Srbija prva u Evropi po broju obolelih zbog zagađenja, godišnje umre 6.000 ljudi

Podaci o broju prevremenih smrtnih slučajeva u svetu su alarmantni i već se procenjuju na preko četiri miliona slučajeva godišnje.Srbija je, nažalost, prema nekim procenama, na prvom mestu u Evropi upravo sa bolestima koje mogu da se dovedu u vezu sa zagađenjem vazduha. Procenjuje se da više od šest hiljada ljudi godišnje u našoj zemlji umre zbog zagađenja.Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, napominje da aerozagađenje utiče na sve nas i od toga je nemoguće da se sa uspehom sačuvamo."Ali posebno su osetljiva mala deca, trudnice, osobe starije životne dobi, kao i oni koji već imaju plućne bolesti. Aerozagađenje je faktor rizika za brojne plućne bolesti - kao što je astma, rak pluća - ali takođe dovodi i do pogoršanja tih bolesti", naglašava dr Stjepanović.Kako da se zaštitimo od aerozagađenjaKada je povišeno aerozagađenje plućnim bolesnicima se savetuje da ostanu u zatvorenim prostorijama i ne izlaze napolje. Takođe, preporučuje se nošenje partikularne maske koja će nas zaštititi od zagađujućih čestica, ali i od respiratornih infekcija.Studije pokazuju da još tokom razvoja intrauterino plod je osetljiv na aerozagađenja, jer trudnice koje su više boravile u regijama sa povećanim aerozagađenjem su rađala decu koja su kasnije češće imale plućne bolesti.U zimskoj sezoni aerozagađenje je izraženije i veća je koncentracija čađi, sumpor-dioksida, azot-dioksida, čestica veličine PM 10 mikrometara i dva i po mikrometara koje zbog svoje veličine kada ih udahnemo prolaze duž celog trahe-bronhijalnog stabla, stižu do naših alveola i oštećuju ih, objašnjava pulmolog."Taj plućni deo gde se odvija fina razmena gasova biva oštećen. Na taj način pogoršavaju se plućne bolesti, ali ne samo plućne. Ove čestice ulaze u krvotok i oštećuju i druge organe, pre svega kardiovaskularne. Faktori su rizika i za druge maligne bolesti, a ne samo za plućne", dodaje doktor Mihailo Stjepanović.