11
Pre više od godinu dana, dekani osam beogradskih fakulteta predali su Ministarstvu prosvete potencijalno rešenje za sve veći deficit nastavničkih kadrova i sve manji broj studenata za smerove koji školuju nastavnike - matematiku, informatiku, hemiju, fiziku, engleski i nemački jezik. Njihova platforma za spas srpskog školstva je, kako se čini, i dalje u fioci Ministarstva. Dekani upozoravaju da vreme ističe i da se bliži najgori scenario, a resorna ministarka Slavica Đukić Dejanović za Nova.rs kaže da je država već uvela neke mere, a neke su u planu.
Srbija se već nekoliko godina unazad suočava sa nedostatkom profesorskog kadra. Čini se, pak, da je prethodna školska godina bila najteža – nastavnici matematike, srpskog jezika, fizike, hemije, engleskog i nemačkog jezika tražili su se sa svih strana, pa i putem oglasa i društvenih mreža.
Nedostatak nastavnika primetan je u celoj Srbiji, a da situacija neće biti bolja pokazao je broj studenata koji su prošle godine upisali nastavničke smerove na fakultetima – fiziku je upisao samo jedan brucoš, a hemiju troje. Nažalost, oni su posle samo mesec dana odustali od prosvete i prebacili na druge smerove.
PROČITAJTE JOŠ:
11
2
8
Zbog nedostatka nastavnog kadra i sve manji broj studenata koji upisuju fakultete na kojima se školuju ovi nastavnici, dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju osmislili su prošle godine platformu odnosno potencijalno rešenje ovog gorućeg problema srpskog školstva, a to su stipendije za ove studente, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima.
Njihov predlog podržao je Senat beogradskog univerziteta, dok je kod Ministarstva prosvete, kako se čini,završio u fioci. I tu stoji i dalje, tačno godinu dana.
Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže za Nova.rs da se plaši nove akademske godine. Naglašava da je prošlog juna smer koji školuje nastavnike hemije upisalo svega troje brucoša, međutim oni su posle mesec dana odustali i ispisali se.
„To vam sve govori. Mi smo, u principu, uradili sve što je do nas. Sada zavisi sve od Ministarstva. Nemamo polugu da bilo šta promenimo po tom pitanju, dokle god Ministarstvo ne bude nešto uradilo. Mi možemo samo da održavamo ovu temu aktuelnom, a bez ozbiljne strategije države u rešavanju ovog pitanja, mi vrlo malo možemo da uradimo. Posle predloga naše platforme, imali smo sastanak sa predstavnicima ministarstva u decembru i tada nam je obećana analiza. Tu analizu do dana današnjeg nismo dobili“, kaže dekan.
Naglašava da je pre deceniju bilo čak 26 studenata zainteresovanih za nastavnički smer. A sada nijedan.
„Očekujem da će i ove godine biti jako loša zainteresovanost, možda nećemo imati nijednog brucoša, jer zašto bi mladi upisivali nešto ako nisu motivisani? Obrazovanje nije prioritet ove države i to je očigledno, a trebalo bi da bude, jer ako nemate kvalitetno obrzaovanje, nećete imati ni vojsku ni zdravstvo ni sudstvo, nijednu granu od onoga što treba da predstavlja stub države“.
PROČITAJTE JOŠ:
11
0
0
Iako je zainteresovanost za hemiju loša, ipak su najugroženiji matematika, fizika i informatika. Nastavnika ovih predmeta nema ni za lek.
Matematički fakultet ima druge smerove za kojima vlada interesovanje studenata, ali smer koji školuje nastavnike matematike je najmanje popularan. Hemija se polako približava ovim predmetima, naši nastavnici postaju deficitarni i to je očigledno. Pad interesovanja se beleži i na Filološkom, Filozofskom i Geografskom fakultetu, ali opet, ima studenata samo što neće u prosvetu. Recimo, studenti filozofije koji upisuju istoriju mogu da se angažuju i na drugim poslovima, ali neće da rade u nastavi. Slična situacija je i na Geografskom „, ističe on.
Dekan Fizičkog fakulteta Ivan Delča u razgovoru za Nova.rs podseća na prošlogodišnji scenario kada je smer za opštu fiziku na kom se školuju nastavnici ovog predmeta, upisao samo jedan brucoš.
Kako ističe, to i nije bilo preveliko iznenađenje s obzirom da je ta godina bila osma po redu kako traje trend pada interesovanja za nastavnika fizike.
„Na nastavničkim smerovima na svim fakultetima je loše interesovanje, ali na fizici je traumatično. Ako se narednih godina niko ne bude prijavljivao, imaćemo ozbiljan problem, a svi znamo šta je razlog tome. Mladi ljudi u Srbiji ne žele da budu nastavnici, da rade u školi, jer je profesija degradirana i sistemski uništavana godinama. Društvo prema nastavnicima nema nikakvog poštovanja, a primanja su im ispod svakog ljudskog dostojanstva“, objašnjava on.
Podseća na njihovu zajedničku platformu koja je još uvek na „čekanju“.
„Jedan od predloga je da se uvedu posebne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete, ali i da se popravi materijalni položaj nastavnika. Za to je neophodno značajno povećati plate. Plate u prosveti treba da budu za 30 do 50 odsto više od prosečnih u Republici Srbiji. Dok vlast i oni čija je uloga promena sistema, ne shvate da je obrazovanje osnova društva, neće nam biti bolje i nemamo čemu da se nadamo. Zdravlje jeste najvažnije, ali ko će da obrazuje i priprema buduće lekare, ako nemamo nastavnike, ako deca u osnovnoj školi nemaju časove, a da ne govorim o kasnijem školovanju“, smatra on.
Redakcija našeg portala kontaktirala je ministarku prosvete Slavicu Đukić Dejanović, kako bi nam rekla šta će to država preduzeti povodom ovih alarmantnih podataka o deficitu i nastavnika i studenata.
„Povećali smo stipendije za studente druge i treće godine nastavničkih smerova, tako da ona sada iznosi 19.800 dinara. Što se tiče deficita nastavnika, donosi se zakon o finansiranju visokog obrazovanja, ta tema će naći svoje mesto, ali ćemo se dogovoriti da radimo stimulacione mere i na drugi način. Inače, čitav region i Evropa imaju problem u pedagoškom izboru i edukaciji ovih istih smerova, koji su i kod nas deficitarni“, ističe ona.
BONUS VIDEO: Vojvodić, Jerotijević, Kokot: Deficit nastavnika pokazuje i to što je nova ministarka – penzionerka
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare