Struka protiv korone: Srbija bez jasnog plana vakcinacije

Društvo 05. jan. 202114:29 > 14:31
Podeli:
Autor: Slađana Đermanović

U Srbiji je stiglo oko 20 hiljada doza vakcine protiv koronavirusa, najavljuje se da će svake nedelje stizati novi kontigenti, ali građani imaju malo preciznih informacija o tome kako će izgledati vakcinacija. Da li bi vlast trebalo da građanima jasnije objasni taj plan, kad i koliko će vakcina stići i ko će biti vakcinisan? Da li bi država trebalo da počne ozbiljniju kampanju o značaju vakcinacije i detaljima o pojedinim vakcinama posebno s obzirom da je u Srbiji skoro trećina stanovništva izrazila nepoverenje prema procesu vakcinacije?

Na ova pitanja odgovara dr Predrag Đurić, epidemiolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Đurić potvrđuje da je pandemija potvrdila da je preduslov za uspešan odgovor saradnja između vlasti i građana.

 

 

„Preduslov za saradnju je i pravovremena i potpuna informisanost o svim detaljima koji su neophodni građanima da bi razumeli i prihvatili sprovođenje određenih mera, uz otvoren i kontinuiran dijalog. Nažalost, od početka pandemije jedna od najočiglednijih slabosti odgovora na pandemiju u Srbiji je upravo komunikacija“ ističe.

Problem je, prema njegovoj oceni, verovatno, „delom uzrokovan neiskustvom i neobučenošću za komunikaciju onih predstavnika vlasti koji su prisutni u medijima, ali isto tako i, čini se, ‘krizom autoriteta’ – nekom vrstom straha državnih funkcionera da se sve informacije učine javno dostupnim u integralnoj verziji„.

Podseća da je to počelo još sa zaključkom Vlade o formiranju Kriznog štaba, a nastavilo se sa epidemiološkim podacima – pa ni danas, uskoro godinu dana nakon početka pandemije, mi nemamo javno dostupne podatke o pandemiji, osim onih najosnovnijih, čiji je kvalitet upitan.

„Takva praksa se nastavlja i sa planom vakcinacije, a ona podrazumeva da nijedan zvaničan dokument (u ovom slučaju Plan vakcinacije) nije javno dostupan u integralnoj formi, već kroz izjave predstavnika vlasti dobijamo parcijalne, često konfuzne i kontradiktorne informacije“ naglašava.

Navodi da smo „tako prvo čuli da će prioritet biti zaposleni u vojsci i policiji, a zatim da su to ipak štićenici i zaposleni u domovima za stare“.

„Iako štićenika ima preko 23.000, a zaposlenih verovatno nekoliko hiljada, pa bi za njihovu vakcinaciju trebalo oko 50.000 doza vakcine, danas čujemo da se sa negde oko 24.000 dostupnih doza vakcine već kreće u vakcinisanje zdravstvenih radnika“ ističe.

Foto: TANJUG/ RADE PRELIC/bs

I kada su, prema njegovim rečima, u pitanju ostale kategorije stanovništva, pojavljivale su se u javnosti različite donje uzrasne granice – 60, 65, 70, 75 godina, za prioritizaciju kada je vakcinacija u pitanju, a nije jasno i da li se ove uzrasne granice odnose samo na osobe koje imaju hronične bolesti i one koje su smeštene u domovima za stare, one koji nisu do sada preležali kovid 19 i nemaju antitela, ili za sve osobe koje spadaju u tu uzrasnu grupu.

„Kako čujemo od zvaničnika u Srbiji, plan vakcinacije je ‘dinamičan’ i prilagođavaće se epidemiološkoj situaciji i dostupnosti vakcine. To je, s jedne strane, razumljivo, jer Srbija, kao siromašna zemlja van Evropske unije, nalazi se verovatno na začelju zemalja koje čekaju u redu za vakcinu“ ističe Đurić.

Upozorava da su, sa druge strane, čitav proces odgovora na pandemiju, pa i vakcinacija, politizovani i umesto da se posmatraju u širem zdravstvenom kontekstu, na njih se posmatra kao na indikator uspešnosti vlasti, pa se, bojim se, uobičajeno planiranje u zdravstvu pre tretira kao političko obećanje i test vlasti da li ga može ispuniti ili ne.

„Otuda, čini se, dolazi sva ta konfuzija i izbegavanje predočavanja konkretnih informacija – iz straha da, u slučaju da se planovi ne ispune u predviđenom roku, vlast ne označi neuspešnom“ naglašava.

Ocenjuje da sve češće predstavnici vlasti „otvoreno iznose osnovnu strategiju odgovora na pandemiju, koja se može svesti na prirodno prokužavanje dela stanovništva“.

„Sad se već iznose procene da je oko 40 odsto stanovništva bilo inficirano, uz vakcinaciju dodatnih 20 odsto stanovništva do kraja 2021. godine, što bi, uz dalje inficiranje nevakcinisanih, koji nisu do sada preležali infekciju, dovelo do stvaranja nekakvog kolektivnog imuniteta, uz težnju da se obolevanje zadrži na nivou koje bolnice mogu da apsorbuju. Samim tim, i neka masovnija kampanja za vakcinaciju ne deluje da je deo ovog plana, barem ne pre 2022. godine“ procenjuje dr Đurić.

I kako što se mnogo puta do sada i pokazalo, dodaje Đurić, pandemija je samo kratka rekapitulacija celokupnog zdravstvenog i društvenog sistema, indikator postojećeg stanja.

„Kada je u pitanju Srbija, pandemija je pokazala da je realnost daleko do propagande koju slušamo već dve decenije – da je Srbija na periferiji svetskih dešavanja, neozbiljan i samo deklarativan proces pristupanja Evropskoj uniji sada dolazi na naplatu, dve decenije urušavan sistem zdravstva ne može da odgovori adekvatno na pandemiju ni nakon godinu dana njenog prisustva, kontinuirano negovanje i promocija poslušnosti umesto stručnog integriteta dovelo je do neadekvatnog upravljanja pandemijom i nevidljivosti većine stručnjaka i rukovodilaca iz javnog sektora, a konstantno smanjenje demokratije, posebno slobode govora u provladinim medijima, dovelo je do izbegavanja saopštavanja tačnih i potpunih informacija“ zaključuje dr Predrag Đurić.

 

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

 

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar