"Niko sa Palića nije otišao nezadovoljan, pomozite nam da budemo bolji": Uprkos brojnim problemima, festivala ima, ali organizatori uputili snažan apel

U odnosu na ranije godine mnogo toga je ovde na Paliću drugačije. Festival evropskog filma Palić je ovoga puta, zbog opšte društvene situacije, ali i nedostatka novca, dodatno skraćen - za dva dana. Upkrkos silnim izazovima opet publici, željnoj kvalitetnih evropskih filmova, nudi stotinak naslova. I opet je Palić dom najznačajnijih evropskih ali i srpskih sineasta.

A dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskom filmu, mađarski sineasta Kornel Mundruco otvorio je danas prvi susret s medijima u okviru 33. Festivala evropskog filma Palić. A sinoć je, na otvaranju Palićkog festivala, ovenčan autor filmova poput "Delte", "Belog boga", "Pieces of a Woman", "Lifkom". I, ono što je Kornel Mundruco rekao na otvaranju festivala, na Letnjoj pozornici, ponovio je i pred novinarima na palićkoj Velikoj terasi - da je duboko počastvovan priznanjem:

- Istina je da sam odrastao uz ovaj festival. Moj drugi film su producirali Miroslav Mogorović i Nikolaj Nikitin (programski direktor i selektor glavnog programa Palićkog festivala, prim.aut.). Bio sam ovde nekoliko puta i uvek sam se radovao da prikažem filmove srpskoj publici. Ovo je uvek bio naš most ka Srbiji, ka našim susedima, mogućnost da mi Mađari osetimo šta naše komšije rade. Ovakva nagrada te osnaži - jer znači da treba da budeš hrabar, da pronađeš nove teritorije u okviru sedme umetnosti. Doprinos filmskoj umetnosti znači za mene baš to. Svi moji filmovi na neki način pokušavaju da nađu unikatan subjekt, da simbolišu novo iskustvo, predstave teritoriju na kojoj nisi bio ranije. Evropski film ima intelektualnu moć da pronađe originalne priče. Zaista sam počastvovan i ne mogu dovoljno da se zahvalim - kazao je Mundruco, kom je palićka nagrada došla posle niza priznanja na najvećim svetskim festivalima, od Oberhauzena i Lokarna, preko Kana, do Venecije.

Prvi umetnik u porodici

Mundruco, kako je napomenuo, pripada generaciji koja nije imala šansu da dovoljno bude edukovana na Akademiji za dramu i film u Budimpešti. I stoga nisu imali druge mogućnosti, osim da se sami posvete radu.

- Da nije bilo producentkinje i moje partnerke Viktorije Petranji, s kojom sam počeo da radim već tokom prvih dana univerziteta, ne bi bilo ničega, ne bi bilo moje karijere. Iako nismo znali kuda ćemo ići, rešili smo da se posvetimo srži filma - prisetio se laureat "Lifke".

Nije, kako se još setio, planirao da budem reditelj, već slikar. Nije se ni nadao da će ga primiti na Akademiju za dramu i film.

- Moja porodica je potpuno van umetničkih krugova. Niko nije bio umetnik. Međutim, kada sam počeo da studiram film, osetio sam kao da sam svoj na svome - znao sam da to moram da radim u životu. To je ono kad ni sam ne znaš zašto, ali osećam da si to ti. Od tada sam sebi dao zadatak da u svojoj profesiji moram da budem iskren, da pronađem svoje priče, stvorim zajednice oko svojih filmova, pokažem sve životne kontradikcije, sve ono što doživljavam u svojoj realnosti.

Priznao je slavni mađarski sineasta i da su svi njegovi filmovi, na neki način, beg:

- Šta reditelj radi izneđu filmova, pitaju se mnogi. Ja se posvećujem teatru. Dakle, moj beg su i teatar i opera. Volim da podučavam, ali ne tako mnogo, tako da je rešenje uvek u pozorištu. U filmovima "igramo" realnost, a u operama nema stvarnosti. Nula realnosti. I u Berlinu trenutno spremam operu "Otelo" i radujem se stvaralačkom procesu otkrio je Kornel Mundruco.

