Ljudi imaju "šesto čulo" o kojem se retko govori - a moglo bi da bude dosta važno za mentalno zdravlje

To "šesto čulo" naziva se interocepcija i predstavlja sposobnost organizma da prepoznaje i tumači sopstvene unutrašnje signale, piše Science Alert.

Interocepcija registruje procese koji deluju "nevidljivo", iako se neprekidno odvijaju u našem telu: otkucaje srca, disanje, osećaj gladi ili temperaturu tela.

"Iako na nju retko obraćamo pažnju, interocepcija je izuzetno važno čulo jer omogućava da svi sistemi u organizmu funkcionišu optimalno", napisale su psihološkinje Dženifer Marfi sa Univerziteta Rojal Holovej u Londonu i Freja Prentis sa Univerzitetskog koledža u Londonu u tekstu objavljenom 2022. godine na portalu The Conversation.

"Ona nas upozorava kada nešto u organizmu nije u ravnoteži - na primer, tera nas da posegnemo za čašom vode kada osetimo žeđ ili da skinemo džemper kada nam postane previše toplo."

Na prvi pogled, sve deluje prilično jednostavno.

Međutim, naučnici sada sve više uviđaju da interocepcija nije važna samo za regulaciju osnovnih telesnih potreba, već da bi mogla da ima značajnu ulogu u brojnim mentalnim poremećajima, uključujući anksioznost, depresiju, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i poremećaje u ishrani.

Kad telo "prepoznaje" pretnju

Istraživanja su još u ranoj fazi, ali osnovna ideja je da nam svest o sopstvenom disanju, napetosti mišića ili radu srca može dati važne informacije o tome da li je neka situacija bezbedna ili predstavlja potencijalnu pretnju.

Kada je taj proces narušen, mogao bi da doprinese problemima sa mentalnim zdravljem. Na primer, osoba koja pati od anksioznosti može biti izrazito svesna ubrzanog rada srca tokom društvene interakcije, što dodatno pojačava osećaj nelagodnosti u takvoj situaciji.

Analiza 93 studije koju su Marfi i Prentis objavile 2022. godine pokazala je da postoje značajne razlike u interocepciji između muškaraca i žena. Žene su, naročito kada je reč o zadacima koji se odnose na prepoznavanje rada srca, pokazale manju preciznost. Prema njihovom mišljenju, to bi delimično moglo da objasni zašto su anksioznost i depresija, počev od puberteta, češći kod žena nego kod muškaraca. Ipak, autorke naglašavaju da je ta povezanost veoma složena i da još nije u potpunosti razjašnjena.

Kako glad utiče na raspoloženje

One nisu jedine koje proučavaju ovu vezu. Eksperiment objavljen ove godine u časopisu eBioMedicine ispitivao je kako glad utiče na raspoloženje. Pokazalo se da su osobe sa razvijenijom i preciznijom interocepcijom imale znatno manje promene raspoloženja od onih čija je interocepcija slabije razvijena.

"To ne znači da nikada nisu osećali glad, već da su uspevali da održe stabilnije raspoloženje", napisao je medicinski psiholog Nils Kremer sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj, jedan od autora istraživanja, u tekstu za The Conversation.

Jedan od najupečatljivijih dokaza o značaju interocepcije dolazi iz istraživanja naučnika sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA), koji su proučavali osobe obolele od anoreksije nervoze.

Pretpostavka je da osobe sa anoreksijom vremenom prestaju da "slušaju" unutrašnje signale gladi koje im telo šalje. Koristeći kapsulu koja vibrira nakon gutanja, istraživači su uspeli da pokažu da je to zaista slučaj - čak i nakon što su ispitanici povratili telesnu težinu.

"Osobe sa anoreksijom nervozom ne ignorišu samo signale koje im telo šalje", rekao je Sahib Kalsa, neuronaučnik sa UCLA i vodeći autor studije. "Njihov nervni sistem verovatno drugačije obrađuje senzacije koje dolaze iz digestivnog sistema, zbog čega ih je teže prepoznati, imati poverenja u njih i učiti iz njih. Vremenom to može doprineti opstanku simptoma čak i nakon povratka telesne težine."

"Interocepcija ne postoji"

Ipak, nisu svi naučnici uvereni da je interocepcija jedinstveno čulo.

U radu objavljenom 2024. godine u časopisu Frontiers in Psychology autori su tvrdili: „Interocepcija ne postoji.“

Tim predvođen kognitivnim naučnikom Feliksom Šelerom sa MIT-a priznao je da je naslov namerno provokativan, ali smatra da istraživači pod pojmom interocepcije često pojednostavljuju čitav niz različitih procesa.

"Iako je naslov ovog rada namerno provokativan, njegova svrha je da skrene pažnju na važan problem u ovoj oblasti - termin 'interocepcija' često se koristi na način koji ne odražava složenost i raznovrsnost pojava koje bi trebalo da opisuje", naveli su autori.

S druge strane, Beri Smit sa Univerziteta u Londonu smatra da ljudi zapravo imaju čak 33 različita čula.

Ono što za sada možemo sa sigurnošću da kažemo jeste da su ljudska čula mnogo složenija nego što obično mislimo. Čak i ako neka od njih još nemaju jasno definisano ime, ona već imaju mnogo veći uticaj na naše zdravlje i psihološko blagostanje nego što smo do sada pretpostavljali.