Podeli
Foto: Profimedia.rs

Nadležne institucije još uvek nisu utvrdile da li je smrt pasa nakon šetnji Kalemegdanom trovanje, iako vlasnici i veterinari upozoravaju da je verovatno reč o jakom otrovu koji je ubio najmanje tri psa, i tvrde da je reakcija Grada neadekvatna.

“Zaza je odjednom počela mahnito da se ponaša, da laje i ‘vrišti’, razvalila je povodac iako je imala oko 7,5 kila, i pobegla je. Toliko je urlala da su ljudi posle komentarisali ‘kao da je neko kolje’.

Vest da je posle šetnje beogradskom tvrđavom Kalemegdan osam pasa umrlo od trovanja jakim, nepoznatim otrovom” sinoć se društvenim mrežama munjevito proširila.

Zazu su uhvatili u Strahinjića Bana i odmah je odneli kod veterinara ali joj nije bilo spasa.

“Ovo je uvreda za to nedužno biće, za jadne vlasnike i za sve nas koji smo to slučajno videli”, napisala je svedokinja uginuća Džek Rasel terijerke na stranici Fejsbuk grupe “Bačen otrov” komentarišući sporu reakciju nadležnih.

Maksimalan oprez u šetnji Kalemegdanom!

Iako još nije potvrđeno da li je otrov uzrok smrti barem tri psa posle šetnje Kalemegdanom, u JKP Veterina Beograd pozivaju šetače na maksimalan oprez.

“Posebnu pažnju treba obratiti na potez od Ulice Cara Uroša do prelaza između Knez Mihailove i Kalemegdana, i dalje stazom prema Pobedniku”, kaže direktor Veterine Beograd Budimir Grubić.

Kako još nema zvaničnih rezultata analiza koje bi utvrdile da li je juče na delu bio otrov, gradske službe nisu istakle table sa upozorenjima za šetače i njihove ljubimce, već je pristup Kalemegdanu potpuno slobodan.

Potvrđena smrt tri vlasnička psa

Trovanje pasa na Kalemegdanu, Foto: Beoinfo

Direktor Veterine Beograd Budimir Grubić za Nova.rs kaže da je njihovoj službi prijavljena smrt tri psa koja su prethodno bila u šetnji Kalemegdanom.

“Uginuli psi će u ponedeljak ujutru biti upućeni na odeljenje sudske veterine, kako bi bila urađena patohistološka analiza. Ukoliko bude sumnje na trovanje, uzorci će biti poslati na toksikološku analizu na VMA”, rekao nam je Grubić.

On insistira na tome da za sada nema indicija da je u pitanju otrov, mada ne isključuje ni tu mogućnost.

“Uginulim psima zasad je zajedničko samo to da su se kretali istim prostorom. Naše ekipe od sinoć pretražuju Kalemegdan, i zasad nisu pronašle ništa što bi sa sigurnošću mogli da trvdimo da je naškodilo psima. Uzeli smo uzorke tla i vode na nekoliko mesta, i to će biti provereno”, naglašava Grubić.

Kalemegdan, pretraživanje terena / Foto: Beoinfo

Veterinar ipak sumnja na trovanje

Međutim, veterinar koji je sinoć učestvovao u spasavanju tri psa sa Kalemegdana, za Nova.rs upozorava da postoje brojni znaci koji ukazuju na to da je uzrok uginuća ipak otrov.

“Radi se o različitim rasama, labradoru, Džek Rasel terijeru i mešancu. Sva tri su pokazala iste, neurološke simptome slične epileptičnom napadu, i uginula su relativno brzo, u roku od 24 časa pošto su se kretali istim terenom”, navodi naš sagovornik razloge zbog kojih sumnja na trovanje.

On je dodao da je indikativno i da niko od pratilaca pasa nije rekao da su životinje pojele nešto nepoznato, što ukazuje na to da je “nešto konzumirano putem njuha ili kože”.

Građani nezadovoljni reakcijom nadležnih
Zabrinuti građani u grupama za udomljavanje i informacije o psima ističu da prostor na kom je došlo do trovanja pasa nije ograđen, i obezbeđen.

Gradski mendažer Goran Vesić nije odgovorio na pitanja Nova.rs da li su takve mere potrebne i da li će ograditi deo Kalemegdana za koji se sumnja da je kontaminiram otrovom.

Teško do prijave, blage kazne

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Policija nije htela da izađe iako su ih ljudi zvali. Tražili su da im se sa sigurnošću kaže gde je otrov, o kom otrovu se radi i da veterinar potvrdi da se radi o otrovu”, objavila je svedokinja uginuća psa Zaze na Fejsbuku.

Da je to praksa potvrđuju i brojni izveštaji organizacija za zaštitu životinja, pa tako Elvir Burazerović iz “Orke” ocenjuje da upravo pasivna reakcija tužilaštva, koje slučajeve ubijanja i zlostavljanja životinja mora da goni po službenoj dužnosti, doprinosi tome da mnogi trovači ostanu neotkriveni.

“Da bi se trovanje dokazalo, mora da se reaguje brzo i naloži pretres prostorija i osumnjičenih lica, kako bi se utvrdilo prisustvo konkretnog otrova. Ako se to ne uradi, posle je prekasno za podizanje krivične prijave ili tužbe, jer dokazi nestanu”, objašnjava Burazerović.

Miloš Simić sa portala Petface.net  dodaje da obezbeđenje dokaza o trovanju često pada na leđa vlasnika ili udruženja za zaštitu životinja.

“Osnovne analize koštaju oko 8.000 dinara, a toksikološke i do 15.000 dinara, dakle nije reč o maloj sumi”, objašnjava Miloš Simić.

Prema njegovim rečima, na kraju se obično podnosi krivična prijava protiv NN lica, koje retko kada imaju prioritet u radu tužilaštva.

Čak i kada se počinioci otkriju, kaznena politika domaćih sudova je blaga.

Prema analizi organizacije “Orka”, u periodu od 2006. do 2017. godine za ubistvo, zlostavljanje i zanemarivanje životinja prijavljeno je 1778 osoba, optužnice su podignute protiv 350 ljudi, a među njima je samo 239 i kažnjeno.

U gotovo 90 odsto slučajeva, međutim, izrečene su uslovne i novčane kazne, ili su izrečene sudske opomene, navela je “Orka” u tom istraživanju.

Bastać: JKP Kalemegdan ne ulaže u bezbednost posetilaca

Predsednik opštine Stari grad, na kojoj se nalazi Kalemegdanska tvrđava, za Nova.rs kaže da su u ovom slučaju opštinskim službama vezane ruke.

“Zahvaljujući centralizaciji nadležnosti, koju godinama sprovodi Vesić Goran sa svojom bahatom ekipom, opštini Stari grad ostaje jedino da apeluje na građane da u šetnji sa svojom decom i ljubimcima budu oprezni.”

Bastać je ocenio i da “javno preduzeće “Beogradska tvrđava” od silnih prihoda koje ostvaruje, nije ulagalo novac u bezbednost, osvetljenje, pokrivenost kamerama Kalemegdana, nego sve pare prosleđuju svojim gazdama u gradu Beogradu, a slučaji napada na posetioce nisu retkost.”