Poslednji film reditelja "At the Sea", u kom glavnu rolu igra Ejmi Adams, svetsku premijeru imao je pre nekoliko meseci na Berlinalu. To je još jedan njegov film na engleskom jeziku:

- Radio sam poslednjih godina američke filmove jer mi nije bilo dozvoljeno da snimam u Mađarskoj. Bio sam odbijan na konkursima u svojoj domovini, i moj producent je ovaj scenario ponudio američkim producentima, koji su ga odmah prigrlili. A veoma sam želeo da snimim ovakav film - ostvarenje o krizi srednjih godina. Znate, mnogo je filmova o problemima mladih, ili onih starijh, koji su pri kraju života. Ali, šta radiš usred života? Ima jedna kliše rečenica - Ne znam kako sam postao toliko star? U srednjem dobu moramo odgovoriti na neka pitanja koja su skrivena, nailazimo na mnogo pritisaka, problema, a pride si u tom periodu života odgovoran za sebe, porodicu. I silno sam želeo da sva ta pitanja dublje istražim. Ejmi Adams je, zanimljivo, prolazila kroz sličnu "krizu", opsedala su je ista pitanja, dileme. Uz onu kako da od mlade glumačke zvezde pređe u umetnicu srednjh godina. Scenario je praktično bez zapleta, i otuda su mnogi komentarisali da liči na Čehovljeve drame - objasnio je Kornel Mundruco i najavio da u septembru počinje da snima novi film kojim će istražiti priču o čoveku koji je stajao iza Staljina i stradao zbog njega, a na kraju, po tradiciji, stavio je svoj potpis na jednu palićku klupu...

Nema čarobnog štapića

Reč su, po tradiciji, imale i sve one ličnosti koje gotovo tri decenije stoje iza Festivala evropskog filma Palić. Direktor Palićkog festivala Radoslav Zelenović je na susretu s medijima podvukao da će se za dve godine održati 35. festivalsko izdanje, no da se i dalje suočavaju s neizvesnošću:

- Neophodno je da od čelnika Grada Subotice, kao glavnog pokrovitelja, ali i Pokrajine i Ministarstva kulture dobijemo mogućnost za razgovor kako bismo mogli da im ukažemo na sve ono što je festivalu potrebno. Znate, sve ono što jedan festival treba da ima, mi smo imali. Ovo je festival s koga niko u proteklih 33 godine nije otišao nezadovoljan. Dosta je velikih reči, jer smo svesni da nema čarobnog štapića - potcrtao je Zelenović, koji je početkom devedesetih praktično i osnovao Palićki festival.

U najzlatnije doba Festivala evropskog filma Palić znali su, kako je naglasio Zelenović, koliki im je "guber" još u martu mesecu. Dakle, koliko mogu da se pruže. No, poslednjih godina suočavaju se s finansijskom neizvesnošću:

- Znate, festival sa stotinak filmova zahteva jaku podršku. Festival smo stvorili, priznat je u Evropi, ovde kod nas, i jedino što nam sada preostaje jeste da zamolimo odgovorne ljude da nemamo tu vrstu opterećenja da li će festival trajati pet ili sedam dana. Poruka je dakle: "Pomozite nam da budemo bolji". A dobri smo!

I programski direktor Miroslav Mogorović osvrnuo se na izazove s kojima su se suočili spremajući festival, navevši da je čitav proces bio jednačina sa dve nepoznate.

- Kako broj filmova da uklopimo u budžet i smanjen broj dana, uz druge okolnosti koje nisu bile prijateljske za organizaciju. Zadovoljan sam što se festival uopšte odigrava, ali ne smemo više da prihvatimo da se ovakve, vanredne okolnosti ponavljaju i traju - kazao je Mogorović, dok je izvršni producent festivala Ilija Tatić istakao da skraćenje smotre za dva dana nije uticalo na broj programa i pratećih aktivnosti:

- Situacija s festivalima nigde u Evropi nije sjajna. Nisu ni okolnosti na tržištu filmova. Svi mi organizatori festivala se suočavamo sa sličnim izazovima. Mi želimo da naš festival raste, da bude veći, i mislim da smo ove godine postigli maksimum koji je bio moguć. Festival nastavlja svoju dugu tradiciju i to je najvažnije - ocenio je Tatić.

Porodične priče i istorijske traume

Uprkos skaćenju, festival opet nudi publici stotinak filmova "rasutih" duž 15 selekcija. I kao što festivali doživljavaju krizu, slična je situacija, bar po sudu selektora Glavnog takmičarskog programa Nikolaja Niktina, i sami filmovi. Evropa je, naglasio je Nikitin govoreći o svojoj selekciji, u velikoj krizi:

- Kada sam počeo da gledam filmove, shvatio sam da im je zajednička slična tema - većina je govorila o onom nukleusu života, a to je porodica. Dom je najvažnija građevina koja porodici, kakve god da su okolnosti, pruža stabilnost - poručio je Nikitin, dok je i Julija Sinkevič, selektorka programa "Paralele i sudari", istakla da slična tema - porodica dominira i u ostvarenjima koje je ona odabrala. Uz još jednu, a to su istorijske traume.

- Birajući filmove shvatila sam još jednu stvar - da je bilo veoma izazovno istočnoevropskim rediteljima da snimaju filmove u proteklih 12 meseci. Kao i ženama. A to je znak da mnogo toga ovde, u Evropi ne štima – zaključila je Sinkevič.