Streljanje poštara na Karaburmi: Slučaj koga se svi plaše i posle više od 30 godina

Pucnjava, rafali i oružane pljačke bili su normalna pojava devedesetih godina, ali čak ni tada niko nije bio pripremljen za ono što se dogodilo 31. marta 1995. godine, u Mirijevskom bulevaru 18B, usred dana, pred svedocima i prolaznicima.

Kombi tadašnjeg Javnog preduzeća "PTT Srbija", u kome su bila dvojica radnika obezbeđenja, parkirao se ispred pošte i trebalo je izvesnu svotu novca da predaju na blagajnu.

Radnici obezbeđenja nisu ni slutili da su zapravo upali u dobro isplaniranu zasedu, nisu očekivali da pljačkaši mogu biti tako drski da izvedu napad u po bela dana. Bez ikakvog upozorenja, bez ikakve najave ili pokušaja da ih razoružaju, razbojnici su otvorili vatru na dvojicu radnika obezbeđenja i to iz automatskog oružja. Nesrećni ljudi nisu imali nikakve šanse, niti su im je krvnici dali.

Kosta Petkovski (49) i Radovan Andrijević (42) bukvalno su streljani bez milosti.

Napadači su potom oteli džakove sa novcem i nestali u nepoznatom pravcu. Plen je, za ono vreme, bio ogroman - čak dva miliona dinara. Početkom te 1995. godine, nakon godina inflacije i hiperinflacije, izvršena je monetarna reforma i odštampan je novi dinar po novom kursu 1:1 u odnosu na tadašnju nemačku marku. Razbojnici su tako oteli zapravo skoro dva miliona maraka, u gotovini, što je za ono vreme bila neverovatna cifra.

Policija je blokirala ceo taj deo grada, ali su razbojnici uspeili da umaknu. Navodno im je prilikom bekstva deo plena ispao.

Imali čoveka u pošti?

Započela je istraga, a pretpostavljalo se da je u pljačku umešan i neko iznutra, najverovatnije neko iz pošte, upoznat sa kretanjem transporta novca, kao i kada ima najviše novca. Pretpostavljalo se da su napadači ljudi koji imaju iskustva sa korišćenjem vatrenog oružja, jer nisu oklevali da pucaju u radnike obezbeđenja pošte i ubili su obojicu.

Ali, istraga nije daleko odmakla, makar ne toliko da bi bilo ko bio uhapšen i osuđen.

Jedan od policajaca koji je radio na istrazi zvao se Dragan Radišić, inspektor beogradske policije iz Odeljenja za krvne i seksualne delikte, takozvanog Trećeg odeljenja, mada je razbojništva radilo Drugo odeljenje, nadležno za imovinske delikte. Navodno je Radišić došao i do nekih saznanja vezano za pljačku transporta novca i ubistvo Petkovskog i Andrijevića. Radišić je bio tipičan policajac devedesetih, važio je za prekog čoveka koji nije imao problem da prekrši pravila i bije osumnjičene. Ali, bio je poznat i kao čovek koga nije moguće kupiti.

"Policijski rat je timski rad. Radišić je bio solo igrač. Ako je i saznao nešto, napravio je veliku grešku jer nikome nije rekao ništa o svojim saznanjima. U to vreme su iskusniji policajci uvek sa nekoliko poverljivih ljudi i starešina delili svoja saznanja. To je bio neki vid osiguranja, jer ako samo jedan čovek ima informaciju i zna neku tajnu, ta tajna odlazi sa njim", objasnio je za portal Nova.rs jedan penzionisani policajac iz tog vremena.

Onda je usledio nov šok, 1. februara 1996. godine. U ulazu zgrade u kojoj je stanovao u Ulici Marijane Gregoran, takođe na Karaburmi, ubijen je inspektor Dragan Radišić.

Napadač je pratio nesrećnog policajca koji se vraćao iz kupovine i u kesi je nosio hleb i mleko. Ubica je ušao za Radišićem u ulaz, policajac je osetio da ga neko prati, ali je bilo prekasno. Napadač je u policajca ispalio rafal iz automatskog pištolja "škorpion" i nestao.

Radišić je ubijen na mestu.

Ubistvo nerasvetljeno

Radišićevo ubistvo nikada nije zvanično razrešeno. Svedoci su pričali da se jedno vreme, pre ubistva, na autobuskoj stanici kod njegovog ulaza pojavio novi ulični prodavac cigareta, koga su ljudi opisivali da je uvek imao vunenu kapu navučenu do očiju. Nakon ubistva policajca, ulični prodavac cigareta je nestao, tako da nije razjašnjeno da li je on u stvari bio neposredni izvršilac ili je nadzirao kretanje policajca.

Mnogo godina kasnije, u pojedinim medijima puštena je informacija da je identifikovan ubica inspektora Dragana Radišića i da je u pitanju bio izvesni Albanac sa Kosova i Metohije, gde je jedno vreme radio i ubijeni inspektor. Ali, misteriozni Albanac nikada nije ni uhapšen, a kamoli procesuiran, tako da ovaj zličin, kao i ubistvo dvojice radnika obezbeđenja pošte u istom kraju Beograda, nikada zvanično nije razrešeno.