"Ja sam onkolog i ova dva začina nikad ne stavljam na hranu"

Naučna istraživanja pokazuju da se rizik od raka može smanjiti za između 30 i 40 odsto ako se pridržavate zdrave ishrane i zdravog načina života.

"Ishrana je jedan od faktora na koje možemo da utičemo", kaže za Parade dr Mark Ašamala, načelnik radiološke onkologije u Episcopal Health Services.

Ipak, naglašava da to ne znači da treba opsesivno razmišljati o svemu što jedete i pijete. Mnogo je važnije ono što unosite većinu vremena nego ono što pojedete ili popijete u posebnim prilikama.

"Rak ne izaziva jedna namirnica ili jedan začin. Rizik se razvija tokom vremena i zavisi od brojnih faktora, uključujući genetiku, godine, pušenje, konzumaciju alkohola, telesnu težinu, fizičku aktivnost (ili njen nedostatak), izloženost štetnim uticajima iz okoline i ukupni način ishrane", objašnjava on.

Dr Avišek Kumar, onkolog, slaže se s tim.

"Ishrana jeste važna, ali ne zato što neka namirnica čudesno izaziva ili sprečava rak", kaže on. "Pacijentima to objašnjavam jednostavno: prevencija raka gotovo nikada nije stvar jednog savršenog obroka. Važne su navike koje ponavljate godinama."

Verovatno već znate osnovna pravila zdrave ishrane: birati što više celovitih i minimalno prerađenih namirnica, a ograničiti ultra-prerađenu hranu bogatu šećerom i natrijumom. Međutim, verovatno nikada niste mnogo razmišljali o začinima i dodacima jelima. Upravo među njima postoji jedan koji bi trebalo izbegavati u svakodnevnoj upotrebi jer, kažu da može povećati rizik od raka.

Opšti saveti onkologa za ishranu

Dr Kumar kaže da ga pacijenti često pitaju kako ishranom mogu da smanje rizik od raka.

"Moj savet je jednostavan: jedite više prave hrane, a manje visoko prerađene. To znači više povrća, voća, pasulja, sočiva, integralnih žitarica, orašastih plodova, ribe i nemasnih proteina. Istovremeno, smanjite unos prerađenog mesa, alkohola, zaslađenih napitaka i hrane sa mnogo dodatog šećera", kaže on.

Ovakve preporuke potvrđuju brojna naučna istraživanja. Studije su više puta pokazale da je mediteranski način ishrane, kakav opisuje dr Kumar, povezan sa manjim rizikom od razvoja raka.

Kada je reč o namirnicama koje treba ograničiti, oba onkologa preporučuju da se smanji unos prerađenog mesa, alkohola i zaslađenih napitaka, dok crveno meso treba jesti umereno.

Pored toga, važno je održavati zdravu telesnu težinu.

"Prekomerna telesna težina povezana je sa većim rizikom od brojnih vrsta raka, uključujući rak dojke nakon menopauze, rak debelog creva, rak endometrijuma, bubrega, jetre, pankreasa i druge", objašnjava dr Ašamala.

Ono što, prema mišljenju oba stručnjaka, nije potrebno jesu ekstremne dijete, detoks programi, razna čišćenja organizma ili suplementi koji obećavaju zaštitu od raka.

"Moj opšti savet je da se ne fokusirate na strah ili savršenstvo, već na dugoročne obrasce ishrane", kaže dr Ašamala.

Dodatak jelima koji može povećati rizik od raka ako se redovno koristi

Iako nema potrebe da analizirate svaku namirnicu koju pojedete, važno je razumeti rizike svega što redovno konzumirate, čak i ako je reč o malom dodatku jelima.

"Male odluke u tom trenutku ne deluju važno, ali se vremenom sabiraju", kaže dr Kumar.

Jedan od dodataka koje on izbegava jesu proizvodi na bazi prerađene slanine, poput komadića slanine (bacon bits) ili namaza od slanine.

"Ne zato što je jedna porcija opasna. Problem je dugotrajno i često konzumiranje prerađenog mesa. Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala je prerađeno meso kao kancerogeno za ljude, a najjača veza utvrđena je sa rakom debelog creva", objašnjava on.

Dodaje da prerađeno meso koje se konzerviše dimljenjem, salamurenjem, soljenjem ili dodavanjem konzervansa sadrži nitrite i nitrate, koji u organizmu mogu da stvore jedinjenja koja oštećuju ćelije.

Pored dodataka na bazi slanine, on preporučuje da se ograniči i upotreba roštiljskog sosa sa mnogo šećera.

"Mnogi roštiljski sosovi su praktično zaslađeni sirup sa aromom dima. Često među prvim sastojcima sadrže dodat šećer, kukuruzni sirup ili kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze. Jedna kašika nije problem. Problem nastaje kada takvi slatki dodaci postanu deo svakodnevne ishrane bogate šećerom i ultra-prerađenom hranom", objašnjava on.

Prekomeran unos dodatog šećera tokom dužeg perioda može doprineti gojenju, gojaznosti, insulinskoj rezistenciji i hroničnim upalama.

"A upravo su gojaznost i hronične upale povezane sa većim rizikom od više vrsta raka, uključujući rak dojke, debelog creva, endometrijuma, pankreasa, jetre i bubrega", kaže dr Kumar.

Dodaje da se roštiljski sos često koristi uz prerađeno ili jako zapečeno meso, zbog čega ga ne bi svrstao među dodatke koje treba koristiti svakodnevno.

"Ne brine me povremeni letnji roštilj. Brine me navika koja traje godinama", ističe on.

Zdravije alternative

Postoji mnogo zdravijih načina da začinite hranu nego što su dodaci sa slaninom ili roštiljski sos pun šećera.

Ako želite dimljeni ili bogat ukus, dr Ašamala preporučuje dimljenu mlevenu papriku, pečurke, karamelizovani luk, masline, začinsko bilje, beli luk ili domaće sosove na bazi jogurta ili sirćeta.

Dr Kumar kao dobre alternative navodi senf, svežu salsu, čimičuri, humus, caciki ili jednostavan preliv od maslinovog ulja i sirćeta.

Iako izbor zdravijeg dodatka jelima može delovati kao mala promena, oba onkologa ističu da se koristi vremenom nagomilavaju ako se takve navike redovno primenjuju.

"Vremenom ovakve male zamene mogu doprineti zdravijoj telesnoj težini, boljem zdravlju creva i načinu ishrane koji pomaže u prevenciji raka", kaže dr Ašamala i podseća da cilj ishrane usmerene na prevenciju raka nije opsesivna kontrola svakog zalogaja.

"Prevencija raka zavisi od šire slike. Hrana koju svakodnevno biramo jeste važna. Suština je u malim, doslednim promenama - manje prerađenog mesa, manje dodatog šećera, više biljnih namirnica, više vlakana i manje alkohola. Kada se takve navike održavaju godinama, mogu imati značajan pozitivan efekat."