7
Projekat preseljenja Istorijskog muzeja stoji zbog preduzeća „Beograd na vodi“ koje, iako se višestruko širi, ne ispunjava osnovne obaveze, ali i Vlade Srbije koja ne čini mnogo po ovom pitanju, iako je još pre tri godine zadužila građane za rekonstrukciju. Iz Muzeja posle tri godine čekanja nude rešenje koje je brže jeftinije i zadovoljava potrebe ove institucije.
Dok je Vlada Srbije inicirala promenu Prostornog plana da se „Beograd na vodi“ proširi za još 327 hektara, odnosno utrostruči, nije učnila ništa da toplovod stigne do obližnje zgrade bivše Glavne železničke stanice, što je ugovorna obaveza ovog preduzeća koje je u trećinskom državnom vlasništvu, piše portal N1.
Toplovod je i preduslov da bi ova zgrada mogla da bude preuređena u Istorijski muzej Srbije na ukupnoj površini od oko 5.000 kvadratnih metara. Zbog neispunjavanja obaveza „Beograda na vodi“, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove glavnog grada odbio je 4. aprila ove godine da izda građevinsku dozvolu za rekonstrukciju i adaptaciju zgrade bivše Glavne železničke stanice na Savskom trgu u novi dom Istorijskog muzeja Srbije.
Ovu zvaničnu informaciju negirao je ministar finansija Siniša Mali na „Dan muzeja“ tvrdnjom da je Istorijski muzej dobio građevinsku dozvolu i da će izgradnja početi za nekoliko meseci. Ova informacija nije nigde potvrđena, dok su obećanja o Istorijskom muzeju brojna i do sada po pravilu, neispunjena.
U svakom slučaju, dok se brojne aktivnosti Vlade Srbije i drugih državnih organa lako mogu uočiti kada je u pitanju olakšvanje poslovanja „Beograda na vodi“, između ostalog i međudržavnim ugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima čime je otvorena mogućnost suspendovanja domaćeg zakonodavstva, aktivnosti državnih organa su ili slabo vidljive ili nevidljive kada se je u pitanju ispunjenje nekih od ugovornih obaveza „Beograda na vodi“.
„Mislim da niko nije stvarno iznenađen da se komercijalni deo Beograda na vodi širi poput požara, a da se trapavo kasni sa onim sadržajima koji nisu toliko profitabilni, a koji su nam predstavljeni kao kulturna srž ovog razvoja. Još manje bi trebalo da nas čudi da država ćuti na neispunjavanje ugovornih obaveza od strane strateškog partnera. Ništa u vezi sa tim projektom nije u interesu građana, pa će se teško sada sačuvati nekakav interes javnosti“, kaže za portal N1 Marko Aksentijević, programski koordinator organizacije Ministarstvo prostora.
On podseća da je ceo ugovor sastavljen tako da pogoduje investitoru koji su uložili mnogo manje od Srbije, a da po tom ugovoru, arapski strateški partner može da traži i izmene našeg zakonodavstva.
„Ako smo već predali suverenitet, nemamo se šta nadati muzeju. Suština našeg problema nije to što fali deo toplovoda i kasni rekonstrukcija zgrade, već to što smo se doveli u situaciju da se najekskluzivniji deo grada razvija protiv svih standarda i interesa, ispumpavajući milione u nepoznatom pravcu“, navodi Aksentijević.
Miloš Obradović, urednik rubrike „Ekonomija“ u dnevnom listu Danas, za N1 navodi da kada projekat „Beograd na vodi“ treba da se proširi deluje da državne institucije rade efikasno, od vrha države pa na dole.
„To ni ne čudi s obzirom da je ‘Beograd na vodi’ prema rečima državnih funkcionera jedan od najvažnijih projekata u državi, a i država je suvlasnik u zajedničkom preduzeću. Ali, izgleda da to važi samo za komercijalne objekte. Kada se radi o projektima od javnog interesa kao što su muzeji, realizacija izgleda nije tako efikasna i mada je država suvlasnik u preduzeću, deluje da ne može da se postara da se ispune svi uslovi za renoviranje železničke stanice i pretvaranje u muzej“, smatra Obradović
Praktično, to znači da projekat preseljenja uglavnom „stoji“ još od 2020. godine kada je u novembru Vlada Srbije donela zaključak da Muzej bude preseljen u objekat nekadašnje Glavne železničke stanice koja je prethodno iseljena iz Savskog amfiteatra zbog izgradnje naselja „Beograd na vodi“.
„Biće to divna ambijentalno istorijska i kulturna celina sa Savskim trgom. Tenderi su završeni za idejno rešenje i tehničku dokumentaciju. Negde sredinom jula bi mogli da počnu prvi radovi, a zatim i unutrašnje uređenje i javna nabavka za izgradnju polica, vitrina…“, rekla je doskorašnja ministarka kulture Maja Gojković februara 2022. godine, tvrdeći da će Istorijski muzej Srbije posle 58 godina ima novu zgradu i da će isti biti otvoren krajem 2023. godine, zahvaljujući tom prilikom i predsedniku „koji insistira na izgradnji i otvaranju novih muzeja i podizanju spomenika“.
