Više od 3 miliona građana predalo venčano i dečje prstenje i nakit za prikupljanje 227 tona zlata kako bi se državi pomoglo tokom krize

Za svega nekoliko meseci, između januara i aprila 1998. godine, u akciji je učestvovalo 3,51 milion ljudi. Građani su predali ukupno 227 tona zlata, čija je tadašnja vrednost procenjena na 2,13 milijardi dolara. Kampanja je pokrenuta u trenutku kada je Južna Koreja bila primorana da prihvati paket pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) vredan 58 milijardi dolara.

Redovi ispred banaka već prvog dana

Akcija je zvanično počela 5. januara 1998. godine. Već od ranog jutra ispred šest banaka određenih za prijem zlata formirali su se dugi redovi građana.

Ideju je pokrenula nacionalna televizijska mreža KBS kao poziv građanima da pomognu zemlji u trenutku velike finansijske krize. Cilj je bio da se povećaju devizne rezerve države kako bi mogla da ispuni međunarodne obaveze i stabilizuje ekonomiju.

Prvobitno je bilo planirano da kampanja traje kratko, ali je odziv bio toliko veliki da je produžena do 30. aprila iste godine.

Za samo dva dana zlato je predalo oko 500.000 ljudi, do 15. januara broj učesnika dostigao je milion, a do kraja meseca čak 1,67 miliona. Na kraju akcije učestvovalo je 3,51 milion građana, odnosno približno 23 odsto svih domaćinstava u Južnoj Koreji.

Ljudi su donosili uspomene, a ne samo dragocenosti

Najveći deo prikupljenog zlata nije poticao iz kompanija ili državnih rezervi, već iz porodičnih domova. Građani su donosili predmete koje su čuvali godinama, a koji su za mnoge imali daleko veću emotivnu nego materijalnu vrednost.

Mladenci su se odricali venčanog prstenja, roditelji su predavali dol-banji – tradicionalne prstenove od 24-karatnog zlata koji se u Koreji poklanjaju deci za prvi rođendan kao simbol sreće i blagostanja.

Među donacijama našli su se i vojna odlikovanja, olimpijske medalje, porodični pokloni, kao i dragocenosti koje su se prenosile s generacije na generaciju.

Kampanji se pridružio i kardinal Stiven Kim Sou-hvan, koji je donirao zlatni krst dobijen 1969. godine prilikom imenovanja za kardinala, čime je dodatno podstakao građane da učestvuju.

Zlato je topljeno i prodavano u inostranstvu

Tokom četiri meseca prikupljeno je oko 227 tona zlata, koje je potom topljeno u poluge i prodavano na međunarodnom tržištu. Na taj način država je dolazila do deviza potrebnih za servisiranje spoljnog duga.

Ukupno prikupljenih 2,13 milijardi dolara predstavljalo je oko 3,7 odsto paketa pomoći koji je MMF odobrio Južnoj Koreji.

Iako sama kampanja nije mogla da reši ekonomsku krizu, predstavljala je važan deo šireg plana oporavka koji je podrazumevao restrukturiranje velikih kompanija, otvaranje ekonomije stranim investicijama, fiskalne reforme i promene na tržištu rada.

Kredit MMF-u vraćen pre roka

Pored finansijskog efekta, akcija je postala simbol nacionalnog jedinstva. Milioni ljudi pokazali su spremnost da se odreknu ličnih dragocenosti kako bi pomogli državi u jednom od najtežih ekonomskih perioda u njenoj istoriji.

Tokom kampanje značajno su povećane zlatne rezerve Banke Koreje, a ova građanska mobilizacija ostala je upamćena kao jedna od najvećih te vrste u modernoj istoriji zemlje.

Južna Koreja je uspešno završila otplatu kredita Međunarodnom monetarnom fondu u avgustu 2001. godine, gotovo tri godine pre roka predviđenog sporazumom o finansijskoj pomoći.