1
Odbor za arhitekturu Srpske akademije nauka i umetnosti zatražio je u pismu institucijama da, pored Hale 1 Beogradskog sajma, budu sačuvane i hale 2 i 3. O tome je tokom dana bilo reči na zatvorenoj sednici Komisije za javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana projekta "Beograd na vodi", ali rezultati nisu poznati javnosti.
I akademici pozivaju nadležne da se, uz Halu 1 Beogradskog sajma, sačuvaju i hale 2 i 3. Takvu odluku trebalo bi da potvrdi Komisija za proširenje Beograda na vodi, budući da je na prethodnoj sednici već delimično usvojila predlog da dve hale budu zaštićene od rušenja.
„Bio bih iznenađen da se danas to ne uvaži, da to ne bude proknjiženo. Skidanje hala 2 i 3 je u građevinskom smislu sada odgođeno na duže vreme ili definitivno zaboravljeno kao predlog“, kaže arhitekta Bojan Kovačević, prenosi N1.
PROČITAJTE JOŠ:
Akademici su pozvali na kompromisno rešenje sa pobunjenim građanima i strukom. Spas Sajma kao jednog od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture, kažu, bio bi pozitivan gest politike u vreme teške društvene krize.
„Ne vidim da je ovo kompromis. Način na koji se donose odluke u zemlji je i bez struke i bez građana“, kaže arhitekta Miljan Salata.
„Ostavljanje hala 2 i 3 možda u taktičnom smislu treba da pokrije druge sporne odluke koji taj plan krije. Tu se uvek taktizira, dobijete jedno izgubite drugo“, kaže Bojan Kovačević.
„Praktično su rekli – evo mi smo zaštitili hale 1, 2 i 3, vi budite zadovoljni, usvojili smo apele stručne zajednice iako su drugi zahtevi izignorisani“, kaže Miljan Salata.
Urbanistički problemi ne mogu se rešavati prostornim planom područja posebne namene, i ne može se odlučivanje izmeštati sa nivoa lokalne samouprave na najviše državne istance – upozorava struka.
„Sve se to radi da bi se moć i odlučivanje centralizovalo na sam vrh, i taj isti prostorni plan se koristi i u slučaju EXPA i Jadra. Sajam i Generalštab su samo povod. Način na koji se odluke donose, to je ono oko čega se stručna zajednica pobunila“, kaže Miljan Salata.
Upozoravaju da je utrostručena površina Beograda na vodi i to – nelegalno, a brine ih betoniranje i šta će se dešavati sa priobaljem i zelenilom u toj zoni.
„Ovo je samo vrh ledenog brega, ili magla, neka dimna zavesa. Tu ne vidim gest dobre volje, već jednu stranu koja odlučuje kako misli da treba ne uključujući drugu stranu“, kaže Miljan Salata.
Zbog toga, kažu, ne vide dijalog, već samo jednostrano odlučivanje i „mazanje očiju“.
BONUS VIDEO: Građani, glumci, aktivisti – u Maršu za Sajam
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
