Jedan od najpoželjnijih neženja dobio je ćerku i zakleo se na večnu ljubav i vernost devojci koja nije iz sveta pozorišta. Vuk je ovu vest podelio samo s najbližima i kolegama iz Narodnog pozorišta u Beogradu.

Kostić nikad nije previše eksponirao svoj privatni život. Iako gazi petu deceniju, on je u više navrata otvoreno iznosio svoje poglede na bračnu zajednicu i ulogu oca.

Sreća je u malim stvarima

- Moj deda se rodio 1897. Kostići imaju samo po dve generacije u 100 godina. Mene je otac dobio sa 46, a meni je tek 38 godina - govorio je pre nekoliko godina za Kurir na snimanju filma "Zaspanka za vojnike", reditelja Predraga Gaga Antonijevića.

Sudbina je htela da Vuk dobije dete baš kad i njega otac.

- Sreća je u malim stvarima, nije srećan onaj ko mnogo ima, nego onaj kome malo treba. Valjalo bi da dobijem dete, to je jedino što mi je bitno. Ostvario sam se kao glumac, ne patim od toga da budem uspešniji. Danas ne smeš mnogo da pričaš o tome da si srećan, odmah počnu da te mrze. Volim stvari koje imam i negujem, zdravlje mi je bitno, i još samo nedostaje to ostvarenje roditeljske uloge - govorio je Kostić ranije za medije.

Vuk neguje prepoznatljiv imidž

Kostići su iz Prokuplja, a njegov otac Mihajlo Pljaka Kostić (1933-2001) bio je glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

- Odrastao sam gledajući skladan brak, i svi oko mene ga imaju. To je prvo što utiče na tebe, svi kumovi moji imaju skladan brak. Moraš da imaš neki cilj, ali biće onako kako bude. Voleo bih, to je moja želja, takav je bio moj ćale prema meni i moja majka prema ocu. Brak je sveta tajna, kad ste jedno. Ljudi se ugledaju na odnose u porodici, ugledaju se na roditelje. Moj tata je držao moju mamu kao malo vode na dlanu, ja bih tako isto voleo - objasnio je Kostić.

On priznaje da oseća određenu dozu odgovornosti, pa čak i bojazni, da li će uspeti da dostigne nivo očinstva koji je postavio njegov otac:

- I znam da bih voleo da budem otac kakav je on bio. Voleo bih da budem ćale na tom nivou. Možda se čak i plašim da ne bih mogao da budem toliko dobar ćale kao što je on bio. Ali strah od neuspeha je neuspeh sam po sebi.

Inače, Kostić je jako mlad počeo da uči glumu. Nakon trećeg razreda gimnazije primljen je na FDU, u klasi profesorke Biljane Mašić. Diplomirao je juna 2001. godine s predstavom "Mušica" (Rucante).

Sa šest godina postao je član Dečjeg i omladinskog dramskog studija RTS (DODS), kojim je rukovodio Miroslav Mika Aleksić. U studiju ostaje do polaska na fakultet, a za to vreme igrao je u brojnim televizijskim emisijama i serijama za decu. Sa šest godina igrao je i u Ateljeu 212 u komadu Dušana Kovačevića "Sveti Georgije ubiva aždahu", u režiji Ljubomira Mucija Draškića.

Zapažene uloge na filmu i televiziji

Istovremeno, igrao je i glavnu ulogu u dečjem komadu Kristine Nestlinger "Konrad", u režiji Zorana Ratkovića, sa Oljom Grašić. Na televiziji snima drame "Vrenje", "Dom Bergmanovih" i brojne dečje obrazovne emisije i serije za decu: "Knjiga je da se čita", "Jezički zabavnik", "Ogledi iz stila", "Strašna priča". Vuk je glumio u mnogim filmovima i serijama, od kojih su najpoznatije M(j)ešoviti brak, Život je čudo, Ulica lipa, Gorki plodovi, Meso, Ubice mog oca, Porodica, Zlatni dani, Močvara, Južni vetar, Meso.

Pet godina bio sa Jelisavetom Orašanin

Bogat ljubavni život: Vuk bio s Jelisavetom, Bojanom, Anom, Ivanom...

Ljubavni život Vuka Kostića medije prate godinama. Njegova prva velika ljubav bila je koleginica Bojana Stefanović. Vuk i Bojana su se upoznali i započeli vezu još tokom studija glume na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU). Njihova veza je trajala oko četiri godine, nakon čega su ostali u dobrim, kolegijalnim odnosima. Skoro pet godina voleo je Jelisavetu Orašanin. Kratke romanse imao je i s pevačicom Ivanom Peters i voditeljkom Anom Mihajlovski, piše Kurir.