i kada može da bude vakcinisan i da mu mesto vakcinacije bude dostupno.

„Zamislimo da je sve to urađeno na dobar i efikasan način i da su vakcine u domovima zdravlja i da zdravstveni radnici spremni da realizuju vakcinaciju. Na žalost, sve to neće garantovati da ćemo uspeti da vakcinišemo 80 odsto stanovnika zato što vakcinacija svake osobe počiva na njenoj ili njegovoj volji da se vakciniše. Ako trećina naših sugrađana ne veruje da je pandemija stvarna ili da je vakcina sigurna i delotvorna onda oni neće biti voljni da prime vakcinu što znači da nećemo da ostvarimo postavljeni cilj“ ističe.

Ako želimo da izbegnemo situaciju u kojoj su vakcine spremne i dostupne, a veliki broj ljudi ne želi da bude vakcinisan, prema njegovim rečima, treba već sada da obratimo pažnju na dodatni faktor uspešne vakcinacije, a to je poverenje građana i njihova spremnost da budu vakcinisani.

„Poverenje građana se ne može steći putem partijske prisile i naredbama što je dominantni model upravljanja koji primenjuje naša trenutna vlast. Iz tog razloga ovaj zadatak će zahtevati od države da promeni svoj odnos prema građanima“ ističe Baucal.

Ova situacija, prema njegovim rečim, će zahtevati da „država poštuje svoje građane, da razume razloge zbog kojih neki građani nisu voljni da se vakcinišu i da na transparentan i kredibilan način ponudi sve potrebne informacije i objašnjenja kako bi oni mogli da zaključe da su njihove brige veće nego što treba“.

Foto: Ivan Dinić/Nova S

„Ja se nadam da će to uspeti, a još više se nadam, mada je ta nada veoma tanka, da će takav odnos prema građanima biti zadržan i nakon pandemije“ naglašava on.

Dodaje da su razlozi zašto su neki naši sugrađani nespremni da se vakcinišu raznovrsni.

„Najlakše je da se ponovo podelimo u dva tabora i da mislimo da su oni drugi _____________ (slobodno dodajte po izboru neki od epiteta kojima se podeljeni tabori ‘časte’ međusobno). Međutim, bolja i zdravija opcija je da probamo da zamislimo razumnu, normalnu osobu koja je slična nama i da pretpostavimo da takva osoba može da ima neke razumljive razloge da sumnja u vakcinaciju. Ta sumnja se neće smanjiti ako etiketiramo tu osobu, već ako ona dobije dodatna objašnjenja koja će umanjiti brige i sumnje koje ima“ ističe.

Iz navedenih razloga treba već danas da počnemo da razgovaramo o svim pitanjima u vezi sa vakcinacijom.

Foto:EPA-EFE/Jacquelyn Martin

„Na primer, neki građani ne veruju da pandemija realno postoji i da mediji preuveličavaju priču o pandemiji iz nekih razloga. Njima može da se čini da je ukupan broj ljudi koji su zaraženi veoma mali i da nema razlike u odnosu na situacije koje imamo svake godine sa sezonskim gripom. Oni treba da čuju od kredibilnih stručnjaka podatke objašnjenje o razmeri pandemije, da se radi o relativno novom virusu koji spada u red virusa koji se lako šire i zašto ni jedna država ne uspeva da pandemiju stavi pod kontrolu“ savetuje.

Neki građani smatraju da su posledice koronavirusa zanemarljive pošto veći broj onih koji se razbole prođu sa lakšim simptomima.

„Njima treba da dobiju objašnjenje od nekoga ko će im delovati uverljivo da je, sa svim strogim merama koje se sprovode u brojnim zemljama sveta, ovaj virus već odneo ogroman broj ljudi. U tom pogledu primer Amerike je veoma poučan. Do proleća sledeće godine broj ljudi koji bi u Americi izgubili život zbog korone mogao da premaši ukupan broj žrtava koje je Amerika imala tokom drugog svetskog rata“ navodi.

Podseća da neki građani veruju da „pandemija postoji i da je ozbiljna, ali ne veruju državi da će nabavka vakcina biti bazirana isključivo na stručnim razlozima i da se neće desiti da se, kao što je to često slučaj, politika i dnevnopolitički interesi vlasti umešaju tamo gde ne treba“.

„Ovi građani, takođe, mogu da imaju sumnju u kapacitet naše države da obezbedi adekvatno čuvanje i distribuciju vakcina. Ovim građanima je potrebno da vide da država na transparentan način donosi odluke o nabavci vakcine i da su stručne odluke donete od strane stručnjaka i to od nezavisnih stručnjaka, a ne onih koji svoje pozicije imaju kao predstavnici vladajuće stranke“, ističe.

„Situacija pandemije je test za sve nas da li ćemo uspeti da bar u takvim uslovima budemo složni i razumni kako bismo pomogli sami sebi. Činjenica da smo došli do toga da više nismo sigurni da čak i u situaciji pandemije možemo da budemo takvi treba da nas zabrine. Mislimo o tome“ zaključuje Aleksandar Baucal.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare