Šokantan izveštaj Batuta o česmovači: U ovim gradovima voda nije za piće, a u 15 mesta je čist otrov

Pored vode koja je opasna po zdravlje zbog toga što izvire iz zemlje bogate teškim metalima, Srbija ima mesta poput Žagubice i Čajetine, koja imaju prvoklasnu izvorsku vodu, ali usled nestručnog tretmana i prolaska kroz lošu vodovodnu mrežu do potrošača stiže zagađena, objašnjavaju sagovornici lista “Nova”. Od ukupno 156 kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja, u Srbiji je svega 105 ili 67,3 odsto ispravno, pokazuje Izveštaj o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće za 2021. godinu. U Vojvodini se nalazi najeveći broj vodovoda kod koih je utvrđena fizičko-hemijska neispravnost (8 od ukupno 12 neispravnih), kao i vodovoda sa udruženom neispravnošću (20 od 22), dok se najveći broj  mikrobiološi neispravnih vodovoda nalazi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (11 od 17).

Stručnjak za vode i profesor sa Prirodno-matematičkom fakuteteu dr Božo Dalmacija kaže za “Novu” da između rezutata najnovijeg i prethonih Batutovih izveštaja o kvaltetu pijaće vode nema puno razlike jer još uvek puno toga nije urađeno. “U Vojvodini ima jako puno neispravne vode, Srednji Banat je 100 odsto neispravan, kao i neki okruzi u Bačkoj, što je nedopustivo. Najčešće je to zbog prisustva arsena, natrijuma i borata koji su prisutni u zemljištu, ali mogu da budu u pitanju i organske materije iznad dozvoljenih vrednosti. Beograd i Novi Sad imaju dobre fabrike koje mogu da prečiste vodu, što manji gradovi nemaju i pritom imaju lošu vodovodnu mrežu”, priča profesor. U Slučajevima kad je voda 100 odsto neispravna, objašnjava, obaveza inspekcije je da je proglasi za tehničku i zabrani njeno korišćenje. “To je urađeno u Zrenjaninu 2005. godine, u Temerinu pre oko 10 godina, ali na primer nikad nije urađeno u opštinama Žititište, Nova Crnja, delu opštinje Šečanj, u Novom Bečeju… Ima još dosta naselja u kojima bi trebalo da se voda proglasi za 100 odsto neispravnu. Ali kad se to uradi onda treba obezbediti vodu za piće građanima, da postoje cisterne, koje nemaju odakle da dovuku”, kaže profesor. Voda loša i pored najboljih izvoraOsim vode u Vojvodini koja je neispravna na samom izvoru, Batutov izveštaj pokazuje da zagađanu vodu toče i građani koji žive u područjima bogatim prvoklasnom izvorskom vodom. Tako se, na primer, na listi gradskih naselja sa mirkobiološki neispravnom vodom nalaze i Čajetina, Bajina Bašta, Sjenica, Žagubica, Petrovac na Mlavi. “Kod pukotinskih izvora, nastalih pucanjem stenske mase, ukoliko nisu dobro uređeni, može da dođe do površinskog zagađenja kad pada kiša. Drugi problem je loša vodovodna mreža koja je stara  i sve više stari, a malo toga se menjalo. Noviji vodovodi u Srbiji već imaju 50 godina, a stariji u Beogradu i Novom Sadu po 80, 90 godina. Uz to ima i malo neznanja. U cevima koje su daleko od mesta dezinfekcije trebalo bi dohlorisati vodu, jer na udaljenim delova mreže hlor ume da opadne ispod 0,2 miligrama po metru kubnom. Takođe imamo i slučajeve da se ljudi sami nelegalno priključe na vodovod, na mestima priključka voda curi i kad padne pritisak uđu mikroortanizimi iz zemljišta. To su sve najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti vode”, objašnjava naš sagovornik. Napominje da svi navedeni problemi pogađaju male seoske vodovode, koji su u najlošijem stanji, a kako i sam izveštaj pokazuje, voda se u većini njih ne kontroliše redovno, u nekima uopšte. Zdravlje pre ili kasnije stradaNedostatak redovne kontrole, inspekcije, neproglašavanje 100 odsto neispravne vode za tehničku,  kao i nedostatak istraživanja koje bi pokazale zdravstvene rizike dovodi do toga da građani nesipravnu vodu piju, misleći da im neće biti ništa, što nije tačno.Dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije, članica stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) objašnjava za list “Nova” da se nakon konzumacije mikrobiološki neispravne vode najčešće javljaju akutna oboljenja sa dijarejom i povraćanjem, dok kod zagađenja teškim metalima efekti nisu trenutni ali su opasniji. 

“Teški metali su vodi su tihe ubice, kako i zagađen vazduh. Nećete imati simptome odmah, ali nakon dugotrajne, višedecenijske izloženosti visokim koncentracijama teških metala mogu se javiti i najteže bolesti. Za arsen u vodi se, na primer zna da je kancerogen, mangan može da da ima negativan efekat na nervni sistem”, kaže dr Paunović.Naglašava da u svim našim izveštajima o kvalitetu životne sredine nedostaje veza sa zdravstvenim posledicama, što je neophodno da bismo za svako konkretno mesto znali tačno stanje i da bi se adekvatno reagovalo. Profesor Dalmacija navodi da je on lično od Batuta tražio da napravi epidemiološku studuiju koja bi pokazala zavisnost kvaliteta vode i obolelih na određenim mestima u Srbiji, ali se to nije desilo. Na pitanja da li je takva studija u planu i da li u Institu smatraju da je potrebna, iz “Batuta” nismo dobili odgovore. Iz nadležnih mnistarstava takođe nismo dobili odgovore na koji način upozoravaju građane i štite njihovo zdravlje od posledica konzumiranja neisrpavne vode i šta preduzimaju kako bi kvalitet vode na česmama postao bolji. Srbija ne proizvodi natrijum hipohlorit, uvozi ga iz Rumunije, a on kad je u obliku soli propada jedan procenat na dan. Većima vodovodnih organizacija nema dovoljno para za transport pa kupuje više nego što treba i predugo skladišti. Ako još neki uslovi nisu zadovoljeni, poput skladištenja u mračnoj prostoriji, dovoljno je mesec, mesec i po dana da propadne. Onda dodajemo dezinfenktant a ništa se ne dešava u mreži. *Kod vodovoda sa udruženom neispravnošću sa 100 odsto je označen deo koji se odnosi na fizičko hemijsku. Mikrobiloški deo je kod udružene najveći u Baču gde je 68,8.  Zanimljivo je da je voda u Zrenjaninu neispravna 95,6 odsto".