Posle preležanog kovida 19 pacijenti se nekada nedeljama, pa i mesecima kasnije žale da se nisu u potpunosti oporavili, da se brže umaraju i da se ne osećaju kao pre bolesti. U lekarskoj praksi se već ustalio termin dugotrajni kovid. Koji su ključni simptomi dugotrajnog kovida?
Na ova pitanje odgovarala je prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Objašnjava da su najčešći simptomi dugotrajnog kovida su: slabost (malaksalost), bolovi u misićima, bolovi u zglobovima, otežano disanje, kao i gubitak kondicije.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
Dosta česti simptomi, prema njenim rečima, su i bolovi u grudima, kao osećaj pečenja i pritiska, poremećaj regulacije temperature: valunzi, povišena temperatura ili groznica – pre svega nakon fizičkog napora i opterećenja, zatim poremećaji srčanog ritma poput preskakanja srca, ubrzan puls pri mirovanju, ali i različite neurološke tegobe: poremećaj pamćenja i koncentracije, vrtoglavica.
Doktorka Jovanović prenosi rezultati britanskog istraživanja upravo o dugotrajnom kovidu na oko 400 obolelih po izlasku iz bolnice. Oko trećine njih su bili bez pridruženih bolesti, a praćeni su prosečno tokom oko 2 meseca po otpustu.
„Preko polovine pacijenata je imalo konstantan nedostatak vazduha, trećina hroničan kašalj i više od dve trećine umor. Oko 15 odsto je imalo depresiju. Ovako veliki procenat pacijenata sa dugotrajnim simptomima po izlasku iz bolnice ukazuju na veličinu ovog problema“ ističe doktorka Jovanović.
Prema njenim rečima, većina pacijenata ocenila je svoje celokupno stanje zdravlja posle dva meseca oporavka kao nepotpuno, naročito oni koji imaju neku hroničnu bolest.
Kada je u pitanju terapija, prema njenim rečima, neophodan je holistički pristup u praćenju, usmeren na fizičke, ali i psihološke potrebe pacijenta.
„Ukoliko je nekomplikovana bolest, koja ima trend ka potpunom oporavku, terapija je potporna, sa savetom o dobroj ishrani, suplementima, šetnjama, laganim blagim vežbama do granice osećaja napora, postepeno ih povećavajući u vremenu. Kod pacijenata koji imaju značajne plućne promene po izlasku iz bolnice nadležni doktor može da razmotri primenu još nekih lekova, ali je tu potrebno pažljivo proceniti kolika je korist od leka, a koliki rizik od nekih neželjenih pojava vezanih za lek, od slučaja do slučaja. Treba svakako uvek naglasiti tim pacijentima dokazanu korist od spavanja potrbuške ili na boku, ne na leđima, kao i od blagih vežbi disanja“ zaključuje doktorka Jovanović.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar