Srbija je razorena nepogodama: Umesto da puca u gradonosne oblake, vlast puca iz zvučnog topa na građane

Vesti o padavinama koje uništavaju useve, u Srbiji su, nažalost, uobičajene. Pa tako mnogi nisu iznenađeni jučerašnjom vremenskom nepogodom, koja je izgledala kao „sneg u maju“. Naime, grad veličine oraha juče popodne napravio je nesagledivu štetu pšenici i voću u selima Bošnjane i Baničina u opštini Rača kod Kragujevca i selu Stojačak, koje pripada Smederevskoj Palanci.

Istovremeno, u Beogradu su poplavljene ulice, restorani, a snimak prokišnjavanja i količine vode u kojoj „pliva“ nova Železnička stanica obišao je sve mreže.

„Za ovaj javašluk neviđenih razmera, koji se iznova ponavlja, odgovorna je, pre svega, država. Još na početku proleća apelovao sam na čišćenje slivnika, kod kojih mora da se uradi drenaža, da bi bili prohodni i da ne bi dolazilo do ovakve štete, a to se radi pre padavina. Naš krucijalni problem je divlja gradnja koja zatrpava upijajuće površine. Mi direktno plaćamo odvodnjavanje, a kad god su poplavljene površine, država mora da plati štetu, odnosno to je naš trošak, niko od njih to ne plaća iz svog džepa“, objašnjava za Nova.rs Aleksandar Anđelković, doktor biotehničkih nauka sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stručnjak za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa.

Još jedan veliki problem Beograda, ali i cele Srbije, je nekvalitetna gradnja.

„To sve izgleda moderno i ulickano, kao one zgrade u Beogradu na vodi, a onda padne kiša i vidimo kakav je kvalitet. Prokišnjava sa svih strana, jer je sve nestručno urađeno, baš kao i nadstrešnica u Novom Sadu. Te zgrade zatrpavaju slivnike i ne daju vodi da otiče, zbog čega dolazi do poplava. Apelovao bih na ljude da ne kupuju više novogradnju pre nego što se sagrade zgrade. Nije ni ašov zaboden u zemlju, a vi ste nekome dali 200.000 evra. Niko ne pita koji materijali su tu korišćeni, pa oni cele džakove cementa zazidavaju u temelje, to su strašne stvari. Ranije su ljudi gledali ko je izvođač radova, pratili kvalitet izgradnje, a sad kupujete nešto na papiru, ne biste li malo uštedeli“, kaže Anđelković.

Zvučni topovi protiv grada

Vremenske nepogode, zbog neodgovornosti države, ističe on, ostavljaju nas bez hrane.

„Protivgradna zaštita je neophodna, jer je užas šta se dešava po Srbiji svaki put kad padne grad. Čini mi se da država nagovara poljoprivrednike da osiguravaju svoje useve i to je u redu. Međutim, mi svake godine gubimo žetvu zbog nepogoda i tako ostajemo bez hrane, bez sirovina, a novac koji oni dobijaju iz osiguranja se ne jede. Država mora da dejstvuje sad kad već imamo i vortekse, koje proizvodi privatna firma u blizini Ljiga. To su zvučni topovi, koji se inače koriste za odbranu od grada, a naša vlast ih izgleda kupuje u neke druge svrhe. Vlast se hvalila da su mnoge od tih protivgradnih stanica automatizovane. Svake godine imamo javne nabavke gde se hvale tim raketama. Pa gde su one sad?“ pita Anđelković.

U lobističkom i koruptivnom sistemu u kakvom živimo, sve izgleda treba da izgori i da poplavi, pa da sve novo kupimo jer će tako pojedini da profitiraju, naglašava Anđelković.

„Šta ako bi se ovakva elementarna nepogoda desila u nekoj zemlji iz koje uvozimo hranu. Šta bi bilo kad bi se svaka država neodgovorno ponašala prema svojim usevima. Šumadija nije mala poljoprivredna površina, a recimo Holandija nema toliko useva, ali oni čuvaju to što imaju, za razliku od nas koji smo sve pustili niz vodu, u doslovnom smislu“.

Poplave i havarija u Beogradu nisu neočekivane jer se, prema zvaničnim podacima, za održavanje kompletne kišne kanalizacije odvaja ispod tri miliona evra godišnje, što nije ni blizu dovoljno.

Tri problema Beograda zbog kojih ga kiša uništava

“U Beogradu se slivnici i kišna kanalizacija ne održavaju kako bi trebalo, u gradu ima 35 hiljada slivnika, a za održavanje kompletne kišne kanalizacije odvaja se ispod tri miliona evra godišnje, iako bi trebalo bar duplo više. Drugi problem je to što u Beogradu postoje dva različita sistema odvoda kišne kanalizacije. Jedan je opšti koji podrazumeva da se u njega ulivaju i fekalna i kišna kanalizacija, a drugi je separacioni i isključivo je predviđen za odvod atmosferskih padavina”, kaže za Nova.rs Nikola Jovanović, iz organizacije Centar za lokalnu samoupravu (CLS), koji je i nekadašnji gradski odbornik.

Treći i najvažniji problem je preterana i često neregulisana stanogradnja.

“To podrazumeva konstantno smanjivanje zelenih površina i parkova, što zahteva barem novi profil cevi koje se koriste za odvod atmosferskih padavina, kao i primenu dodatnih hidrotehničkih mera. Svakako zbog poplava dolazi do ogromne milionske štete na infrastrukturi, na oštećenim ulicama, objektima, bilo da su javna ili privatna svojina, jer su svi na udaru”, objašnjava Jovanović.

On naglašava da su čak i u Beogradu na vodi, kojem je država posebno posvećena, omanuli.

„Oni tamo imaju posebne sisteme za odvođenje voda i pumpe koje rade 24 sata. Mnogo su uložili da te sisteme dovedu do savršenstva, pa čak ni to ne funkcioniše dobro, što smo imali prilike da vidimo juče. Sad samo zamislite kako je u nekim drugim delovima grada, gde ima divlje gradnje i gde je pritisak na infrastrukturu ogroman“, naglašava Jovanović.

Podsetimo, kako su juče naveli iz Štaba za vanredne situacije, u Smederevskoj Palanci i okolini, a posebno u selima Mramorak, Baničina i Stojačak, padao je grad veličine oraha, negde i veličine jajeta. Šteta na poljoprivrednim usevima je ogromna, negde čak i sto odsto. Materijalne štete ima na stambenim objektima, krovovima i prozorima. Štab za vanredne situacije u Smederevskoj Palanci juče je zasedao, a danas će nakon obilaska terena dati procenu štete.

***