„Srbi sve više putuju u Hrvatsku, a odnosi državnih vrhova ne postoje“

Društvo 23. avg. 202120:06
Podeli:
Foto: Shutterstock

Gradjani Srbije sve češće putuju u Hrvatsku na odmor, a sa druge strane odnosi državnih vrhova dve zemlje praktično ne postoje, zaključeno je danas na 14. medjunarodnom naučnom skupu "Srpsko-hrvatski odnosi, pitanja nacionalnih manjina, politički mitovi, dominantni narativi i kultura sećanja", u Golubiću kod Obrovca u Hrvatskoj.

Predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac rekao je da činjenica da se šest-sedam godina nisu sastali predsednici dveju država, ni premijeri vlada, ni ministri spoljnih poslova predstavlja ozbiljan pokazatelj razdora u medjudržavnim odnosima, koji se reflektuju kroz pitanja nestalih, prava manjina, vlasnička prava i sudjenja za ratne zločine.

„Mi praktično posle 2012. godine nemamo iskorak. Što se tiče odnosa EU i saradnje Hrvatske i Srbije, ona pokazuje sve manje interesa za rešavanje pomenutih pitanja“, kazao je Pupovac.

Jedan od organizatora skupa Janko Veselinović rekao je da postoje dva odvojena procesa, pozitivan i negativan.

„Ljudi iz Srbije sve više turistički putuju u Hrvatsku i obrnuto. Sve je manje incidenata, a srpske tablice su preplavile jadransku obalu. Srbi povratnici se sve uspešnije bave ruralnim turizmom u Dalmaciji i Lici. I srpska sela su ovog leta puna u ovim krajevima. Negativno je što odnosi državnog vrha Srbije i Hrvatske ne postoje. To je od njih neodgovorno jer se ne rešavaju brojna otvorena pitanja“, naveo je Veselinović.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov rekao je da su Hrvati u Srbiji isključeni iz procesa donošenja odluka i dodao da imaju negativni status u javnosti što je, kako je ocenio, posledica nekritičkih politika sećanja i brutalnog državnog intervencionizma u identitet Hrvata, te nastavku izloženosti etnički motivisanim incidentima i govoru mržnje.

S druge strane, naveo je Žigmanov, postoje i pozitivne stvari, kao što je renoviranje rodne kuće bana Josipa Jelačića, dobijanje prostora u Beogradu, osnivanje centara lokalnih zajednica u nekoliko šokačkih mesta, izgradnja Hrvatske kuće u Subotici, obezbedjivanje udžbenika u obrazovanju na hrvatskom.

Posebno je istakao održavanje stalne saradnje sa institucijama i organizacijama srpske zajednice u Hrvatskoj.

Profesor Davor Pauković sa Univerziteta u Dubrovniku rekao je da je preduslov za pomirenje dva naroda i dve države postojanje strategije i ulaganje napora svih relevantnih institucija, što u slučaju Hrvatske i Srbije „evidentno nedostaje“.

„Drugi problem je u tome što se odnosi uveliko iscrpljuju u istorijskom sećanju, najviše onom traumatičnom. Mislim da bi javno komemorisanje trauma iz 20. veka na nacionalnom nivou trebalo svesti na odredjenu meru. Naši odnosi su zagušeni istorijskim traumama“, ocenio je Pauković.

Svi učesnici su se složili da je neophodno raditi na unapredjivanju odnosa ne samo zbog popravljanja položaja manjinskih zajednica, već i zbog jačanja politike regionalne stabilnosti.

Ovogodišnji skup nastavak je projekta koji su početkom 2021. godine započeli Centar za demokratiju, istoriju i pomirenje (CHDR) iz Novog Sada i Njujorškog univerziteta kroz seriju internetskih predavanja.

Skup su organizovali CHDR i Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića.

BONUS VIDEO: Cene u Splitu

Komentari

Vaš komentar