Prema njenim tadašnjim tvrdnjama, za rekonstrukciju je planirano između 13,5 i 15 miliona evra. Činjenica je da Maja Gojković sa funkcije otišla neurađenog posla, kao što je činjenica da osim toplovoda kao prepreka za dobijanje dozvole navedeno i to što predviđeno priključenje na javnu telekomunikacionu mrežu nije u saglasnosti sa uslovima Telekoma Srbija.
„Na ovom primeru „nacrtano“ je još jednom kako ova vlast vidi grad i kulturu. Samo kao mesto za pljačku bez ikakve pomisli o tome da zaista uradi nešto konkretno, kvalitetno i za dobrobit građana. Ovaj grad ubrzano gubi dušu, a odavno je zagađen, zaglavljen i razvaljen sa sve manje sadržaja koji nisu banalni i skupi“, kaže Beograđanka Maja.
Opšti utisak da se ništa ne dešava, pokušala je da nedavno demantuje Maja Gojković u intervjuu za jedan nedeljnik rekavši da se „vredno radi na projektu“.
„I to ne samo Ministarstvo kulture, već i Ministarstvo za javna ulaganja. Naše informacije, jer pomno pratimo sve, jesu da se čeka izdavanje građevinske dozvole od strane Beograda“, navela je tada.
Prema podacima portala za javne nabavke poslednje aktivnosti desile su se 2021. godine kada se radilo na „Izradi muzeološkog projekta za novi prostor Istorijskog muzeja Srbije (IMS)“, a postupak je sproveden iz trećeg puta.
Ovaj ugovor vredan 9,9 miliona dinara bez PDV, dodeljen je kompaniji „Brendomanija grup“ (Brendomania group) iz Novog Sada. Ova kompanija se, kako navodi na svom sajtu, bavi inovacijama i tehnologijom koje doprinose razvoju poslova. Prema sajtu, ova kompanija se pretežno bavi softverima i onalajn inovancijama.
Iste 2021. godine dodeljna su i sredstva za „Izradu idejnog projekta i projekta za izvođenje adaptacije i rekonstrukcije zgrade Glavne železničke stanice“ u visini od 15 miliona dinara, a dobile su ga firme „Mašinoprojekt“, „DBS“ i „Institut za ispitivanje materijala“, sve tri iz Beograda.
Tokom leta 2022. godine raspisan je tender za „Izradu muzeološkog projekta za dodatni izložbeni prostor i prekompoziciju postojećeg projekta“ u zgradi Glavne železničke stanice. Kao i 2021. godine ovaj ugovor vredan tri miliona dinara dobila je kompanija „Brendomanija grup“ iz Novog Sada.
Ujedno to je i poslednja aktivnost vidljiva na stranicama portala za javne nabavke.
Zbog čekanja na preseljenje, ne dešava se potrebno renoviranje trenutnih prostorija Muzeja.
Instalacije u prizemlju popuštaju, „plus imamo poplave iz spratova“, rekla je nedavno za nedeljnik „Vreme“ direktorka Muzeja Dušica Bojić
„Zidovi koji se vide kada se uđe u naš izložbeni prostor su kulise. Postavili smo ih da se ne bi videli oštećeni zidovi. Kad bi se sredili vodovod, kanalizacija i elektrika, skinuli bismo kulise i dobili prostor za 24 zbirke i pet fondova koliko ih imamo u kolekciji“, navela je.
Ona smatra da bi Istorijskom muzeju više odgovarala popravka postojećeg prostora na Trgu Nikole Pašića 11, nego selidba. Problem bi kako kaže, bio rešen za manje od godinu dana i za manje od 25 miliona dinara, a projekat za rekonstrukciju je prilagodljiv i drugim, a ne samo muzejskim potrebama“.
„Istorijski muzej bi time bio zadovoljan. Nama ne treba preseljenje u zgradu Železničke stanice“, rekla je Bojić naglašavajući da sve ovo jako dugo traje.
U Istorijskom muzeju Srbije o tome da li ima novosti kada je u pitanju napredak rekonstrukcije, redakciji N1 odgovorili su da je „projekat preseljenja i dalje u fazi pripeme, koja je u potpunoj nadležnosti ministarstva kulture“.
Marta 2021. godine poslanici Skupštine Srbije usvojili su Okvirni sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije u iznosu od 20 miliona evra kako bi se obnovile ustanove kulture, uz to da će država obezbediti i dodatnih 10 miliona evra iz svog budžeta i drugih zajmova.
Novac je trebao da bude utrošen, između ostalog, za radove na zgradi Narodnog pozorišta, pretvaranje stare Glavne železničke stanice u muzej, obnovi Muzeja Jugoslavije, za Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, kao i za višefunkcionalni centar u Pirotu i Narodno pozorište u Nišu.
Osim Istorijskog muzeja, izostala je i rekonstrukcija umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu koji se godinama nalazi u očajnom stanju. Mala scena Narodnog pozorišta u Nišu je otvorena marta ove godine. Trenutno se pominje obnova velike scene Narodnog pozorišta, prva od Drugog svetskog rata. Prema medijskim objavama centar u Pirotu koji se nalazi u bivšoj zgradi Doma vojske je novembra 2023. godine bio blizu kraja radova.
Na pitanja N1 nisu odgovorili ni Vlada Srbije, ni Ministarstvo kulture, ni Ministarstvo finansija, a ni preduzeća Beograd na vodi i Telekom Srbije.
***
BONUS VIDEO – Beograd na vodi se širi, uz izmenu prostornog plana, na obe obale Save
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
